Moša Pijade

Izvor: Wikipedia
Moša Pijade
Mosastari.jpg
Tito i Moša Pijade u Foči 1942. godine
Datum rođenja: 4. januar 1890.
Mesto rođenja: Beograd, Kraljevina Srbija
Datum smrti: 15. mart 1957.
Mesto smrti: Pariz, Francuska
Profesija:
Član KPJ od: 1. januara 1920.
Za narodnog heroja proglašen:
27. novembra 1953.


Moša Pijade - Čiča Janko (1890-1957), revolucionar, slikar i novinar, jevrejskog porekla. Bio član KP Jugoslavije. Zbog komunističke aktivnosti osuđivan na višegodišnju robiju. Posle Drugog svetskog rata bio visoki državni i partijski funkcioner FNRJ. Učestvovao je u stvaranju odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a i prvog Ustava FNRJ.

Biografija[uredi - уреди]

Rođen je 4. januar a 1890. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole i niže gimnazije, 1905. godine, pohađao je zanatsko-umetničku Školu u Beogradu, a od 1906. do 1910. studirao je slikarstvo u Minhenu i Parizu. Pored ovoga, bavio se aktivno i novinarstvom. Svoje novinarske korake započeo je 1910. godine. Od 1911. do 1912. godine bio je sekretar udruženja novinarskih saradnika, a od 1913. do 1915. nastavnik crtanja u Ohridu.

Rad u Komunističkoj partiji[uredi - уреди]

Početkom 1919. godine, pokrenuo je u Beogradu dnevni list "Slobodna reč". U članstvo Komunističku partiju Jugoslavije primljen je 1. januara 1920, i odmah zatim izabran za sekretara partijske organizacije "Dunav". Tada je počeo da sarađuje i u centralnom organu KPJ, "Radničke novine".

Učesnik je Drugog kongresa KPJ, održanog u Vukovaru juna 1920. godine. Avgusta 1920. izabran je, na listi KPJ, za odbornika grada Beograda. Kada je, 1921. godine, Zakonom o zaštiti države zabranjen rad KPJ i uhapšen Izvršni odbor KPJ, Moša Pijade postaje član ilegalnog Izvršnog odbora KPJ i veoma aktivno radi na stvaranju Nezavisnih radničkih sindikata, i uređuje sindikalni organ "Organizirani radnik". Ponovo pokreće "Slobodnu reč", kao nedeljni list koji je, u stvari, bio legalni organ KPJ.

Godine 1922. Moša Pijade je predstavljao KPJ na Drugoj konferenciji Balkanske komunističke federacije u Sofiji. U vreme kada je KPJ iz ilegalnosti tražila legalne forme političkog rada, Moša krajem 1922. godine priprema osnivanje Nezavisne radničke partije Jugoslavije. Kada je ona, 1923. godine osnovana, Moša je uređivao i organ ove partije "Radnik", a kada su ga vlasti zabranile, počeo je da izdaje i uređuje list "Okovani radnik".

Robija[uredi - уреди]

Zabranom Nezavisne radničke partije, prestale su mogućnosti legalnog političkog rada KPJ, pa je Partija morala preći u još veću ilegalnost. Partija je Moši dala zadatak da organizuje ilegalnu štampariju CK KPJ u Beogradu. Tu su Štampani leci i list "Komunist". Februara 1925. ilegalna štamparija je otkrivena, a Moša Pijade uhapšen. Sud ga je osudio na dvadeset godina robije, koja mu je, nešto kasnije, smanjena na 12 godina. Kaznu zatvora je izdržao u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, gde je među zatvorenicima razvio raznovrsnu političku aktivnost, zbog čega je, 1934. godine, osuđen na još dve godine, pa je tako izdržao 14 godina na robiji.

I pored teških zatvorskih uslova, Moša je nastavio revolucionarnu aktivnost. Njegovim izuzetnim zalaganjem, tamnice su pretvorene u škole komunista. Bio je organizator mnogih akcija političkih osuđenika protiv zatvorskog režima: demonstracija, štrajkova glađu i dr.

Od velikog je značaja prevod Marksovog "Kapitala" koji je na robiji, zajedno sa Rodoljubom Čolakovićem, preveo Moša Pijade. Pored toga, preveo je "Komunistički manifest", "Bedu filozofije" i "Kritiku političke ekonomije". U zatvoru u Lepoglavi Moša je, 1930. godine, upoznao Josipa Broza Tita.

U aprilu 1939. godine, Moša je, posle 14 godina, izašao s robije. Odmah je nastavio partijski rad u Beogradu. Januara 1940. godine Pijade je ponovo uhapšen i upućen u koncentracioni logor u Bileću, u kome je ostao do aprila 1940. godine. Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. izabran je za člana CK KPJ. Februara 1941. godine Moša je ponovo uhapšen, ali je pušten dva dana pre napada Trećeg Rajha na Jugoslaviju.

Narodnooslobodilačka borba[uredi - уреди]

Posle aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, Moša je od strane CK KPJ upućen u Crnu Goru, da izvrši pripreme za ustanak. Po izbijanju Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori, učestvuje u organizaciji ustanka, a od decembra 1941. prelazi u Vrhovni štab NOPOJ-a, u kome se kao načelnik ekonomskog odeljenja i odeljenja za pozadinske vlasti najviše bavio organizpvanjem narodne vlasti i pozadine.

U razvoju i učvršćivanju Narodnooslobodilačkih odbora (NOO), veliku ulogu su odigrali Fočanski propisi koje je, februara 1942. godine, izdao Vrhovni štab, a pripremio Moša Pijade.

Moša se izvesno vreme posvetio stvaranju AVNOJ-a, a na njegovom Drugom zasedanju u Jajcu najaktivnije je učestvovao u izradi svih odluka koje su bile temelj nove socijalističke Jugoslavije. Na Drugom zasedanju izabran je za potpredsednika AVNOJ-a.

On je osnivač i prvi saradnik Telegrafske agencije nove Jugoslavije (Tanug), 5. novembra 1943. godine.

Posleratni period[uredi - уреди]

Posle oslobođenja, Moša je stalno biran za poslanika Savezne narodne skupštine. Bio je i poslanik Narodne skupštine NR Srbije, prvog i drugog saziva. Do januara 1953. godine bio je u Saveznoj skupštini predsednik Ustavotvornog, a zatim Zakonodavnog odbora. Od januara 1953. do do januara 1954. godine bio je potpredsednik Saveznog izvršnog veća, a od 1954. do 1957. predsednika Savezne skupštine.

Jedan je od autora prvog Ustava FNRJ iz 1946. godine, Ustavnog zakona i drugih zakona koji su predstavljali pravne temlje FNRJ i njenih ustanova. Učestvovao je i na Mirovnoj konferenciji u Parizu.

Na Petom i Šestom kongresu KPJ, biran je u Politbiro Centralnog komiteta KPJ. Bio je član Predsedništva Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, Centralnog odbora Saveza boraca, redovni član Srpske akademije nauka, član Udruženja novinara i Udruženja likovnih umetnika. Imao je čin rezervnog general-majora JNA.

Ostavio je za sobom oko 120 slikarskih radova (od kojih je dve trećine izgubljeno) i više stotina skica i crteža.

Umro je u Parizu, 15. marta 1957. godine, vraćajući se u iz Londona, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Sahranjen u Beogradu, u Grobnici narodnih heroja na Kalemegdanu, zajedno sa Đurom Đakovićem, Lolom Ribarom i Ivanom Milutinovićem.

Odlikovanja[uredi - уреди]

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima i:

Literatura[uredi - уреди]

  • Narodni heroji Jugoslavije, "Mladost" Beograd 1975. godina

Vanjske veze[uredi - уреди]