Bitka na Neretvi

Izvor: Wikipedia
Bitka na Neretvi
Segment Drugog svijetskog rata
300px
Borci II proleterske brigade prelaze preko porušenog mosta na Neretvi, marta 1943.
Datum februar-april 1943.
Lokacija Hercegovina (tada NDH)
Rezultat težak poraz četnika.
Teritorijalne
promjene
zauzimanje istočne Hercegovine i Crne Gore od partizana
Zaraćene strane
Chetniks Flag.svg Četnici
Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg Italija
Flag of German Reich (1935–1945).svg Njemačka
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg Partizani
Komandanti i vođe
Kraljevina Italija (1861–1946) Mario Roatta
Draža Mihailović
Zaharije Ostojić
Vojislav Lukačević
Bajo Stanišić
Pavle Đurišić
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg Josip Broz Tito
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg Peko Dapčević
Angažirane jedinice
Chetniks Flag.svg Hercegovački i crnogorski četnici
Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg 154. pešadijska divizija Murge
Flag of German Reich (1935–1945).svg 718. pješačka divizija
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg 1. proleterska divizija
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg 2. proleterska divizija
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg 3. udarna divizija
Flag of the Democratic Federal Yugoslavia.svg 7. banijska divizija
Snage
Oko 15.000 četnika[1] + italijanske snage oko 12.000 partizana[2]
Žrtve i gubici
teški gubici Talijana i četnika.

Bitka na Neretvi marta 1943. godine, poznata i kao bitka za ranjenike, je bila završna bitka Četvrte neprijateljske ofenzive kojom su jugoslovenski partizani izvršili proboj iz osovinskog obruča, rasturivši četničke i talijanske snage u dolini Neretve.

U prvoj fazi operacije Vajs, udružene snage Osovine su krajem januara zauzele prostranu slobodnu teritoriju, poznatu kao Bihaćka republika, a glavnina partizanskih snaga je iz zapadne Bosne započela proboj ka istočnoj Hercegovini i Crnoj Gori. Četnički vođa Mihailović je, uz pomoć Italijana, postavio "mišolovku" u kanjonu Neretve da ih dokrajči.

Četničke snage su brojale oko 12.000 i zaposjele sve visove sa lijeve strane Neretve, tako da su partizani bili sa sviju strana opkoljeni u dolini rijeke. U gotovo beznadežnom položaju, oni napadaju Nijemce kod Vakufa, Italijane kod Prozora, te Talijane, Nijemce, ustaše i četnike u kod Konjica, nakon čega prelaze reku.

Unatoč teškim gubicima, partizani su sačuvali znatne snage, osigurali sigurnost Vrhovnom štabu, spasili svoje ranjenike, te nastavili sa borbama.

I pored zamašne podrške fašističke Italije, četničke snage na Neretvi su potpuno razbijene. Partizani su osovinsko okruženje razbili na sektoru što su ga držali četnici, potukli ih u nizu uzastopnih bitaka i potisnuli u Sandžak i Crnu Goru.[3] Nakon ovoga počinje opadanje Mihailovićevog četničkog pokreta i gubitak savezničke podrške.[4]

Pozadina[uredi - уреди]

Plan Vrhovnog štaba NOVJ za proboj preko Neretve kroz italijansku odbranu.

Nijemci su, uz pomoć svojih saveznika, htjeli zauzeti Bihaćku republiku, uništiti glavninu partizanskih snaga i Vrhovni štab NOVJ. Sile osovine su okupile devet divizija, šest njemačkih, tri talijanske, te dvije hrvatske divizije i velik broj četničkih i ustaških formacija za operaciju Vajs. Hercegovske četnike Petra Baćovića okupatori su transportovali čak u Liku kako bi učestvovali u napadu na partizansku republiku.

Procjenjuje se da je preko 150 000 osovinskih vojnika napalo i opkolilo znato malobrojnije partizanske snage. Bihać je pao krajem januara.

Nemci i ustaše su potisnuli partizane iz "Bihaćke republike" ka istoku, gde su ih čekale italijanske i četničke snage. General Dragoljub Mihailović, kao "legalni" zapovednik Jugoslovenske vojske, je vršio prinudnu mobilizaciju regruta za ovu osovinsku operaciju. Mnogi borci su mobilisani sa pričom da idu u borbu protiv ustaša i NDH, a kada su videli da ih vode protiv partizana, moral je drastično pao. "Malo usled straha, a malo i zato što narod nije baš mnogo raspoložen da proliva bratsku krv", kako je govorio jedan od regruta.[5]

7. februara Petar Baćović izveštava generala Mihailovića da sa Italijanima napada partizane u Krajini, da njegovi ljudi traže da se vrate kući, da su neki Đujućevi ljudi prešli partizanima, i da četnici ne mogu držati ništa izvan italijanske žice:

Wikicitati „Prekosutra preduzimam sledeću operaciju: sa 2000 ljudi i italijanskom artiljerijom napadam pravac Strmica —Tiškovac — Srb, gde je gro komunističkih snaga... Dobio sam za vojsku veš i šatorska krila, šest bacača, 2 topa i municiju. Naši ljudi traže da se vrate kući... Đujićevih 130 ljudi sa bacačima i teškim oruđem otišlo je partizanima. Ponavljam, a to mi je i dužnost, da na teritoriji Dinarske oblasti nema ni jedno slobodno mesto, niti su ga dinarci u stanju držati, izvan talijanske žice.[6]
()

14. februara rukovodilac četničkih operacija Zaharije Ostojić javlja majoru Andriji Veskoviću da su partizani u Lici poraženi, da se povlače ka Hercegovini i da ih treba dokrajčiti sa Italijanima:

Wikicitati „Komunisti u Liki tučeni. Njihove glavne snage povlače se ka Hercegovini i već su delom prišle desnoj obali Neretve... Momenat je da se otsudno tuku... Od Grahova nadiru Hercegovci i Dinarci sa Talijanima, a od Prozora će ići Crnogorci i Hercegovci sa 4000 Talijana od Imotskog.[7]
()

Tok bitke[uredi - уреди]

Borbe oko Neretve[uredi - уреди]

Italijani i četnici u Jablanici 1943.

Položaje na Neretvi su držali četnici, zajedno sa Italijanima. 15. februara rukovodilac četničkih operacija Zaharije Ostojić javlja generalu Mihailoviću:

Wikicitati „Činim sve da sprečim upad komunista u Hercegovinu i Istočnu Bosnu. A ako zemljaci dođu na vreme, verujem u uspeh.[8]
()

Druga proleterska divizija je 15. februara izbila na Neretvu i u noći između 16. i 17. februara, razbivši neprijateljske jedinice, zauzela Drežnicu i Grabovicu. Neki njeni delovi su prešli na levu obalu reke:

Wikicitati „16. II. U svome povlačenju ka Hercegovini, komunisti su noćas prešli na levu obalu Neretve...[9]
(Telegram generalu Mihailoviću o partizanskom prelasku Neretve)

Čim je vest potvrđena, general Mihailović preko Ostojića naređuje mobilizaciju novih trupa u Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini i Sandžaku. Nameravao je da dočeka razbijene delove NOVJ na Neretvi i dokrajči ih.[9]

17. februara Zaharije Ostojić javlja generalu Mihailoviću da partizani nadiru bez otpora, a Đurišićeve trupe neće stići na vreme:

Wikicitati „Komunističko nadiranje bez otpora... zauzeli žel. stanicu Drežnicu i napali Konjic. Jačina njihovih snaga ceni se na 6.000 ljudi proletera iz Crne Gore, Hercegovine i Srbije... Pošto sam uveren da Crnogorci ne mogu stići na vreme, jer sam čuo da su raspušteni kućama umesto da ostanu u Čajničkom srezu kako sam molio, sa raspoloživim snagama učiniću sve što mogu do poslednjeg čoveka.[8]
()
Kolona partizana u Prozoru.

17. februara pred zoru, partizani su zauzeli Prozor, savladavši italijanski garnizon od oko 800 ljudi. Tamo su došli do bogatog ratnog plena, a naročito u bacačima i automatskim oruđima. Na taj način jedinice NOVJ ovladale su pristupnim putevima i dolinom Neretve od Konjica do sela Goranci, 10 km. severno od Mostara. Neprijatelji su njihovu snagu cenili na oko 3 divizije jačine 12.000 boraca.[10] 18. februara Zaharije Ostojić javlja generalu Mihailoviću o uspesima partizana, teškom porazu Italijana, dezertiranju četnika i pridruživanju meštana partizanskim jedinicama:

Wikicitati „Komunisti juče zauzeli Prozor, Drežnicu, Ostrožac i Gorance. Talijani izgubili 2000 ljudi, 4 topa, 10 bacača i mnogo hrane i municije... Iz Blagajskog bataljona pobeglo 50 ljudi u šumu i ceo muslimanski bataljon. Jedinice u Južnoj Hercegovini nesigurne... Od brzine pristizanja pojačanja zavisi odbrana hercegovine i tučenje komunista. Talijani ne izlaze iz varoši... Snage komunista se pojačavaju prilaskom meštana...[8]
()

18. februara 1943. rukovodilac operacije Zaharije Ostojić je naredio četničkim komandantima opšti napad na partizane u dolini Nereve.

Wikicitati „Naša je namera, da se u prvo vreme defanzivnim radom spreči ulazak partizana u Hercegovinu, a potom sa prikupljenim snagama, da se pređe u napad sa ciljem da se razbijeni partizani potpuno dotuku.[11]

Istovremeno 18. februara 1943. Zaharije Ostojić četničkom predstavniku kod Italijana, Dobroslavu Jevđeviću, traži da Italijani što jače bombarduju partizane kakvi bi ih "do nogu potukli":

Wikicitati „Preko Talijana izradi prevoz Bajovih od Gacka i Bileća... Traži da što jače bombarduju komuniste jer ih to najviše rastrojava, naročito one prema Konjicu i Mostaru... Sigurno ćemo do nogu potući komuniste, samo izvršavajte sva naređenja i sprečite upad na levoj obali...[9]
(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću od 18. februara 1943.)
Zaharije Ostojić, glavnokomandujući četničkih snaga na Neretvi.

19. februara Ostojić upozorava Mihailovića da “lakomisleno vraćanje ljudi kućama radi odnošenja plena, može dovesti do vrlo teških potresa”. 20. februara Zaharije Ostojić upućuje generalu Mihailoviću dramatičnu depešu u kojoj zaključuje da je odnošenje pljačke kućama nakon pokolja muslimana, umesto dolazak pravo na front, katastrofalna greška:

Wikicitati

„Po žestini napada sigurno je da imamo posla sa njihovim proleterskim brigadama odlično naoružanim... Italijani neaktivni i kao jagnjad idu mirno pod nož. Očigledno da će sva pojačanja iz Crne Gore stići dockan za održanje sadašnjih položaja, a Vi znate kako pada moral ljudi pri povlačenju. Bojim se da odlazak Crnogoraca iz Čajniča kući umesto kod mene, ne bude katastrofalna greška po sve ove krajeve.

Ne usuđujem se ni da kažem ljudima da će pojačanja stići tek za sedam do deset dana... Dok sam živ neću zaboraviti da se u ovakav kritičan položaj došlo zbog odnošenja pljačke...

Pavle i njegovi komandanti nisu shvatili da se na Neretvi brani Crna Gora.[8]
()

Zaharije Ostojić 20. februara 1943. upućuje Jevđeviću novu depešu, u kojoj očajnički traži jaču podršku Italijana, artiljerijom i bombardovanjem iz vazduha:

Wikicitati „Pantić i Radulović da napregnu sve snage za sprečavanje daljeg nadiranja komunista ka Žižlju. Traži od Tetkića [Italijana] teške bacače i artiljeriju da pojačaju Pantića jer će tako lakše uspeti... Neka sa izviđanjem iz vazduha utvrde tačno pravac njihovog nadiranja na celom frontu i iz pozadine, gde se pojačavaju... Javi tačnu liniju fronta; delove na levoj obali: crvenih i naše položaje. Molim te hranu i municiju šalji što pre. Mogu li baciti hranu i municiju iz vazduha; ovo će trebati Voji Lukačeviću... Da li glavne snage komunista idu levim krilom ili centrom njihovim? Kako je moglo preći preko Neretve 3.500 ljudi za kratko vreme? Koliko mostova imaju? Neka ih bombarduje avijacija.“
(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću od 20. februara 1943.)

21. februara Ostojić upućuje optimističnu depešu Mihailoviću, da je Voja Lukačević stigao, da se situacija na frontu popravlja, da će "sačuvati Hercegovinu" i poraziti partizane uz pomoć Italijana, a potom srušiti NDH:

Wikicitati

„Voja Lukačević stigao u Glavatičevo i verovatno produžava za Konjic... Major Pantić uspeo da odbije napad od s. Ravna i Podima, a komunisti su se potom povukli na desnu obalu Neretve kod Drežnice. Naredio sam napad sa 1300 ljudi pravcem Mostar — Goranci — Drežnica i sa 500 ljudi pravcem Ravni — Senjani — Drežnica uz pomoć artilerije i avijacije. Cilj akcije oslobođenje puta Mostar — Rama — Konjic radi upućivanja hrane Voji...

Besomučnom propagandom, pretnjama i prekim sudovima, uspelo se da se povrati duh boraca... Verujem da ćemo sačuvati Hercegovinu, jer kriza prolazi... Posle komunista srušićemo nezavisnu vrlo brzo pridobijanjem domobrana i muslimana i uništavanjem ustaša.[8]
()

Mihailović je ubeđen da su partizani gotovi, te istog dana javlja potčinjenima da sa "sada bijemo s njima poslednju bitku".[12] Medutim, partizani su razbili italijanske snage na pravcu Neretve, što je znatno poljuljalo moral četnika. Glavna operativna grupa NOVJ je u dolini Rame, pritoke Neretve, razbila italijansku diviziju "Murđe" i ušla 22. februara u Jablanicu, izbivši na Neretvu frontom dugim oko 80 kilometara i ovladavši svim mostovima između Mostara i Konjica.[9]

Datoteka:Mrtvi italijani neretva 1943.jpg
Poginuli pripadnici divizije "Murđe" u dolini Rame, februara 1943.
Wikicitati „Sva Titova vojska krenula sa Prozora i sinoć uzela Jablanicu i zarobila 800 talijana. Komunisti vode mnogo ljudi bez oružja i naoružavaju ih od plena.[8]
(Depeša Ostojića Mihailoviću od 22. februara)

U panici usled poraza, Italijani su 21. februara avionima bombardovali četnike umesto partizana:

Wikicitati „Juče Talijani bombardovali sa 10 aviona Voju Lukačevića kod Glavatičeva umesto komuniste kod Drežnice. Od naših jedan mrtav i sedam ranjenih. Preko Jevđe uložen protest protivu ovih idiota. Možda je ovo namerno.[8]
(Depeša Ostojića Mihailoviću od 22. februara)

Izveštaj četničkog majora Radulovića Zahariju Ostojiću opisuje partizane na Neretvi:

Wikicitati „Prema prikupljenim podacima jačina komunista koji nas napadaju iznosi dve proleterske brigade... U borbama su odlični. Naoružani automatskim oružjem i pikavcima. Napadaju smelo, brzo i mangupski: "Hopa Miko!" i "Hopa Seko!" to su im komande koje zbunjuju naše vojnike...[9]
(Izveštaj četničkog majora Radulovića Zahariju Ostojiću o borbama na Neretvi)

22. februara Ostojić javlja Draži da je politička situacija teška. Italijani ne odobravaju polazak Baćoviću ka Neretvi. Baćović javlja bi krenuo samo legalno, jer za ilegalno nema municije. Istovremeno, u Umoljane su stigli Nemci, rekli da je to njihova zona i tražili da je Vukasović napusti, što je on odbio. Uveče istog dana 500 ljudi pukovnika Baja Stanišića je prebačeno italijanskim kamionima iz Bileća u Mostar. Ostojić im je naredio "da se pobiju komunisti u Mostaru".[13]

Istog dana Baćović javlja Draži da mu Italijani ne daju da krene, i sumnja da mu pripremaju zamku:

Wikicitati „Tetkići ne daju mi municiju. Tražio sam najenergičnije i dozvolu da krenem. Upozorio sam ih na posledice ako ne dozvole da idemo da branimo svoje kuće u hercegovini... Osećam nešto u vazduhu da nam nemci i ustaše i talijani pripremaju neku zamku.[8]
()

22. februara Ostojić je naredio Vojislavu Lukačeviću da hitno posedne levu obalu Neretve za upornu odbranu sa svima snagama, da od Italijana uzme bateriju i bacače i plasira ih kod rezervi.[8] 23. februara Vojislav Lukačević, komandant konjičke grupe, javlja Zahariju Ostojiću o sadejstvu sa Italijanima i Nemcima u borbama oko Konjica:

Uništena neprijateljska tehnika na Neretvi 16. februara, 1943.
Wikicitati

„Dobih hitan poziv od Vukčevića i italijanske komande u Konjicu da im priteknem u pomoć, jer su u toku 22. februara partizani probili odbranbenu liniju... Ja sam hitno iz Džepa krenuo sa zagorskim bataljonom i pratnjom i spustio se na drum i drumom došao u Konjic, gde sam zatekao pravu paniku... Borba je trajala neprekidno danas od 1 časa pa sve do 16 časova. Naši su potpuno razbili partizane i pored njihovog upornog i žilavog otpora... Italijanska komanda mi je sinoć pokazala jedan radiogram Jevđevića kojim on traži da se što pre krenem u pravcu Jablanice jer je tamo situacija italijanskog garnizona kritična... Jučer oko 10 časova 22. II. stigla je u Konjic jedna nemačko-hrvatska kolona.... Otežava mi rad to što moram svaki čas da trčim u Konjic i da podižem moral italijanskoj komandi koji sramno gube moral kad nisam tu...

S verom u Boga za Kralja i otadžbinu. Draža nas vodi ka veličini i slobodi! [14]
(Komandant kapetan Voj. S. Lukačević, s.r.)

23. februara Jevđević javlja Ostojiću da Italijani stižu u pomoć, a sa Nemcima je dogovoreno da ne prelaze Neretvu:

Wikicitati „Danas sam sa Nemačkim oficirima napravio sporazum da ne prelaze levu obalu Neretve, a da međusobno izbegavamo kontakt. Komunisti imaju 3 divizije 2 Prozor — Drežnica, a 1 Imotski. Dalmaciju bez Jovanovića ne mogu dati. Tetkići [Italijani] sa 5 bataljona idu sa Crnogorcima sa desne strane Neretve. A mi sa 800 Tetkića sa leve da unište grupu u Drežnici.[5]
(Telegram Jevđevića Ostojiću od 23. februara 1943.)

Istog dana Ostojić javlja Draži da je Jevđević rekao Italijanima da će četnici napasti Nemce ako pređu na levu obalu Neretve, a nemački major u Mostaru je dao garanciju da Nemci neće ići van puta i da je pokret privremen. Međutim, Ostojić sumnja u nemačke zadnje namere:

Wikicitati „Svi su izgledi da nemci žele da zaposednu celu Jadransku obalu i neverujem da će ih talijani zadržati pored sve ljubomorno čuvane svoje zone.[8]
()

23. februara Draža depešom odgovara da dolazak Nemaca znači uništenje partizana:

Wikicitati „Ako stvarno Nemci nadiru ka Prozoru i od Sarajeva ka Konjicu, onda su komunisti u klopci. Postoje dve mogućnosti, ili da se probiju u Hercegovinu, ili da se bace na sever u Bosnu između nemačkih trupa. I u jednom i u drugom slučaju treba ih uništiti... To su najveći zlotvori koje vodi jevrejština.[12]
()

Istom depešom Draža naređuje da se begunci iz četničkih redova stavljaju pred preke sudove.[12]

24. februara italijanski general Roboti traži od Vrhovne komande da nemačko-hrvatske trupe ne prelaze dogovorenu liniju, jer je upotreba formacija MVAC sada "apsolutno potrebna":

Wikicitati

„Predstavio sam nemačkim komandama apsolutnu potrebu da nemačko-hrvatske borbene grupe ne prelaze ka jugu usek Prozor—dolina Rame—dolina Neretve—Konjic ili drugu liniju koju će tok operacija eventualno zahtevati da bude određena.

Ovo pitanje treba hitno resiti s obzirom na nepopustljivost koju su pokazale nemačke komande u pogledu formacija MVAC koje su pod našom komandom, jer i u sadašnjoj situaciji i dalje hoće da ih smatraju neprijateljskim, dok je, međutim, njihova sadašnja upotreba, koja je u toku, apsolutno potrebna.[15]
(IZVEŠTAJ VIŠE KOMANDE ORIBANIH SNAGA „SLOVENIJA—DALMACIJA" OD 24. FEBRUARA 1943. VRHOVNOJ KOMANDI O NEOPHODNOSTI HITNOG USAGLAŠAVANJA STAVOVA NEMACKTM KOMANDAMA U VEZI UPOTREBE ČETNIKA U OPERACIJAMA „VAJS")

24. februara general Mihailović javlja Baćoviću da su Đurišićevi četnici stigli u Hercegovinu. On pobedonosno zaključuje:

Wikicitati „Sad se vidi koliko sam ja imao pravo za tu mišolovku.[12]
()

24. februara Vojislav Lukačević izveštava nadređenog Ostojića da ih partizani bombarduju u Konjicu:

Uništena njemačka tanketa kod Konjica.
Wikicitati

„Juče u toku dana komunisti su topovima bombardovali Konjic i porušili 2 ital. bunkera i naneli dosta teške gubitke a sinoć su bacačima bombardovali moje položaje. Da bi zabuna bila veća i jedan nemački ili italijanski avion bombardovao je ital. štab u Konjicu.

Italijani i Nemci ništa ne rade a da me ne pitaju. Juče sam im formalno izdavao naređenja za posedanje položaja oko Konjica... Nemačka 2 kolona koja je trebala da stigne preko Vrbljana i Galjeva u Konjic još nije stigla, kada ona stigne krenućemo u napad.[13]
(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE ČETNIČKIH ODREDA OD 24. FEBRUARA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIČA O BORBENOM RASPOREDU I NAMERAMA GRUPE)

25. februara Zaharije Ostojić izveštava Mihailovića da partizani napadaju Lukačevića i Nemce u Konjicu, da su Nemci imali velikih gubitaka, i da on ima plan za uništenje partizana u džepu Neretve:

Wikicitati

„Komunisti napadaju juče i danas Voju. Sad dobih od njega izveštaj od juče u kome kaže da je vodio borbu 16 sati neprekidno i dva puta povratio Konjic... Voja u Konjicu razgovarao sa njemačkim komandantom i ovaj mu rekao da idu za Mostar i ovi iz Konjica i oni iz G. Vakufa. Priznao je da su imali velike gubitke od komunista na Ivanu...

Talijani žele da spreče dolazak nemaca u Hercegovinu i rekli su Jevđi da nemci neće ići dalje od Rame... Danas sam izradio ideju za napad za uništenje komunista u džepu Neretve sa tri kolone. Početak napada kada se snage prikupe.[8]
()

25. februara kapetan Radovan Ivanišević izveštava Dražu da su Italijani sprečili pokret Baćovićevih četnika preko Livna, usled bojazni "od pokolja Hrvata i sukoba sa Necima". Ivanišević je nakon pretnje o prekidu kolaboracije uspeo da izdejstvuje njihov pokret preko Imotskog i Širokog Brijega ka Neretvi. Obezbedio im je municiju i hranu za šest dana i stalnu saradnju italijanske avijacije. Kreću vozom ka Splitu 26. februara ako Draža odobri.[13]

26. februara Baćović saoštava Mihailoviću radosnu vest:

Wikicitati „Uspeo sam da Italijani u Splitu dozvole naš prolaz do Solina i peške na Vrgorac — Ljubuški — Mostar... Municiju srno primili.[16]
()

Opšti četnički napad[uredi - уреди]

26. februara Ostojić javlja Draži da će Italijani obezbediti bombardovanje iz vazduha, artileriju, bacače, automatsko oruđe, municiju i hranu:


Wikicitati „Mislim da imamo nađmoćnost. Duh odličan po dolasku zemljaka. Tetkići daju sve... Voja kaže da nemački i italijanski komandanti izvršavaju sva njegova naređenja za posedanje položaja kod Konjica. Dobri neki ljudi.[16]
()

Istog dana general Dragoljub Mihailović pobedonosno zaključuje:

Wikicitati „Situacija kod komunista, jasno je da je bezizlazna. Biće razbijeni.[12]
()

26. februara 1943. godine Zaharije Ostojić, komandant Istaknutog dela Vrhovne komande JVO, je naredio opšti napad na snage NOVJ u dolini Neretve. Sve četničke snage za tu situaciju podeljene su u tri kolone. Leva kolona je bila jačine oko 2000 ljudi, a srednja jačine 1500 ljudi. Rad leve i srednje kolone objedinjavao je pukovnik Bajo Stanišić. Desna kolona je bila jačine oko 3500 ljudi, a komandant je bio Voja Lukačević.[17]

27. februara Draža javlja Ostojiću da odobrava njegov plan napada i zaključuje da partizanima ostaje jedino da se izvuku u pravcu severa između Prozora i Bjelašnice, što će naterati Nemce da pođu za njima, a to je za četnike najbolje rešenje.[12] Istog dana Draža javlja Baćoviću da je stiglo preko 5000 Crnogoraca, i da su na svojim mestima u Hercegovini. On daje pregled stanja na frontu:

Wikicitati „Konjic je u našim rukama. Nemci napadaju komuniste u pravcu Prozora i preko Ivan planine. Baja Stanišić je na desnoj obali Neretve severno od Mostara u pravcu Drežnice sa oko 2000 ljudi. Tetkići su u Mostaru...[12]
()

27. februara Ostojić javlja nadređenom Mihailoviću da očekuje uništenje svih partizana na levoj obali i dobar plen.[16] Međutim, četnički napad nije išao po planu. 28. februara Zaharije Ostojić je žestoko kritikovao Baja Stanišića za neuspeh u napadu na partizane. U pismu Draži on kaže:

Wikicitati „Van sebe sam od besa što su mi potpuno upropastiti plan za uništenje komunista u džepu Neretve, a ovako idealna prilika više se neće pružiti.[16]
()

Istovremeno on preti Baju Stanišiću:

Datoteka:Četnici Baja Stanišića 1943.jpg
Četnici Baja Stanišića na železničkoj stanici u Nikšiću, uoči odlaska na Neretvu.
Wikicitati

„Gospodine Pukovniče... izvešten sam da juče iako ste imali ogromnu nadmoćnost u svakom pogledu, a otpora tako reći nije ni bilo. Vaše kolone nisu ništa uradile, ovo dokazuje potpunu nesposobnost komandnog osoblja, i neshvatanje ideje napada...

Komandanti Vaših kolona danas do mraka moraju bez ikakvog izgovora i po cenu najvećih žrtava dostići liniju: Gola glavica — Crni potok — s. Ravni — s. Donja Jablanica — Gumenac — Plasa Greben — Crni Vrh jer će jedino tako popraviti ogroman neuspeh od juče... Obaveštavam Vas da sam o svemu ovome izvestio Gospodina Ministra i da ću ako Vaše kolone danas ne postignu date im ciljeve, biti primoran da smenim sve Vaše komandante i da ih stavim pod sud radi nesposobnosti i neizvršenja naređenja, Vrhovne komande.[18]
()

28. februara Zaharije Ostojić traži Jevdeviću da se sporazume sa italijanskim i nemačkim okupatorima o podeli operacijskih zona između njih i četnika za borbu protiv partizana u dolini Neretve:

Wikicitati

„1) Da se sa Nemcima i Italijanima sporazumeš da se četnicima dade za čišćenje od boljševika zona: Rama — Prozor — Šujica — Livno — Makarska — morska obala do ušća Neretve — desna obala Neretve — Rama, s tim da Nemci na ovu zonu ne prelaze, već očiste ostalu zonu severno.

2) Da Italijani dadu municiju, hranu i automatsko oruđe za 20.000 četnika za ove operacije. Sa Baćovićem ćemo imati u stvari oko 15.000, a onih 5.000 pravo je da dignemo. Obezbedi davanje topova i bacača i pomoć avijacije za bombardovanje i izviđanje.

3) Da Italijani daju svojih 5.000 ljudi i obezbede prevozna sredstva za prebacivanje naših snaga prema operativnim potrebama. Da za svaku kolonu daju radio-stanice i telefonski materijal.

4) Rezultat po ovome moram da znam za 3 dana radi priprema naređenja i promene moga komandnog mesta, negde oko Nevesinja. Ako se ovo ispuni garantujem za uspeh u najkraćem roku.[5][19]
()

1. marta Ostojić javlja Draži da će pokušati od Nemaca da dobije dozvolu "za gonjenje komunista kroz Bosnu", a preko Italijana da izdejstvuje da im ostave čišćenje desne obale Neretve do mora:

Wikicitati „Preko Voje pokušaću da iskoristim prijateljstvo nemačkog komandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole za gonjenje komunista kroz Bosnu, ali ako osetim da to neće biti opasno za nas. Od Jevđe sam tražio da izradi preko tetkića da nemci ostave nama za raščišćavanje od boljševika zonu Rama — Prozor — Sujica — Livno — Makarska — morska obala — desna obala Neretve, s tim da tetkići daju sve za 20.000 četnika.[16]
()

Prema proračunu sopstvenih komandant Istaknutog dela štaba Zaharije Ostojić je početkom marta 1943. raspolagao sa ukupno oko 12.000 četnika, angažovanih u borbi protiv NOVJ u dolini Neretve.[16] 2. marta Ostojić javlja generalu Mihailoviću da ljudi izbegavaju borbu protiv partizana za račun okupatora:

Wikicitati „Ima slučajeva begstva iz borbe od 20 — 30 ljudi. Naredio sam da se kolovođe streljaju, ostali razoružaju i zatvore... Molim Vaše mišljenje dali da streljamo sve begunce iz borbe.[16]
()

Ostojić je nameravao da udruženim četničkim snagama napadne jedinice 2. proleterske divizije na sektoru DrežnicaJablanica. Italijanska komanda je tražila da italijanske jedinice iz sastava divizije »Murđe« i Zetski četnički odred da napadaju na 9. dalmatinsku diviziju pravcem Široki BrijegGrudaImotski, a četnici Limsko-sandžačkih četničkih odreda (major Vesković) sa italijanskim jedinicama i artiljerijom, da napadaju pravcem Metković — Vrgorac — Imotski. Sa italijanskim planom složili su se major Radulović i pukovnik Stanišić, ali Ostojić je bio žestoko protiv.

3. marta Ostojić je uputio strogo naređenje majoru Borivoju Raduloviću, u kojem preti prekim sudom i napadom na Italijane:

Wikicitati

„Pošto bednici žabarski, pored toga što nam oni u Mostaru i Konjicu duguju živote, i pored svih vas tamo hoće da nas vuku za nos, iako raspolažemo snagom da za 24 sata zauzmemo celu Hercegovinu, rešio sam da prekinemo svaku dalju vezu sa njima, ako ne prihvate naše zahteve...

Svima komandantima saopštiti da budu gotovi za napad na Talijane, ako ma šta preduzmu protivu nas... Saopštiti svima komandantima da tražim bezuslovno izvršavanje naređenja, jer ću ih inače smesta smenjivati i stavljati pod preki sud. Niko ne sme da daje ma kakve pristanke na žabarske planove, nego ima samo da izvršava naređenja Vrhovne komande.[20]
(NAREĐENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 3. MARTA 1943. IZASLANIKU VRHOVNE KOMANDE ZA PREGRUPISAVANJE ČETNIČKIH JEDINICA U DOLINI NERETVE)

U depeši od 3. marta Ostojić javlja generalu Mihailoviću o uspesima na frontu, i Lukačevićevoj popularnosti kod okupatora:

Wikicitati

„Voja razbio drugu diviziju a Bajo i Pantić diviziju Peka Dapčevića. Boljševici beže ka Prozoru i dolinom Drežanike. Naši gone... Pobeda je naša...

Inače talijani i nemci Voji daju sve i prvi ga pozdravljaju. Zovu ga četničkim đeneraloim. Voja je stekao rano opštu popularnost, ne samo kod naših, nego čak i kod okupatora.[16]
()

Istog dana, on se žali Mihailoviću kako Italijani nisu usvojili njegov plan ("čim je otklonjena opasnost od Mostara i Konjica, žabari hoće da komanduju"). On javlja Draži da će povući trupe na levu obalu i pustiti "da boljševici zakolju žabarske garnizone", ako se on pre njih ne reši na to. Ostojić zaključuje:

Wikicitati „Bojim se da mi žabari ne pokvare sve planove za uništenje boljševika, a opet ne možemo bez njihove hrane i municije.[16]
()

Do 4. marta partizanske snage se povlače na desnu obalu Neretve i ruše sve mostove na reci.

4. marta general Mihailović naređuje Ostojiću da dokrajče partizane, da budu pripravni na otpor okupatorima, ali da im prvo traže dva miliona metaka unapred:

Wikicitati

„Potrebno je razbijene komunističke delove baciti na sever prema nemcima da bi nemce zaposlili i naterali ih ponova na sever... Jevđa da zauzme energičan stav uopšte i da pripreti žabarima, da ako nas Nemci napadnu, prvo ćemo mi njih, i ne dozvoljavam da se sa nama igra, pošto se mi borimo za sebe, a ne za njih...

Ako ma šta osetimo... dići ćemo im čitavu Bosnu. Rušenje komunikacija naredite da se pripremi...

Tražite unapred 2.000.000 metaka i hranu za 7 dana unapred.[12]
()

4. marta Ostojić javlja Draži da Nemci pomažu Lukačevića, i da su Italijani ipak prihvatili njegov plan:

Wikicitati

„Nemci dali Voji hranu i municiju i bombardovali boljševike po Vojinim zahtevima. Skrenuo sam mu samo pažnju da im ne veruje, jer mi imamo bogato iskustvo sa njima... Zadnje namere Nemaca su očigledne, ali ja se staram da im podvalim i ubacimo ostatke crvenih u Bosnu da se zabavljaju sa njima...

Danas bila kriza u odnosu sa žabarima. Hteo sam da im pokažem da mi imamo snage da se bijemo sa svima redom i da njihovu hranu i municiju uzmemo milom ili silom... Žabari daće 100.000 obroka i pristali na moj plan.[16]
()

Četnički rukovodilac Zaharije Ostojić je bio zabrinut zbog blizine nemačkih trupa. No, Lukačević mu 5. marta iz Konjica javlja da Nemci daju municiju, da neće napasti četnike dok su im potrebni, da ne strahuju preterano:

Wikicitati

„Vidim da je glavna tvoja briga kako ćemo sa Nemcima... Ja mislim da je naima najpreči za sada cilj uništenje komunista i to što brže. Ne sme nas zateći iskrcavanje u borbi sa komunistima, a isto tako ne smemo početi borbu sa Nemcima dok komunisti nisu likvidirani... Čvrsto sam ubeđen da nas Nemci neće napasti sve dok se vode borbe sa komunistima te je strahovanje u tom pravcu preterano...

Dobio sam sinoć preko Nemaca 30.000 metaka obećali još čim im stigne neki transport koji očekuju u Sarajevo.[21]
(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 5. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O BORBENOM RASPOREDU ČETNIKA I NEMACA NA SEKTORU KONJIC—JABLANICA)

5. marta 1943. general Mihailović javlja Baćoviću:

Wikicitati „Sitracija na Neretvi odlična. Komunisti potučeni. Konjic, Jablanica, Rama u našim rukama.[12]
()

Istog dana, Mihailović javlja četnicima na Dinari:

Wikicitati „Ovamo smo razbili 2/3 ukupnih komunističkih snaga. Beže u neredu. Razbijena je druga divizija i divizija Peke Dapčevića.[12]
()

6. marta general Mihailović zahvaljuje svom glavnom rukovodiocu operacija Ostojiću:

Wikicitati „Bogu hvala, izgleda da smo komuniste potukli... Vama lično zahvaljujem na zalaganju i požrtvovanju i najuspešnijem vođenju operacija. U moje ime zahvalite i trupama kao i svima saradnicima na ovom velikom delu.[12]
()

Partizanski proboj[uredi - уреди]

Partizanski proboj preko Neretve (od 6 do 15 marta 1943 godine)

Ubrzo, dolazi do odsudnog preokreta. Uveče 6. marta jedna desetina dobrovoljaca bombaša, sa Stevom Opačićem na čelu, počela je da se puže preko čelične konstrukcije porušenog železničkog mosta na Neretvi kod Jablanice.[5] Četničke straže su bile u bunkeru kod mosta na levoj obali. Partizanski bombaši su uništili bunker i dva puškomitraljeza čijom su vatrom četnici pokušavali da ih zaustave. Daljim eliminisanjem četničkih predstraža stvoreni su uslovi za prelazak jačih snaga. Prvo se prebacio jedan bataljon, a zatim, kada je oko ponoći na porušenom skeletu starog postavljen provizorni viseći most, na levu obalu reke prešla su još tri bataljona Druge dalmatinske i tri bataljona Druge proleterske brigade. Do zore 7. marta, ove su jedinice, zalazeći iza četničkih položaja, uspele da u četničkim jedinicama izazovu paniku, nanesu im ogromne gubitke, i odbace ih prema istoku.

7. marta 1943. godine Vojislav Lukačević izveštava Dražu Mihailovića o ovom "lokalnom neuspehu":

Wikicitati

„Komunisti stegnuti obručom uništenja odlučili su se za izvršenje proboja kod Jablanice. U tu svrhu nekoliko odlučnih odeljenja naoružanih velikim brojem automatskih oruđa prebacili su se preko mosta na Neretvi. Pobili stražare i jakom automatskom vatrom branili uži mostobran koji se postepeno proširivao. Usled noći i nespremnosti jedinica, nastalo je vatreno dejstvo međusobno, a potom gubljenje veze i odstupanje bez plana i komande.

U toku 7. o. m. komunisti su u svojim rukama imali Krstac i dovoljnu snagu prebačenu preko Neretve i sa uspehom gonili demoralisane delove Leve kolone... Kolona Nemaca brani Ostrožac. Danas tamo upućena pojačanja Nemaca sa bornim kolima i topovima...

Neka ovaj lokalni neuspeh bude samo pouka komandantima i jedinicama kako treba držati ljudstvo u rukama...[22]
(Izveštaj Vojislava Lukačevića Draži Mihailoviću od 7. marta 1943.)
Borci Druge srpske brigade tokom marša od Neretve ka prostoru između Prozora i Gornjeg Vakufa, gde su razbili neprijatelja.

8. marta, kada je Druga proleterska brigada noćnim napadima slomila otpor četnika i razbila njihove snage u okuci Neretve, mostobran je bio definitivno učvršćen.[5] Paralelno sa njima, 7. marta krenula je u protivnapad i Treća divizija NOVJ.

9. marta Vojislav Lukačević šalje dramatičan izveštaj Ostojiću, da su durmitorski četnici razbijeni i beže u paničnom bekstvu:

Wikicitati

„Sada smo se stabilizovali ali dosta slabo. Zapravo stabilizovali smo se što su boljševici stali...

7 ov. mes. u 8h izvešten sam da je Bojović razbijen, da su partizani prešli Neretvu i zauzeli s. Krstac. Odmah sam naredio letećoj pokret a ja automobilom krenuo napred... Uz put oko već u 8,30 sreo sam celu Bojovićevu brigadu kod samog Konjica u paničnom bekstvu. Jedva sam ih zadržao, možeš misliti šta sam im sve radio. Pokrenuti ih napred nisam mogao... Sa kose gledao sam kako grupice četnika beže bezobzirice prema Konjicu...

Kakva je panika bila sve zahvatila nemogu ti opisati o tome ćemo razgovarati kada se budemo videli, ako se ikad vidimo.[23]
(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 9. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O FORSIRANJU NERETVE KOD JABLANICE OD STRANE NOVJ I RAZBIJANJU 1. I 2. DURMITORSKE BRIGADE)

Treća divizija NOVJ je, nadirući desnom obalom Neretve ka Konjicu, 9. marta prešla reku Neretvicu, razbila delove 718. nemačke divizije i četnike Voje Lukačevića i, oslobodivši Ostrožac, produžila gonjenje neprijateljskih snaga prema Konjicu.

9. martа Zaharijе Ostojić se jada Draži Mihailoviću da je do prodora partizana kod Jablanice došlo zbog "neposlušnosti, nesposobnosti i nemarnosti komandnog elementa". On zaključuje da je usled ovoga "situacija vrlo ozbiljna".[16]

Wikicitati „Naredio sam prebacivanje svih snaga sa desne na levu obalu Neretve.... Nadam se u Boga da ćemo sprečiti dublji prodor i spasti Hercegovinu... Ti preduzmi hitno da Nemci posednu i brane desnu obalu Neretve od Konjica do sela Katića i da neprekidno bombarduju njihove položaje.[24]
(Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću tokom bitke na Neretvi)

Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.[25]

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.

10. marta Petar Baćović izveštava Dražu da su partizani potpuno razbili četiri crnogorske brigade, čiji su se manji delovi prikupili tek u Bijelom Polju:

Wikicitati „Partizani prešli reku Neretvu kod Rame i Jablanice... Branile su Neretvu četiri crnogorske brigade: Lukačevića, Kasalovića, Bojovića i Ružica. U toku 7. i 8. marta ove brigade su razbijene od partizana kada su se njihovi manji delovi prikupili čak u Bijelom Polju i Aleksinom Hanu a ostatku njihovih snaga kao i o njima nemamo nikakvih podataka...[16]
()

Baćović u nastavku izveštava Dražu da su Ostojićeve pretnje smrtnom kaznom i stavljanjem pod preki sud "postale predmet podsmeha", te da on nije pledirao ni za kakav plan okupatora, "nego tražio koordinaciju zbog stvarnog stanja na terenu". Takođe ga izveštava da je general Mario Roboti, komandant italijanske 2. armije, došao na front iz Rijeke.[16] Istog dana, 10. marta, preko mosta kod Ostrošca, a delom i gazovima preko reke, na levu obalu Neretve prebačene su dve partizanske brigade, 5. crnogorska i 10. hercegovačka.

Datoteka:Prenošenje ranjenika u dolini Neretve 1943.jpg
Prenošenje partizanskih ranjenika u dolini Neretve tokom ofanzive.

12. marta Ostojić izveštava Dražu da je partizanima moral dobar "zbog mase automatskog oružja, topova, ruskih uspeha i propagande Londona."[16] 13. marta Baćović javlja generalu Mihailoviću da je situacija kritična, da crnogorski i sandžački borci odbijaju da se bore protiv "svojih sinova, sestara i braće" i da dočekuju partizane sa povicima "smrt fašizmu":

Wikicitati „Situacija na levoj obali Neretve je ozbiljna. Grupa kapetana Lukačevića u kojoj je pored domaćih bosanaca bilo i Crnogoraca razbijena je i rasturena. Obe durmitorske brigade i Sandžaklije izdali su, jer su javno izjavili da neće da se bore protiv svojih sinova, sestara i braće koji se nalaze u redovima komunista. Pri nailasku komunista iste su pozdravljali sa pesnicom sa uzvikom: »Smrt fašizmu«.[16]
()

Istog dana i Ostojić depešama izvaštava Mihailovića o četničkom slomu:

Wikicitati

„Durmitorski korpus pobegao skoro ceo. Usled neprekidnih borbi ostavljen sam, i Vojin korpus počinje sa osipanjem...

Baćović pritešnjen ali drži jučerašnji položaj samo pobegla žabarska artiljerija. Činim sve da sprečim upad ali je neophodno da Pavle krene još danas sa jurišnim bataljonom i stalnim četnicima kamionima... Bez svežih snaga sa sadašnjim trupama bojim se da prodor nećemo sprečiti...

Vojin korpus demoralisan i u raspadanju se povlači od Glavatičeva ka meni. Kriza u punom jeku... Jedini izlaz da Pavle stigne sa traženim trupama u toku sutrašnjeg dana u Nevesinje, i da primi zatvaranje pravca od Konjica.[16]
()

13. marta pukovnik Bajo Stanišić je izvešten o potpunom rasulu četničke vojske:

Wikicitati „Konjička i Sarajevska brigada su u rasulu i, prema dobijenim izveštajima, ne postoje, a takođe ne postoje na terenu ni 1. ni 2. durmitorska brigada, već su u najvećem neredu pobegle kućama u Crnu Goru.[5]
(IZVEŠTAJ KOMANDANTA KOMBINOVANOG KORPUSA OD 13. MARTA 1943. BAJU STANIŠIĆU O FORMIRANJU, BORBENOM RASPOREDU I ZADACIMA JEDINICA KORPUSA)

14. marta Baćović upućuje generalu Mihailoviću još jednu lošu vest o "divljem bekstvu" četnika:

Wikicitati „Komandant Konjičke brigade javlja kurirom: 1. i 2. Durmitorska brigada te Fočanska u divljem bekstvu povlače se prema Kalinoviku.[16]
()
Datoteka:Peko Dapčević.jpg
Peko Dapčević, komandant Druge proleterske divizije, koja je razbila četničku "mišolovku" na Neretvi.

Ojačana Druga proleterska divizija krenula je u tri kolone dalje u napad sa zadatkom da definitivno razbije dobrano načetu četničku odbranu i produži u Hercegovinu, prema Ulogu, Kalinoviku i Nevesinju. Ona u noći između 14. i 15. marta lomi centar četničke odbrane kod Čičeva, koji je bio obrazovan od Zetskog odreda i Nikšićke brigade pod komandom pukovnika Baja Stanišića, a iduće noćivrši iznenadni napad na Stanišićevu rezervu, Prvu kalinovačku brigadu, razbija je potpuno i zauzima Glavatičevo.[5]

Do 15. marta prebačene su i ostale partizanske jedinice, a noću između 15. i 16. marta preko mosta na Neretvi prebačena je i poslednja grupa ranjenika sa zaštitnicom.

16. marta Petar Baćović javlja Mihailoviću da je tražio pojačanja Italijana, da su četnici zauzeli Jablanicu, ali im je borbenih duh nizak:

Wikicitati

„Zahtevao sam od kolone Italijana da jedan bataljon upute u reon Čepa radi pojačanja desnog krila Popovića. Sporazumeo sam se sa talijanskom Vrhovnom komandom da talijanska vojska posle operacija napusti garnizone Nevesinje i Gacko. Tražili su kao uslov da ne diramo garnizone hrvatske u ta dva grada.

Situacija 16. u 9. č.: Jablanica u našim rukama. Svuda na terenu kuda nailaze naše kolone nailazi se na bezbroj leševa. Isto i u Jablanici. To je kasapnica.

Sa velikom ofanzivnom snagom i odlučnošću probijaju se komunisti Srbiji. Naše trupe su inferiornije po borbenom duhu i osećanju ideje... Karakteristika crnogorskih trupa da su raznežene, neće da se maknu bez sudelovanja talijanskih trupa, posle svake borbe postavljaju nove zahteve za materijalom, inače neće da maknu bez talijanskih mazgi.[13]
()

Baćović generalu Mihailoviću još napominje da su mu Nemci ponudili snage "za odbranu Kalinovika i Nevesinja", ali je odbio jer se boji da ne ostanu.[13] Nemačke divizije koje su 17. marta izbile na Neretvu, koju su partizani već prešli. Nemačka operacija Vajs bila je time završena. Istog dana je Baćović javio Draži da mu Ostojić kaže da traži saradnju Nemaca, ali on ne može "u ovaj čas iz političkih razloga jer ćemo izgubiti sav vojnički prestiž."[13]

Dolazak Mihailovića[uredi - уреди]

Saznavši za slom, general Mihailović donosi odluku da napusti štab u Lipovu i da lično preuzme komandu nad razbijenim trupama. Računao je da će njegovo prisustvo na položajima, i pristizanje svežih snaga koje je Pavle Đurišić trebalo da mobiliše, uspeti da spreči prodor partizana ka Hercegovini i Crnoj Gori.[5]

Pavle Đurišić, vođa crnogorskih četnika, koji su kasnili zbog pokolja i pljačke muslimanskih sela.

Mihailović 17. marta uveče sa ličnim telegrafistom, radio-stanicom i pratnjom napušta Lipovo. Italijanskim automobilom, koji mu je obezbedio Đurišić, ministar Draža Mihailović je oko ponoći stigao u Čajniče. Tu je sa Đurišićem razradio plan druge linije odbrane u rejonima Nevesinjsko polje, Ulog i Kalinovik. Ujutro je Mihailović krenuo za Foču, a Đurišić je italijanskim kamionima počeo da prebacuje trupe ka Kalinoviku.[26]

18. marta major Borivoje Radulović izveštava Zaharija Ostojića o četničkoj bežaniji i "strahovitom pljačkanju" srpskih sela:

Wikicitati „Dezerteri crnogorskih jedinica pri povratku u Crnu Goru strahovito pljačkaju usputna srpska sela.[27]
()

Istog dana Baćović izveštava Mihailovića da su partizani pustili neke četnike iz zarobljeništva, i da nikog nisu ubili, samo ih je korio Peko Dapčević:

Wikicitati „Ovog momenta vratilo se 10 Crnogoraca nikšićke brigade koji su bih zarobljeni kod boljševika. Oni pričaju: zarobljenih je 90 u noćnom napadu... Od svih zarobljenika pušteno je 10 starih. Ostale su zadržali. Zarobljenike su vodili pred Peka Dapčevića koji ih je korio. Ubili nisu nikoga.[13]
()

Mihailović je u Kalinovik stigao 19. marta, a odmah za i Đurišić sa svojim jurišnim bataljonima, koji su predstavljali poslednju nadu. Ovde se nalazio i Ostojić sa ostacima. Tu, na liniji ObaljKalinovikUlog, Mihailović se nadao da će zadržati partizanski prodor, komandujući lično svojim snagama. Prvo njegovo naređenje bilo je da se četnici, koje su partizani pustili, odmah zatvore u logore:

Wikicitati „Sve puštene četnike iz boljševičkog ropstva zatvorite u odvojene logore daleko u pozadinu i ne dozvolite nikakvo mešanje sa ljudstvom radi sprečavanja širenja defetizma, zbog čega su ih komunisti i propustili.[28]
()

Istovremeno sa Mihailovićem i njegovim četnicima, na položaj pred Kalinovikom stigle su i snage Druge proleterske divizije. Na celoj liniji razvile su se teške i krvave borbe. Delovi Prve proleterske brigade nanose 21. marta poraz četničkim snagama kod Uloga, a Druga proleterska brigada 20. i 21. marta potpuno razbija četničke snage kod Oblja, čime je put za napad u bok i pozadinu četničkih snaga bio otvoren. Mihailović je sa osmatračnice posmatrao napad Druge proleterske i rasulo koje je usled poraza nastalo među njegovim trupama na desnom krilu fronta prema Oblju. Da bi izbegao opkoljavanje i sačuvao bar Đurišićeve snage, on naređuje povlačenje ka Sarajevu. Pred mrak 22. marta i on je sa operativnim štabom obrazovao kolonu i sa njom napustio Kalinovik. Uz put menja prvobitnu odluku i preko Jabuke i Ustikoline prebacuje se u Foču, u kojoj se u to vreme nalazio italijanski garnizon.[26]

25. marta Mihailović javlja Baćoviću da se nalazi u oblasti Foče, da četnici napuštaju Kalinovik i organizuju "odbranu Sandžaka i Crne Gore". On dodaje da su "5000 prvoklasnih boraca iz Srbije" na putu ovamo.[13]

Posle poraza kod Kalinovika, Italijani i četnici pokušali da na Drini zaustave prodor glavne operativne grupe NOVJ. Italijani su bili spremni da u krajnjem slučaju upotrebe suzavac.[29] Plan zajedničkih akcija sa italijanskom komandom pripremio je Ostojić, 26. marta. Svoju punu saglasnost sa ovim planom je dao Mihailović, koji je Ostojiću 28. marta javio:

Wikicitati „Bolje linije nego što je Drina u vezi sa Pivom ne možemo imati za odbranu. Moramo je braniti jakim snagama sa dobrim moralom... Komunisti u ovom momentu pripremaju nešto... Ako iziđu na grebene dobro ih poduhvatiti sa Italijanima. Juče su dobro pomogli...[26]

Dok Mihailović priprema sadejstvo sa Italijanima, Baćović mu javlja da nakon zauzimanja Nevesinja partizani nisu "nikom ništa uradili":

Wikicitati „Karakteristično je da komunisti nisu nikome pa ni našim najsigurnijim porodicama apsolutno ništa uradili, niti su koga ubili. Razvili su bili odmah ogromnu propagandu, sastanke, pozorišne predstave, letke. Bilo bi vrlo užasno da su ostali duže.[13]
()

Još istog dana, 28. marta, Prva proleterska i Druga dalmatinska brigada izbijaju na Drinu. Prva u oblast Ustikoline, a druga u prostor Broda, tri kilometra južno od Foče. Nalazeći se u Foči, pored Lukačevićevog štaba, Mihailović je odmah naredio Lukačeviću da sa svojim snagama interveniše na pravcu Ustikoline i po svaku cenu spreči partizanske snage da forsiraju Drinu.

31. marta Petar Baćović javlja generalu Mihailoviću da je u borbama oko Nevesinja "zarobljeno i streljano 40 partizana sa komandirom". 3. aprila Baćivić šalje dramatičnu depešu Mihailoviću kako spaljuje sela i svaki dan strelja, ali uzalud:

Wikicitati „Nisam naivan da ne znam i ne vidim situaciju. Video sam borbenost jedinica koje su poslate da spasavaju Hercegovinu. Iako mi je javljeno da će te hrabre jedinice odbraniti Hercegovinu, Pavlovu pomoć nisam osetio. Znam tačno da je na Drini. Čitava sela sam spržio, 170 imam u zatvoru. Svaki dan streljam.[13]
()

I dok su se oko Ustikoline još vodile borbe, Druga dalmatinska brigada 6. aprila 1943. forsira Drinu kod Broda i posle razbijanja četničkih snaga na tome sektoru obezbeđuje mostobran.[26]

U pokušaju da osujeti partizane, general Mihailović lično, u depeši svom načelniku operativnog odeljenja Ostojiću od 7. aprila, traži hitnu pomoć italijanskih trupa:

Wikicitati „Preduzmite na svaki način da Italijani što pre pošalju na desnu obalu Dragočevske reke bar jednu četu i da se postavi iznad Strugare.[13][26]
(PISMO DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 7. APRILA 1943. MAJORU ZAHARIJU OSTOJIĆU O POTREBI BRŽEG ANGAŽOVANJA ITALIJANSKIH JEDINICA ZA ZATVARANJE PRAVCA DRAGOCAVA — SELIŠTE)

Samo četrdeset minuta kasnije, Ostojić mu odgovara da su Italijani poslali ne jednu četu nego bataljon:

Wikicitati „Italijani izveštavaju da je jedan bataljon upućen ka Dragočevskoj Reci i izveštavaju da je ovaj bataljon još u sumrak otišao pozadi patrole.[13][26]
(PISMO MAJORA ZAHARIJA OSTOJIĆA OD 7. APRILA 1943. DRAŽI MIHAILOVICU O UPUĆIVANJU ITALIJANSKOG BATALJONA U REJON DRAGOCAVE)

Draža Mihailović potom obaveštava komandanta desnog odseka odbrane Drine da dolazi italijanski bataljon, i da će četnike pomoći artiljerija i avijacija:

Wikicitati „Italijani obećali da će u toku noći stići i njihov bataljon u Potpeć i da će produžiti ka Dragočavi, on ima i artiljerije, biće dobro ako stigne... Tražili smo da artiljerija tuče ispred Broda i levu obalu Drine ispred vas a sutra i avijacija.[13]
(OBAVEŠTENJE DRAŽE MIHAILOVIČA OD 7. APRILA 1943. KOMANDANTU DESNOG ODSEKA ODBRANE DRINE O SITUACIJI U REJONU KOPILOVA)

Istog dana i Ostojić naređuje Lukačeviću da traži pojačanja od Italijana kako bi sačuvali Foču:

Wikicitati „Traži od Italijana da te pojačaju na delu Ćehotina — Crni Vrh odnosno Okrugljica i traži da artiljer. što češće dejstvuje... Sad je glavno da sačuvamo Foču, zašto nam je potrebna pomoć Italijana.“
(NAREĐENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 7. APRILA 1943. VOJISLAVU LUKAČEVICU ZA ANGAŽOVANJE ITALIJANSKIH JEDINICA RADI ODBRANE NA LINIJI BIOKOVI — CRNI VRH — BROD)

8. aprila Draža Mihailović naređuje da se položaj uz pomoć Italijana mora održati po svaku cenu:

Wikicitati „Položaj se po svaku cenu ima održati i što bolje iskoristiti bataljon i bateriju Italijana koji se nalaze na Vašem otseku.[13]
(NAREĐENJE DRAŽE MIHAILOVICA OD 8. APRILA 1943. KAPETANU MOMČILOVIĆU KOMANDANTU ZA ODBRANU ODSEKA OD OSANICE DO USĆA ĆEHOTINE U SARADNJI SA ITALIJANSKIM TRUPAMA)

No, delovi Druge proleterske divizije razbijaju osovinske snage i 9. aprila ulaze u deo Foče na levoj obali Ćehotine.

Povlačenje Mihailovića[uredi - уреди]

Sada već i fizički ugrožen, general Mihailović na brzinu prikuplja delove svoga štaba i razbijene Lukačevićeve trupe i naređuje povlačenje prema Pljevljima. Pošto je Ostojiću stavio u zadatak da u oblasti Pljevalja obrazuje novu liniju odbrane radi sprečavanja daljeg prodora snaga NOP prema Sandžaku i Crnoj Gori, Mihailović hita u Lipovo.

Petog dana po dolasku u Lipovo, Mihailović je primio poraznu vest. Jedinice NOVJ su u noći između 17. i 18. aprila 1943. kod Broda na Drini iznenadno napale Đurišićeve snage, prodrle preko Čelebića u pozadinu četničkih snaga i 18. aprila ujutro potpuno razbile njihovo levo krilo. Pored mrtvih i ranjenih, bilo je više od 200 zarobljenih četnika, a ostali su u neredu bežali preko reke Tare, ka Kolašinu.[26] Porazi koji su četnici pod komandom Baja Stanišića i Petra Baćovica u Hercegovini i Crnoj Gori pretrpele u prvoj polovini aprila, i ovaj poraz Đurišića na Drini, naterali su Mihailovića da sa Vrhovnom komandom beži u Srbiju. Još istog dana on naređuje pokret.[26]

19. aprila selu Lipovu rano ujutru je počela priprema za pokret ka Kolašinu i Mojkovcu. Mihailovićevo ljudstvo je stiglo u Mojkovac istog dana. 20. aprila su u Mojkovac stigli i ljudi majora Đurišića, "vrlo umorni, gladni i zabrinuta lica". Kod njih je vladala prava panika, pričali su neverovatne stvari. Mihailović je nastavio ka selu Zaostro kod Priboja, gde je smestio svoj štab u školi. Tih dana mu general Blažo Đukanović iz Crne Gore piše da je situacija "vrlo teška", a odziv na opštu mobilizaciju "dosta slab".[13][30]

2. ravnogorski korpus pod komandom Predraga Rakovića i Rasinski korpus pod komandom Dragutina Keserovića, jure u pomoć Mihailovićevom štabu kojem se bliže partizani (Jadovnik, početkom maja 1943.)

Da bi obezbedio povlačenje Vrhovne komande u Srbiju, Mihailović je ubrzo po dolasku u Zaostro uputio naređenje Dragutinu Keseroviću, komandantu Rasinskog korpusa, da izvrši mobilizaciju na svom terenu i krene prema Limu, njemu u susret. 1. maja, kada je primio izveštaj da su Đurišićeve trupe 30. aprila kod Šahovića dokrajčene i da snage NOVJ nadiru prema Limu, Mihailović hitno upućuje isti poziv i komandantu Drugog ravnogorskog korpusa Predragu Rakoviću.[31]

Wikicitati „Razbijeni i obezglavljeni partizani, bežeći ispred jakih naših snaga koje ih gone, probijaju se ka Sandžaku i Zapadnoj Srbiji, u nameri da se tamo prikupe i dignu narod na prevremeni ustanak. Obzirom na ovo stanje Vrhovna Komanda je 16 ov. meseca naredila mobilizaciju jednog dela obveznika Drugog Ravnogorskog Korpusa s oružjem i pokret u pravcu Nove Varoši u cilju sprečavanja upada komunista u Zapadnu Srbiju.[13]
(NAREDBA KOMANDANTA 2. RAVNOGORSKOG KORPUSA OD 20. APRILA 1943. KOMANDANTIMA BRIGADA ZA MOBILIZACIJU RADI ODLASKA U BORBU PROTIV JEDINICA NOVJ)

7. maja uveče Mihailović je sa svojim štabom pošao ka Srbiji[32], a ujutru 8. maja se susreo sa Keserovićem. U selu Zaton je Mihailović izvršio smotru Keserovićevih trupa. Sutra je naredio da posednu desnu obalu Lima, da partizani ne bi prešli u Srbiju. 9. maja javlja Ostojiću: "Ne brinite za mene" a Baćoviću: "Kriza prošla".[13]

10. maja Mihailović se u selu Požeginama sreo i sa Drugim ravnogorskim korpusom pod komandom Predraga Rakovića. I njima je naredio da posednu obalu Lima, radi zaustavljanja partizana. Međutim, dva bataljona Čačanske brigade su otkazala poslušnost:

Wikicitati „Sa mojom brigadom, koja je u sastavu Rakovićevog korpusa, ovde sam stigao 10. maja. Odmah sam dobio naređenje da posednem i branim prelaz preko reke Lima, izrneđu sela Oluja i Rasova, s tim da moje levo krilo naslonim na Keserovićevo desno. Kada sam naredio pokret ka položaju, moj 3. i 4. bataljon i štabna četa otkazali su mi poslušnost. Neko je uzviknuo: "Nećemo bratoubilačku borbu!" Mnogi su ovo prihvatili, a komandir štabne čete nastavio je: "Preko Lima ima preko trideset hiljada dobro naoružanih partizana koji se bore protiv okupatora. I ĐurišIćevi četnici su bacili oružje i vratili se svojim kućama. A kuda sada mi da idemo i za koga da se borimo? Ja neću da se borim sa svojom braćom. Ko se slaže sa ovim neka pođe sa mnom kući." Ogromna većina krenula je za njim. Nisam bio u stanju da ih zaustavim...[33]
(Komandant Čačanske brigade poručnik Milorad Ristović, kasnije streljan zbog pobune)

13. maja je general Mihailović naredio da se begunci razoružaju i zatvore ili poubijaju:

Wikicitati „Dva cela bataljona i štabna četa čačanske brigade u broju od 123 naoružana četnika pobegli su kući. Sačekati ih u Dragačevu... razoružati ih i zadržati ih kod sebe u pritvoru... Ako na poziv mirnim putem ne predadnu oružje, pucati u meso.[13]
()

14. maja komandant Ljevorečkog četničkog bataljona javlja majoru Đorđu Lašiću da su partizani zauzeli sva okolna mesta, a četnici su zbijeni u Kolašin sa Italijanima:

Wikicitati „Gornja Morača pala je. Na Crkvinama kod Kolašina partizani su izbili... Lutovo je spremno da se priključi partizanima... Sve četničke snage sa italijansika 3 batalj. nalaze se u Kolašinu.[13]
(PISMO KOMANDANTA LJEVOREČKOG BATALJONA OD 14. MAJA 1943. MAJORU ĐORĐU LAŠIĆU O STANJU U BATALJONU I PRIKUPLJANJU ČETNIKA U KOLAŠINU)

Posledice[uredi - уреди]

Most na Neretvi srušen u bitci, danas spomenik.

Nakon bitke na Neretvi četnici više ne predstavljaju ozbiljnu vojnu silu i skoro su neutralisani zapadno od Drine. Ovo je imalo značajne posljedice nekoliko mjeseci kasnije kada je kapitulirala Italija. Tada su partizanske snage bile jedine u prilici razoružati italijanske garnizone te uspostaviti logističke veze sa zapadnim saveznicima u Italiji. Partizani su time ne samo stekli dodatnu vojnu prevagu u odnosu na četnike, nego i postali dovoljno snažan politički faktor da na Teheranskoj konferenciji budu službeno priznati kao dio savezničke koalicije.

U popularnoj kulturi[uredi - уреди]

1969. godine snimljen je film Bitka na Neretvi koji opisuje ove događaje.

Izvori[uredi - уреди]

  1. Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga II), Beograd 1999., str. 122.
  2. Kosta Nikolić, Istorija ravnogorskog pokreta (knjiga II), Beograd 1999., str. 121.
  3. http://znaci.net/00001/40_60.htm
  4. http://znaci.net/00001/40_60.htm
  5. 5.0 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje NOVI PORAZ
  6. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_48.htm
  7. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_36.htm
  8. 8.00 8.01 8.02 8.03 8.04 8.05 8.06 8.07 8.08 8.09 8.10 IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 7—24. FEBRUARA 1943. GODINE
  9. 9.0 9.1 9.2 9.3 9.4 Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POGREŠNE PROCENE
  10. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_40.htm
  11. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_40.htm
  12. 12.00 12.01 12.02 12.03 12.04 12.05 12.06 12.07 12.08 12.09 12.10 IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20. FEBRUARA DO 6. MARTA
  13. 13.00 13.01 13.02 13.03 13.04 13.05 13.06 13.07 13.08 13.09 13.10 13.11 13.12 13.13 13.14 13.15 13.16 13.17 13.18 ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 2
  14. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_46.htm ZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 23. FEBRUARA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O SADEJSTVU SA ITALIJANSKIM JEDINICAMA U BORBAMA KOD KONJICA
  15. http://www.znaci.net/00001/4_13_3.htm
  16. 16.00 16.01 16.02 16.03 16.04 16.05 16.06 16.07 16.08 16.09 16.10 16.11 16.12 16.13 16.14 16.15 16.16 IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 26. FEBRUARA DO 14. MARTA 1943. GODINE
  17. ZAPOVEST KOMANDANTA SREDNJE KOLONE OD 26. FEBRUARA 1943. KOMANDANTIMA NEVESINJSKE I KOMBINOVANE BRIGADE ZA NAPAD NA JEDINICE 2. PROLETERSKE DIVIZIJE KOD DREŽNICE
  18. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_56.htm NAREĐENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 28. FEBRUARA 1943. KOMANDANTU ZETSKOG ČETNIČKOG ODREDA
  19. NAREĐENJE KOMANDANTA ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 28. FEBRUARA 1943. VOJVODI DOBROSAVU JEVĐEVIĆU DA SE SPORAZUME SA ITALIJANSKIM I NEMAČKIM OKUPATORIMA O PODELI OPERACIJSKIH ZONA IZMEĐU NJIH I ČETNIKA ZA BORBU PROTIV JEDINICA NOVJ U DOLINI NERETVE
  20. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_66.htm
  21. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_71.htm
  22. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_78.htm OBAVEŠTENJE KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 7. MARTA 1943. KOMANDANTIMA KOLONA O FORSIRANJU NERETVE KOD JABLANICE OD STRANE NOVJ
  23. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_81.htm
  24. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  25. Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta
  26. 26.0 26.1 26.2 26.3 26.4 26.5 26.6 26.7 Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje IZGUBLJENA BITKA
  27. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_94.htm IZVEŠTAJ MAJORA BORIVOJA RADULOVIĆA OD 18. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA VRHOVNE KOMANDE O RASULU, BEŽANJU I PLJAČKI ČETNIČKIH JEDINICA NA PODRUČJU NEVESINJA
  28. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_96.htm NAREĐENJE DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 19. MARTA 1943. KOMANDANTU ZETSKOG ČETNIČKOG ODREDA I KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE ZA NAPAD NA JEDINICE 3. NOU DIVIZIJE NA PRAVCU PRIDVORCI — KLJUNI — LUKA
  29. http://www.znaci.net/00001/4_14_2_100.htm NAREĐENJE KOMANDE OPERATIVNIH JEDINICA ISTOČNE BOSNE I HERCEGOVINE OD 24. MARTA 1943. KOMANDANTU BILEĆKE BRIGADE O NAČINU DEJSTVA BRIGADE U POZADINI JEDINICA NOVJ I EVENTUALNOJ EVAKUACIJI JEDINICA PRAVCEM TREBINJE — BILEĆA
  30. PISMO GENERALA BLAŽA ĐUKANOVIĆA OD APRILA 1943. DRAŽI MIHAILOVICU O STANJU U ČETNIČKIM JEDINICAMA U CRNOJ GORI
  31. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm
  32. http://www.znaci.net/00001/11_35.htm
  33. http://www.znaci.net/00001/11_36.htm

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjske veze[uredi - уреди]