Desant na Drvar

Izvor: Wikipedia
Operacija Konjički skok (nem. Rösselsprung), maj - jun 1944
Segment Drugog svetskog rata
Desant na Drvar.JPG
Desant na Drvar
Datum 25. maj - 6. jun 1944.
Lokacija Zapadna Bosna i Lika
Rezultat Neuspeh uništenja partizanskog štaba
Zaraćene strane
Flag of SFR Yugoslavia.svg Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Flag of German Reich (1935–1945).svg Nemački Vermaht
Flag of Independent State of Croatia.svg Ustaše
Chetniks Flag.svg Četnici
Komandanti i vođe
Maršal Josip Broz Tito General Lothar Rendulic, komandant Druge oklopne armije
Otto Skorzeny komandant komandosa
Angažirane jedinice
Prva proleterska divizija
Šesta lička divizija
Deveta dalmatinska divizija NOVJ
delovi Četvrte krajiške divizije
delovi 39. krajiške divizije
Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOVJ
Oficirska škola i druge teritorijalne jedinice i organi
500. SS padobranski lovački bataljon
373. legionarska divizija (glavnina)
1. puk Brandenburg
92. grenadirski motorizovani puk
7. SS divizija (delovi)
1. brdska divizija (manji delovi)
korpusne i armijske oklopne i izviđačke jedinice
Specijalna jedinica Beneš
Specijalna jedinica Kirhner
Dinarska divizija JVuO (delovi)
Snage
8.000 20.000
Žrtve i gubici
247 poginulih, 470 ranjenih i 85 nestalih partizana 343 poginula, 881 ranjenog i 135 nestalih Nemaca
više stotina
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili članak o filmu, pogledajte članak Desant na Drvar (film).

Desant na Drvar, šifrovani naziv Operacija Konjički skok (nem. Rösselsprung, Reselšprung), je bila nemačka akcija u maju i junu 1944. čiji je cilj bio da se zarobi Josip Broz Tito i da se ukloni vođstvo partizanskog pokreta u Jugoslaviji. Cilj operacije bio je da se uništenjem središnjih štabova i ustanova nanese težak udarac NOVJ, što bi oslobodilo krupne nemačke snage sa Balkana za manevarsku upotrebu. Sam vazdušni desant je obavljen 25. maja 1944. godine.

Za napad na Titov štab komanda Druge oklopne armije pripremila je u strogoj tajnosti padobransko-jedriličarsku desantnu grupu, i 7 oklopno-motorizovanih borbenih grupa u garnizonima koji su okruživali Drvar. U operaciji »Rösselsprung«, komanda 2. oklopne armije je angažirala oko 16.000 njemačkih vojnika i tri hiljade četnika.[1] Napad je počeo u zoru 25. maja teškim bombardovanjem Drvara koje je trebalo da rastroji odbranu i neposredno posle toga padobransko-jedriličarskim desantom na grad. Istovremeno su pripremljene borbene grupe krenule u bezobziran proboj prema Drvaru radi spajanja sa desantnim snagama.

Vrhovni štab NOV i POJ je u to vreme bio sakriven u pećini iznad Drvara. Predstavnici Saveznika Rendolf Čerčil (sin Vinstona Čerčila) i Evelin Vo su takođe bili prisutni. Nemački SS padobranci su se krenuli prema Titovoj pećini, ali su ušli u žestok okršaj sa pripadnicima Oficirske škole i Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba, koji je rezultovao velikim žrtvama sa obe strane.

Protivnapad Treće ličke brigade, koja je oko 11 sati pre podne stigla iz Trubara, prisilio je Nemce na defanzivu i omogućio izvlačenje Tita, članova štaba i članova raznih ustanova. Treća lička brigada sabila je desantne snage na mali prostor na Šobića glavici i prinudila ih na upornu odbranu. Pred zoru 26. maja napad Treće ličke brigade je obustavljen, a tokom dana u grad je ušla nemačka borbena grupa iz Srba i spojila se sa ostacima 500. SS bataljona.

Naredni dani protekli su u neizvesnim i iznenadnim susretnim borbama nemačkih napadnih grupa sa brigadama u pratnji Vrhovnog štaba. Tito sa članovima štaba evakuisan je avionom 3. juna sa Glamočkog polja, a nemačka operacija okončana je neuspehom 6. juna.

Da bi olakšali pritisak nemačkih snaga na snage NOVJ, Saveznici su izveli demonstraciju znatnih pomorskih i vazdušnih snaga na moru u oblasti Splita, a 2. juna na Brač je iskrcan odred britanskih komandosa zajedno sa delovima Prve dalmatinske brigade.

Nemački gubici su bili 789 ubijenih, 929 ranjenih i 57 nestalih. Nemci su gubitke partizana procenili na 6.240 mrtvih zajedno sa zarobljenima, uključujući i mnogo civilnih žrtava.[2]

Ova operacija predstavljala je taktički jednu od najspektakularnijih operacija u Drugom svetskom ratu, pa je zbog toga obrađivana u istorijskim, memoarskim, književnim i filmskim delima, i postala simbol. Na 60-godišnjicu desanta, 25. juna 2004, u pustinji Arizone od strane ljubitelja istorije odigrana je rekonstrukcija desanta (tzv. eng. historical reenactment).

Uvod[uredi - уреди]

Tito sa članovima Vrhovnog štaba ispred pećine u Drvaru, maja 1944.
Oslobođena i poluoslobođena teritorija za vreme nemačkog napada na Drvar (25 maja 1944 godine)

Vreme akcije bilo je veoma pogodno, jer su Titove snage bile znatno oslabljene posle njegovog propalog pokušaja da prodre u Srbiju i time je njegova vojna snaga bila znatno oslabljena, a i njegov ugled je takođe pao, kako nas informiše general fon Butlar. Naša namera bila je da uništimo njegov štab, pa možda i da uhvatimo i samog Tita.[3]

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (Balkan od 1. aprila do 31. decembra 1944.)

Nakon niza obuhvatnih operacija krupnim snagama tokom zime, Druga oklopna armija je ovladala jadranskom obalom i većim delom strateških tačaka u zaleđu. Međutim, nisu uspeli da zadaju odlučujući udarac snagama NOVJ, koje su nastavile intenzivne napade na komunikacije i manje garnizone. Stoga se nemačka komanda odlučila za novu operaciju, čiji glavni cilj nije bio da se unište partizanski odredi, već da se ukloni ili zarobi Vrhovni štab NOVJ i da se tako dobije strateška prednost sve dok se potpuno ne unište jedinice NOV i POJ.

Za ovaj napad upotrebljen je ojačani SS padobranski lovački bataljon, koji je, posle žestokog bombardovanja Drvara, spušten padobranskim desantom i pomoću jedrilica, u dva talasa na Drvar. Istovremeno su kopnenim putem od Jajca krenule borbene grupe Sedme SS divizije „Princ Eugen“, od Knina 1. puk Brandenburg ojačan delovima četničke Dinarske divizije, od Bosanske Krupe ojačani 92. motorizovani puk, a od Srba i Bihaća borbene grupe 373. nemačke divizije.

Padobranski 500. SS bataljon je bio sastavljen od kažnjenih pripadnika raznih SS divizija čije je učešće odobreno tek nakon Himlerove intervencije.[4] Ovaj bataljon bio je ojačan delovima 1. vazdušnodesantnog puka (nem. 1. Luftlanderegiment), obaveštajno-diverzantskom jedinicom majora Beneša i trupom Zavadil (nem. Trupp Savadil). U ove dve poslednje bio je uključen jedan broj četnika.[5]

Za dan napada Nemci su uzeli dan proslave Titovog rođendana, očekujući da će partizane zateći nespremne. Usled čestog izviđanja neprijatelja avionima, kao i direktnih opomena od britanskog obaveštajnog centra, Vrhovni štab je preduzeo izvesne mere za slučaj napada Nemaca iz vazduha. Premešten je i štab britanske vojne misije.[4]

Pripreme operacije[uredi - уреди]

Glavni članak: Operacija Šah
Nemački napad na Drvar, uz pomoć ustaša i četnika, 25. maja 1944 godine.

„Prema četničkim podacima, Tito se nalazi u drvarskoj pećini, prema drugim izvorima u Oštrelju sjeverno od Drvara.“[6]

Dnevni izvještaj obavještajnog odjeljenja 15. brdskog korpusa za 10. mart 1944.

„Obilježje prijateljski nastrojenih stanovnika: ili bijela traka na lijevoj nadlaktici ili signalizovanje prvo bijelom, pa onda crvenom svijetlećom raketom.“[7]

Telegram 15. brdskog korpusa štabu 2. oklopne armije vezan za planiranje operacije „Rösselsprung“ (19. maj 1944.)

Komanda 15. brdskog armijskog korpusa, smještena u Kninu, uoči drvarske operacije uspostavila je s vojvodom Đujićem najneposredniju suradnju.[1]

Izvođenje operacije[uredi - уреди]

Prva faza — desant i pokušaji brzih prodora[uredi - уреди]

Padobranski desant[uredi - уреди]

Nemački padobranci (falširmjegeri)
Avioni izbacuju nemačke padobrance na Drvar.

Plan desanta izradio je pukovnik Oto Skorceni, ali je odbio da direktno učestvuje u desantu.

Ideja se sastojala u tome da se desant izvrši u dva talasa, da prvi krene direktno na Tita i komandu, uspe da ih uništi i da se onda spoji sa drugim talasom. Pretpostavka je bila da će partizani na Titov rođendan biti uhvaćeni nepripremljeni i da će likvidacijom komande partizanskih snaga nastati rasulo u partizanskim jedinicama — te će kopnene snage uspeti lako da slome NOVJ.

Izbor snaga za desant pao je na 500. Padobranski SS bataljon, jedinicu sastavljenu od kažnjenika.

Nemci su napad otpočeli u šest časova izjutra 25. maja 1944. godine. Prvo su žestoko bombardovali čitav prostor, a zatim su počeli padobranski desant. Po Nemce je krenulo loše od samog početka. Jedna jedrilica je oborena u vazduhu od strane partizanske PVO, dok su tri uništene na sletanju sa celim posadama, a ostale jedrilice su sledele van desantnog cilja jer su ih transportni avioni koji su ih vukli otkačili prerano iz straha od PVO.[8]

Nemci su neprekidno bacali pojačanja u grad, nove jedrilice su stizale. Oko svake kuće vodile su se žestoke borbe. Nemci su napadali i po njivama na kojima su se nalazile i radile drvarske omladinke. Nemci su ove devojke odmah hvatali i posle streljali.

Od vojnih jedinica u Drvaru i njegovoj užoj okolini nalazilo se jedino Prateći bataljon Vrhovnog štaba. Pitomci Više oficirske škole, koja se takođe nalazila u gradu, raspolagali su samo ličnim naoružanjem, uglavnom revolverima. Ipak, pojedine grupe iz oficirske škole počele su da pružaju organizovaniji otpor. U Drvaru su se zatekli i neki delegati s Drugog omladinskog kongresa koji se još nisu uspeli vratiti u svoje jedinice.

Nemci su pre podne streljali veliki broj seljaka u Drvaru. Svim zarobljenicima postavljali su kao prvo pitanje: „Gde je Tito?“ Kako niko nije hteo (ili nije znao) da odgovori, Nemci su ubijali sve od reda.

U gradu je besnela žestoka bitka. Čitavo rukovodstvo Okružnog komiteta SKOJ-a za Drvar je poginulo. Nemački padobranci bili su pali tačno pred kuću u kojoj su se nalazili skojevci i odmah je blokirali, tako da iz nje niko nije mogao da izađe. U zgradi je bilo šest članova OK SKOJ-a za Drvar i sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Drvar. Tokom borbe, omladinci su vraćali nazad bombe koje su im Nemci ubacivali kroz prozor. Posle borbe od dva sata otpor je prestao, pošto su izginuli svi osim jednog skojevca, Ljube Bosnića. On je bio teže ranjen u nogu i u jednom trenutku je uspeo, posle pogibije svih svojih drugova, da se izvuče iz kuće i da se prebaci puzeći preko reke Unac. U kući u koju je ušao zatekao je jednu ženu kojoj je ispričao pogibiju članova OK SKOJ-a. U toku dalje borbe Nemci su naišli na kuću u koju se on bio sklonio. Zapalili su je i u njoj je izgorio i Ljubo Bosnić. Oko zgrade komiteta je kasnije nađeno na desetine mrtvih Nemaca.

Tačno u 10:30 komandant padobranaca, Ribke podelio je svoje ljude u dve grupe i krenuo ka pećini.

Pećina u kojoj se nalazio Vrhovni štab bila je pod stalnom vatrom nemačkih padobranaca. Kurir Edvarda Kardelja je izašao je na otvor pećine da osmotri kretanje Nemaca, ali je bio pogođen jednim snajperskim metkom u glavu. Tito i Kardelj su se probili iz pećine oko 11 sati pre podne. U međuvremenu bitka se i dalje razvijala. Jedna grupa omladinaca, s Ratom Dugonjićem i Milom Neoričićem na čelu, je poslata da siđe ponovo do grada i da spase radio-stanicu sovjetske misije, kao i da ne dozvole Nemcima da razviju front prema pećini. Njih dvojica su se probili do zgrade sovjetske vojne misije, a usput su naišli na jedan zid gde su zatekli pedeset streljanih omladinki, žena i seljaka.

Borbe oko pećine su bile žestoke a Nemci su bili dočekani jakom vatrom i prikucani za tle. Kako nisu uspeli da na prepad uhvate Tita i trpeli sve veće gubitke došlo je do kolebanja kod Nemaca. Već u 11:00 počeo je prvi protivnapad partizana na Nemačke padobrance.

Iz Trubara (udaljenost oko 10 -{km}- vazdušnom linijom) je usiljenim maršem stigla odmah oko 11 sati pre podne podneva Treća lička brigada i iz marša se upustila u borbu sa nemačkim padobrancima, kojih je bilo blizu hiljadu. U protivnapadu partizani su oslobodili američkog novinara Stojana Pribićevića, kog su Nemci u zoru zarobili sa još tri saveznička novinara.

Nemci, prikovani za zemlju, pokušali su da sa drugim delom snaga opkole partizane, ali je i taj deo snaga pao pod žestoku vatru partizanskih jedinica. Uskoro u 11:50 pojavio se i dugo očekivani drugi talas nemačkih padobranaca. I on je dočekan jakom PVO od strane NOVJ gde su Nemci takođe pretrpeli gubitke. Najveći problem drugog talasa što se spustio predaleko od cilja, skoro 15 km van zone desanta. Dok su se prikupili i organizovali, situacija za prvi talas Nemaca postala je toliko kritična da je Ribke naredio ujedinjavanje svih padobranskih delova kako bi uspeo da odbije talas za talasom partizanskih protivnapada.

Oko 16:00 situacija za Nemce je postala neizdrživa, i Ribke je morao da naredi povlačenje na gradsko groblje gde je naredio da se preživali padobranci ukopaju i odsudno drže dok ne dođe pomoć.

Ličani su vrlo brzo potisli Nemce i suzbili ih na drvarskom groblju. Već u 18:00 i sam Ribke je bio ranjen partizanskom ručnom bombom i morao je da bude prebačen lakim avionom u bolnicu. Njegovi ljudi ostali su na groblju, na ivici izdržljivsti bez hrane, municije i lekova i celu noć se maltene na nož borili sa besumučnim partizanskim napadima. Nemci su se borili okruženi svojim mrtvim i ranjenim saborcima. Kada je ujutru Luftvafe poletela da zaštiti padobrance, partizani su se povukli. Nemačka 7 SS divizija Princ Eugen došla je konačno do preživelih padobranaca na groblju i spasila ih.

Od preko 800 padobranaca, do jutra ostalo ih je samo 250 sposobnih za borbu. Ostali su bili mrtvi ili ranjeni.

Poraz padobranaca je bio toliki da su povučeni na oporavak a 500. SS padobranski bataljon je izbrisan sa brojnog stanja, spojen sa drugim jedinicama u novi, 600. SS padobranski bataljon.[8]

Tito se 3. juna, sa nekoliko pripadnika Vrhovnog štaba, svojim psom, šefom sovjetske vojne misije generalom Kornejevim i Vivijen Strit, vršiocem dužnosti britanske vojne misije, sovjetskom Dakotom sa Kupreškog polja, prebacio u italijanski Bari.[4] Amerikanci su evakuisali pripadnike svoje vojne misije i ostalih 74 pripadnika glavnog štaba, Titove telohranitelje kao i 118 ranjenih partizana.[4] Tri dana kasnije je Vrhovni štab britanskim razaračem Blekmurom, prebačen na ostrvo Vis.[4]

Borbe sa napadnom grupom iz Srba[uredi - уреди]

Borbe u Drvaru tokom nemačkog desanta 1944.

U Srbu je pred 25. maj koncentrisan znatan deo 373. legionarske divizije. Za nastupanje prema dvadeset kilometara udaljenom Drvaru, oformljena je napadna borbena grupa pod komandom pukovnima Vilama (nem. William). Nju su sačinjavali: 384. pešadijski puk, divizijski izviđački bataljon (nem. Aufklärungsabteillung 373), ojačani divizionom artiljerije, manjim delovima 202. oklopnog bataljona i četom inženjerijskog bataljona.[9][10][11] Ova borbena grupa krenula je u nastupanje prema Drvaru 25. maja u zoru, pod komandom komandanta divizije, generalmajora Aldriana.

Prema njoj se nalazila raspoređena Druga lička brigada, koja je tada imala oko 700 boraca na liniji fronta. Bila je ojačana sa dva brdska topa iz divizijske brdske baterije. S obzirom da su jedinice 373. divizije u tom periodu bile polovično popunjene, nemačka napadna grupa procenjena je na oko 2.000, od čega oko 1.500 u borbenom sastavu.[10][11]

Nemačka borbena grupa nastupala je prema Drvaru uporno i sistematski, obilno se koristeći brojčanom nadmoći, znatnom artiljerijskom moći, primenjujući obuhvat i zabacivanje sa boka. Nemačke napade potpomogla je i avijacija, koja je taktički sadejstvovala trupama na tlu, tukući iz vazduha otporne tačke partizana.

Druga lička brigada imala je u tom trenutku znatnih teškoća. Tokom boravka na ovom području, trpela je od slabe ishrane, usled opustošenosti tog kraja. Zabeleženi su slučajevi smrti boraca od gladi i iscrpljenosti. Osim toga, zalihe municije bile su veoma male, bez mogućnosti popune. Brigadna radio-stanica bila je u kvaru, i nemogućnost održavanja veze sa bataljonima znatno je uticala na organizovanost otpora.[12]

Nemci nisu ostvarili iznenađenje, jer je Druga lička brigada bila spremna i adekvatno raspoređena. Uprkos znatnoj nadmoći, tokom prvih sati napada, nisu postigli nikakve uspehe. Međutim, zahvaljujući rukovođenju komandanta divizije, napad nije gubio tempo. Upornim probijanjem kroz međuprostore i natkriljujući bokove partizanskih snaga, Nemci su ih iscrpljivali, uspevajući da izoluju bataljone jedan od drugog.

U 12.45 Nemci su zauzeli železničku stanicu Trubar, savladavši tako blizu polovinu distance između Srba i Drvara, odbacivši postepeno i po delovima 2. bataljon Druge ličke u stranu.[13] U ovoj oblasti Nemci su obrazovali utvrđeni čvor i artiljerijski položaj za podršku daljeg nastupanja. Ispred Trubara obrazovana je nova linija odbrane, koju je poseo 3. bataljon Druge ličke, dok je 4. bataljon napadao nastupajuće nemačke snage s boka. 2. bataljon, budući da nije imao vezu sa štabom brigade, nije pratio liniju nemačkog nastupanja, nego je pokušavao da izvrši prvobitno naređenje o držanju visova kod Bogutovca, koji su ostali u pozadini. Kad su njegovi protivnapadi odbijeni, 2. bataljon je ostao praktično izolovan, i bez uticaja na dalje odvijanje borbi, izgubivši dodir sa ostalim snagama.

Nastavljajući napredovanje, Nemci su u toku poslepodneva uspeli da u znatnoj meri rastroje partizansku odbranu, odvojivši 1. i 3. bataljon Druge ličke i odbacivši ih u stranu. Padom mraka, nemačka borbena grupa krenula je u nastupanje preko planine Kamenice prema Drvaru, predvođena pukovnikom Vilamom, pošto se komandant divizije Aldrian vratio u Srb. Za to vreme, 1. i 3. bataljon Druge ličke kretali su se naporedo, izviđajući i pokušavajući da uhvate vezu. Iznenada, oko 22 časa, 3. bataljon Druge ličke naišao je na nemačku grupu u nastupanju. Energičnim jurišem 3. bataljona nemačka grupacija je raspršena. Panika je zahvatila i pukovnika Vilama. Neki delovi vratili su se čak u Srb. Komandu nad grupom preuzeo je komandant izviđačkog bataljona, kapetan Zajfrid (nem. Rittmeister Seyfried) sređujući i prikupljajući raspršene snage.[14]

26. maja u zoru, Nemci su obnovili napad na grebene Kamenice. 3. bataljon Druge ličke, koji je poseo položaje na grebenu, izdržao je teške vazdušne i artiljerijske udare, uspevši da odbije pešadijske napade. S obzirom da su borbe u Drvaru već bile okončane, štab Druge ličke izvukao je tokom jutra 3. bataljon iz kontakta sa neprijateljem, i povukao ga u rezervu. Nemci su produžili prema Drvaru. Do tamo utvrđenih padobranaca, prvi je oko 11 časova stigao 1. eskadron izviđačkog bataljona 373, gde je bio dočekan sa velikim oduševljenjem. Prema izjavi poručnika Begera (Böger) iz 1. eskadrona, jedan oficir iz desantnom bataljona rekao mu je da su bili tučeni, i da su bili na rubu izdržljivosti.[15]

Borbe sa bihaćkom napadnom grupom[uredi - уреди]

Borbe sa napadnom grupom iz Bosanske Krupe[uredi - уреди]

Borbe sa napadnom grupom iz Knina[uredi - уреди]

Borbe sa napadnom grupom iz Livna[uredi - уреди]

Borbe sa napadnom grupom iz Banjaluke i Jajca[uredi - уреди]

Borbe širom Jugoslavije tokom desanta na Drvar (maj-jun 1944 godine).

Iz pravca Banjaluke, Mrkonjić Grada i Jajca 25. maja rano ujutro krenule su, koncentrično sa ostalim snagama, u nastupanje tri kolone 13. SS puka ojačanog Oklopnim grenadirskim bataljonom štaba Druge oklopne armije, 7. SS izviđačkim bataljonom, delovima 7. SS artiljerijskog puka i delovima Bosanskokrajiškog četničkog korpusa (3. brigada i brigada „Kočić“). Na pravcima njihovog nastupanja našle su se Prva i Trinaesta proleterska brigada.

Nemci su tokom 26. maja uspeli da zauzmu Šipovo i Ključ, a zatim i da uđu u Ribnik. S obzirom da se Vrhovni štab kretao opštim pravcem iz Drvara prema istoku, ovi nemački napadni klinovi pretili su da neposredno preseku pravac njegovog kretanja. S obzirom da je štab Druge oklopne armije imao dobre obaveštajne podatke, prebacio je težište napada na ovaj sektor. Dana 26. maja uveče naredio je 7. SS diviziji da formira „Specijalni lovački odred“ koji treba tokom noći da se probije kroz partizanske linije i likvidira Titov štab.

Nemački napadi nastavljeni su sa povećanom upornošću. S obzirom na položaj Vrhovnog štaba, brigade NOVJ prinuđene su na uporne odbrambene borbe, koje su bile posebno intenzivne na pravcu između železničkih stanica Mračaj i Potoci, gde se nalazio Vrhovni štab. Pokušaji „Specijalnog lovačkog odreda“ više puta su osujećeni, a glavnina nemačkih snaga nakon svakodnevnih borbi nastavila je 28. maja napad i tokom cele noći.

Dana 31. maja, prodorom nemačke borbene grupe iz Livna u Glamoč, došlo je sa nemačke strane do koncentracije gotovo kompletne 7. SS divizije na ovom prostoru. Time je sa strane NOVJ, privlačenjem Treće krajiške koja je odbijala napad iz pravca Livna, takođe koncentrisana Prva proleterska divizija na istom prostoru.

Narednog dana Vrhovni štab doneo je odluku o napuštanju ovog područja i odlasku na Vis, a Prvom proleterskom korpusu izdao je naređenje da se probije u Sandžak i Srbiju.

Oštre borbe između 7. SS divizije koja je svim sredstvima pokušavala da prodre, zabacujući napadne kolone po teškom terenu, i Prve proleterske divizije nastavljene su neprekidno, iz dana u dan.

Tokom 3. juna Vrhovni štab se sa Nacionalnim komitetom oslobođenja Jugoslavije (NKOJ) i drugim ustanovama prebacio u severozapadni deo Glamočkog polja. Odatle su tokom večeri i noći sovjetskim i savezničkim avionima prebačeni u Bari.

Nakon desetodnevnih oštrih i napornih borbi, 5. juna ujutro izostao je nemački napad. S obzirom da je osnovni cilj akcije ispušten, nemačkim snagama bio je potreban predah za usklađivanje planova i reorganizaciju. To je omogućilo Prvom proleterskom korpusu da tokom dana sa uzletišta u Kupreškom polju otpremi teške ranjenike u bolnice u Italiji, i da prihvati snabdevanje oružjem i municijom.

Time je Operacija Reselšprung okončana. Nakon operacije, glavne nemačke snage nisu se povukle u garnizone, već su oštre borbe nastavljene tokom naredna tri meseca. Nemačke jedinice tragale su za snagama NOVJ i upuštale su se u borbe po teškim brdskim terenima. Druga oklopna armija organizovala je jednu za drugom operacije protiv Prvog proleterskog korpusa, ali više nije postojala odbrana Vrhovnog štaba, NKOJ-a i ostalih ustanova kao opredeljujući motiv za obe strane. Nemci su ovakvu vrstu aktivnosti nazvali "slobodni lov" (nem. Freie Jagd). Tokom tih borbi nemački komandant 5. SS korpusa Artur Fleps (nem. Artur Phleps) izrazio je visoko mišljenje o snagama NOVJ.

Wikicitati „Dvadeseog juna izbila je naročito oštra borba u oblasti istočno od Prozora, posebno protiv Prve prol. divizije, o kojoj je general Fleps u svoj dnevnik zapisao: "Vrlo dobro vođeni i dobro obučeni, kao regularne trupe. Ozbiljan protivnik!" [16]
()

Učešće četnika u Drvarskoj operaciji[uredi - уреди]

"Izviđačke zadatke izvršavaju besprijekorno; vođstvo im je dobro, a ljudstvo naviklo na fizičke napore; neophodni su pri osiguranju komunikacija, posebno zbog pomanjkanja vlastitih trupa; iako su se tokom operacije „Rösselsprung“ Đujićevi odredi dobro pokazali, na njih se nikada ne može potpuno osloniti - izbjegavaju otvorenu borbu sa neprijateljem pravdajući se nedostatkom teškog oružja i municije."[17]

Njemački izvještaj o četnicima

Ujutro 25. maja Đujiću je naređeno da jedinice, prethodno prikupljene sjeveroistočno od Knina, udare prema Drvaru i od Tiškovca, i preko Bosanskog Grahova. Prema izveštaju komandanta 500. SS padobranskog lovačkog bataljona, u prošireni sastav ovog bataljona uključen je i izvestan broj četnika.[18] Prema nemačkim i četničkim dokumentima, iz rejona Knina prema Drvaru sa Prvim pukom Brandenburg zajednički su nastupali delovi Dinarske divizije.[19][20] Prema dokumentima 13. proleterske brigade, zajedno sa glavninom 7. SS divizije koja je nastupala iz Banjaluke i Jajca, nastupale su i brigade Bosanskokrajiškog korpusa JVuO.[21]

25. maja 1944 Danilo Salatić depešom izveštava Mihailovića da četnici nastupaju uporedno sa Nemcima:

Wikicitati „„Ofanziva na Titovu republiku uspešno se nastavlja. Nemci su je preduzeli iznenadno. Mi smo je predvideli po nekim podacima do kojih smo došli. Pre njih prešli smo preko Dinare i zagazili u republiku. Mi imamo jedan pravac i svoje položaje. Naša glavnina udara od Grahova prema Čičevu, Štakoru i Staretini. Ovladali smo potpuno grahovskom i livanjskom dolinom, preko kojih se kreću autokolone Nemaca."[22]
()

Đujić je Milanu Cvjetićaninu naredio da se u operaciju »Rösselsprung« uključi »sa celokupnim snagama svoga Korpusa«. Dvije Cvjetićaninove brigade iz sastava 1. bosanskog korpusa »Gavrilo Princip« (1. i 4) nastupale su pravcem Risovac — Bosansko Grahovo — Obijaj — Marino brdo — Tičevo, gdje je bio štab 8. korpusa NOVJ. Tom kolonom je komandovao Milan Cvjetićanin. Drugom kolonom 1. bosanskog korpusa (2. i 3. brigada) na pravcu Kijevo — Cetina, »gde će se sastati sa snagama Cetinske i Dinarske brigade« 501. dalmatinskog korpusa, komandovao je potporučnik Markica Ćućuz.[1]

26. maja Đujić je obavijestio svoje korpuse da je »otpočela ofanziva sa svih strana na poslednju Titinu republiku na prostoru Bos. Grahovo — Drvar — Ključ — Kupres — Livno« i da »u ovoj akciji mora da uzmu učešća sve raspoložive jedinice Dinarske Četničke Oblasti koristeći opštu ofanzivu na neprijatelja«.[1] Đujić je osobno komandirao četničkim snagama u drvarskoj operaciji. On je u podne 27. maja izišao na Dinaru, u Jelino polje.[23]

Reakcija Saveznika i desant na Brač[uredi - уреди]

Američki film o Titu i jugoslovenskim partizanima u Drvaru 1944.
Wikicitati „Za nedelju dana posle napada na Drvar, naši avioni izvršili su oko hiljadu borbenih letova podržavajući partizane i time su dosta doprineli da se smanji pritisak na njih.[24]
(Fitzroy MacLean, član britanske misije)

Gubici[uredi - уреди]

Titove snage imale su velike gubitke: 6.000 ubijenih ili zarobljenih, prema završnom izveštaju naše komande od 5. juna 1944.[3]

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (pregled od 1. aprila do 31. decembra 1944.)

Ukupni gubici partizanskih jedinica od jutra 25. maja do prvih dana juna, kad je drvarski desant razbijen, a njemačko-kvislinške jedinice na svim pravcima prodora zaustavljene, iznose 247 poginulih, 470 ranjenih i 85 nestalih. Nijemci su, po podacima njihovih štabova, imali 343 poginula, 881 ranjenog i 135 nestalih.[25]

Ishod[uredi - уреди]

Titova garda je takođe gotovo desetkovana... Utvrdili smo da je poginulo 20 engleskih i američkih vojnih savetnika...[3]

Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta (pregled od 1. aprila do 31. decembra 1944.)

Wikicitati „Ovo je stvarno prvi nemački desant koji nije uspeo. Nije bio pripremljen slabije od ostalih, iznenađenje je postignuto, ali je prednost od njega vrlo kratko trajala. Ubrzo je došao do izraza odnos snaga, odnos vojničkih sposobnosti. Bez pomoći spolja, cela desantna grupa bila bi uništena i pored za naše prilike dotada neviđenog učešća nemačke avijacije.[26]

Vojnički gledano, ova operacija je bila neuspeh. Nemačke snage zauzele slobodnu teritoriju, ali nije ispunjen postavljeni cilj — uništenje centralnih štabova i ustanova NOP-a, koje je trebalo da rezultira značajnim slabljenjem NOVJ. Desantne grupe u Drvaru imale su skoro 80% žrtava (mrtvih, ranjenih i nestalih), a ostale borbene grupe imale su takođe znatne gubitke.

Značajniji od taktičkih bili su strateški rezultati. Nemačka armija nije uspela da se izvuče iz rata u Jugoslaviji — naprotiv, on se u narednom periodu intenzivirao, i onemogućio nemačke snage sa Jugoistoka (Armijsku grupu F) da odigraju ulogu u ratnom raspletu u Evropi.

Izvori[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988.
  2. Citat po Čarlsu Melsonu -{(Charles D. Melson): „Red Sun: A German Airborne Raid, May 1944.“ - Journal of Slavic Military Studies, Vol. 13, No. 4 (December 2000), p. 101 - 126. p. 116 f 66.}-
  3. 3.0 3.1 3.2 Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta
  4. 4.0 4.1 4.2 4.3 4.4 Iz arhiva austrijskog ministarstva odbrane
  5. Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", strana 211
  6. NAW, T-314, Roll 564,000455
  7. NAW, T-314, Roll 563, 000716
  8. 8.0 8.1 http://www.milak.at/omz/ausgaben/artikel.php?id=455
  9. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strana 190-191
  10. 10.0 10.1 Đorđe Orlović: DRUGA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA, strana 263
  11. 11.0 11.1 Slavko F. Odić: "Dejstva 2. brigade 6. ličke proleterske divizije u Drvarskoj operaciji", članak objavljen u Vojnoistorijskom glasniku broj 6 za 1959. godinu.
  12. Đorđe Orlović: DRUGA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA, strana 268
  13. Đorđe Orlović: DRUGA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA, strana 269
  14. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strana 191
  15. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strana 191-192
  16. Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!, strana 231: (eng. Am 20. 6. sind besonders harte Kämpfe im Gebiet O Prozor zu bestehen, vor allem gegen die l.prol.Div., über die Gen. Phleps in seinem Tagebuch notiert: „Sehr gut geführt und gut ausgebildet, kämpft wie eine reguläre Truppe. Ernster Gegner!")
  17. NAW, T-314, Roll 566, 000048-9: Izvještaj obavještajnog odjeljenja 15.brdskog korpusa o rezultatima formiranja „Hrvatskih borbenih grupa“ (30. juni 1944).
  18. Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN! - Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen", strana 218.
  19. Izveštaj štaba 1. Puka »Brandenburg« od 19. juna 1944. Komandi 15. brdskog armijskog korpusa o iskustvima stečenim u operaciji Reselšprung, Zbornik NOR-a, tom XII, knjiga 4, dokument 82
  20. Zapovest komandanta Dinarske četničke oblasti od 26. maja 1944. komandantima korpusa za napad na jedinice NOVJ kod Drvara, Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 3, dokument 166
  21. Todor Radošević: TRINAESTA PROLETERSKA BRIGADA "RADE KONČAR", Vojnoizdavački zavod. Beograd 1984, strana 230.
  22. Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  23. Zb. NOR. XIV/3, 654-656.
  24. http://www.znaci.net/00001/1_12.htm
  25. Dragoljub Taušić, Osnovni podaci o drvarskoj operaciji, Zbornik Za pobedu i slobodu, Drvarska operacija, Beograd 1986, 90.
  26. KOČA POPOVIĆ: BELEŠKE UZ RATOVANJE

Vidi još[uredi - уреди]

Partizanska spomenica 1941. Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.

Literatura[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]