Priboj

Za ostala značenja v. Priboj (razvrstavanje).

Priboj je grad i sjedište istoimene opštine u Srbiji, tačnije u Raška- Sandžaku. On je na tromeđi izmedju Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore.

Istorija

Ne zna se tačno kako je i kada Priboj nastao, ali se smatra da su ga podigli srednjovekovni srpski feudalci kao četvorougaoni zidani grad Jagat na padinama planine Bić šireći svoju vlast i državu prema Bosni.

Smatra se da Priboj postoji još mnogo pre 1418. godine kada se pominje prvi put u istoriji i kada ga je osvojio Isak-beg.Kasnije se pominje u Povelji kralja Fridriha III iz 1448. godine, zatim 1463. godine u jednom putopisu pominje se Priboj u nahiji Dobrun, a drugi put 1485. kao sedište istoimene nahije. Potpunije podatke o Priboju, kao gradu, dali su Benedikt Kuripešić, slovenački putopisac koji je prolazio kroz Priboj 1530. godine, i Evlija Čelebija koji je boravio u Priboju 1662. godine.

    Opstina Priboj po poslednjem popisu stanovnistva broji oko 31 hiljadu zitelja, od cega na podrucju Grada oko 20 hiljada i 11 hiljada u seoskim naseljima.
 Gradjane Ostine Priboj karakterisu izuzetno dobri susedski odnosi medju Srbima i Bošnjacima koji su nosilac buduceg napretka svih. tradicionalno, na teritoriji Opstine bitiše i nekoliko stotina Roma koji predstavljaju dodatno bogatstvo lokalnom suživotu.

Iako geografski gledano Opstina predstavlja "slepo crevo" regiona pa cak i Republike, uz malo vise domace samodiscipline moze se ocekivati vanprosecan privredno-kulturni uspon.

 U okolini Grada nalaze se termalni izvori sa najprimerenijom temperaturom vode i telesne temperature coveka (oko 37 C). Na zalost, od stare tradicije turskih kupatila nije ostalo toliko toga, a na novim bazenima se tek po nesto radi. Kulturno nasledje koje sa sobom nosi i jednu medju prvim školama ovog kraja, moglo bi, uz vrlo povoljne prirodne uslove, mozda posluziti kao nastavak tradicije i unapredjenje, te nije strano razmisljanje o izgradnji zdravog i "pametnog" centra u republici. 

Sa jedne strane je izvanredan prirodni potencijal za turizam i ugostiteljstvo, dok na drugoj potencijal za studentski centar sa vise hiljada mladih koji bi imali nesmetan mir koji pruza manje mesto, izvanrednog kvaliteta voda, vazduha i hrane..

  Iako nekoć gigant u auto industriji, vreme je da se grad vrati prirodnom pravcu svog razvoja. Turizam, lečiliste, obrazovni centar-tri glavna pravca buduceg razvoja.
*Vise o Priboju na inoficielnoj stranici

Ovaj članak je u začetku. Uključite se i pomozite Wikipediji proširujući ovaj članak!

Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га објаснити.

• Priboj 033 - Priboj na dlanu

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Priboj