Titova pećina u Drvaru

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili drugu pećinu, pogledajte članak Titova pećina na Visu.
Titova pećina u Drvaru
Tito sa članovima Vrhovnog štaba ispred pećine u Drvaru, maja 1944.

Titova pećina je pećina u Drvaru u kojoj se početkom 1944. godine, u tada oslobođenom Drvaru nalazio Vrhovni štab NOV i POJ, na čelu sa maršalom Josipom Brozom Titom.

Vojno i političko rukovodstvo Narodnooslobodilačkog pokreta - Vrhovni štab NOV i POJ, Centralni komitet KPJ, Predsedništvo AVNOJ-a, Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije i druge antifašističke institucije su 6. januara 1944. godine prešle iz Jajca u Drvar, koji je tada postao centar oslobođene teritorije Jugoslavije.

Dolaskom rukovodstva NOP-a u Drvar, u pećini je izgrađena baraka za potrebe Vrhovnog štaba NOV i POJ. Iako je Josip Broz Tito bio smešten u jednom selu u okolini Drvara, on je kao Vrhovni komandant NOV i POJ, veoma često boravio u pećini, gde je se i suretao sa predstvanicima savezničkih vojnih misija, koje su tada boravile u Drvaru.

Wikicitati „Iza pećine grmeo je vodopad, a u pukotinama stenja rasla je paprat. Sa mesta gde smo stajali, imali smo divan pogled na dolinu i sve pristupe. Sve u svemu, ovo je bilo prilično prijatno mesto. Povremeno, narednih meseci, provodio sam dosta vremena u toj pećini, razgovarajući, hraneći se i, iznad svega, raspravljajući.[1]
(Fitzroy MacLean, član britanske vojne misije)

Početkom 1944. godine nemačka Vrhovna komanda je pripremila operaciju, nazvanu „Konjićev skok“, čiji je glavni cilj bio da ukloni ili zarobi Vrhovni štab NOV i POJ i da se tako dobije strateška prednost sve dok se potpuno ne unište jedinice NOV i POJ. Za dan napada Nemci su uzeli dan proslave Titovog rođendana, 25. maja, očekujući da će partizane zateći nespremne.

Veče pred proslavu njegovog rođenadana, 24. maja, Tito je ostao da prenoći u Drvaru, tako da ga je početak nemačkog desanta zatekao u pećini. Od pola 7 do 7 časova ujutro 25. maja 1944. godine Drvar je žestoko bombardovalo pet neprijateljskih eskadrila, a za njima transportne letelice koje su izbacile prvi talas od 314 nemačkih padobranaca. U sledećem talasu sletele su teretne jedrilice, tako da je u oba talasa spušteno ukupno 730 jedriličara.

Pećina je pod stalnom vatrom nemačkih padobranaca, a otpor nemačkom vazdušnom desantu pružali su delovi Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba NOVJ i tenkovski vod Prvog proleterskog korpusa, sa položaja na Šobića glavici i ispred pećine. Tito i članovi Vrhovnog štaba su uspeli da se oko 12 časova probiju iz pećine i krenu ka Ataševcu. Odakle su kasnije sa Kupreškog polja, sovjetskim avionom, prebačeni u Bari.

Posle rata pećina je postala sastavni deo Muzeja „25. maj 1944“ i bila jedna od turističkih atrakcija Drvara, koji je godišnje posećivalo 200.000 turista. Početkom rata u Bosni i Hercegovini, pećina je porušena 1992. godine. Pećina je obnovljena 2006. uz pomoć Američke agenije za međunarodni razvoj i ponovo je otvorena za posetioce 25. maja 2006. godine, na šesdesetdvogodišnjicu desanta na Drvar.

Literatura[uredi - уреди]

Partizanska spomenica 1941. Deo isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.

Izvori[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]