Mario Vargas Llosa
| Mario Vargas Llosa | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | Arequipa, Peru |
| Nacionalnost | peruansko |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | pisac |
Mario Vargas Llosa (Arequipa, Peru, 28.3. 1936.) je peruanski pisac, jedan od vodećih romanopisaca i esejista u Latinskoj Americi.
Rodio se u mjestu Arequipa, u obitelji srednje klase i španjolskih korijena. Obrazovao se u mjesnoj školi. Kasnije je nastavio školovanje u Boliviji, ali se vratio kući kada mu je djed dobio važnu političku funkciju. Roditelji su mu se rastali 5 mjeseci nakon vjenčanja. Oca je upoznao u 10. godini. Sa 14 ide na vojnu akademiju, ali je ne završava. Radi kao amaterski novinar, piše, studira. 1971. dobio je doktorat. Postaje poznat romanom "Grad pasa" iz 1962. godine u kojem opisuje odrastanje. Slijedi roman "Zelena kuća" u kojem se osjeća da je William Faulkner utjecao na njega. Dobio je i uglednu književnu nagradu. Napisao je i krimi roman "Tko je ubio Palomina Montera?" Roman "Jarčevo slavlje" opisuje vlast Rafaela Trujilla u Dominikanskoj Republici. Ženio se dva puta, ima troje djece. Erotski romani su mu "Posveta pomajci i "Don Rigobertova bilježnica".
On i Gabriel Garcia Marquez su bili prijatelji, ali su se razišli. Podupirao je ideologiju koju je promicao Fidel Castro, ali se kasnije distancirao i skrenuo udesno. Godine 1990. kandidirao se na predsjedničkim izborima, ali je izgubio.
Dela[uredi - уреди | uredi kôd]
Romani[uredi - уреди | uredi kôd]
- Gazde (šp. Los jefes) (1959)
- Grad i psi (šp. La ciudad y los perros) ([1963])
- Zelena kuća (šp. La casa verde) (1965) - Nagrada Romulo Galjegos
- Štenad (šp. Los cachorros) (1967)
- Razgovor u katedrali (šp. Conversación en La Catedral) (1969)
- Panteleon i posetiteljke (šp. Pantaleón y las visitadoras) (1973)
- Tetka Hulija i piskaralo (šp. La tía Julia y el escribidor) (1977) - autobiografski roman
- Rat za kraj sveta (šp. La guerra del fin del mundo) (1981)
- Priča o Majti (šp. Historia de Mayta) (1984)
- Ko je ubio Palomina Molera? šp. ¿Quién mató a Palomino Molero? (1986)
- Pripovedač (šp. El hablador) (1987)
- Pohvala pomajci (šp. Elogio de la madrastra) (1988) - erotski roman
- Lituma na Andima (šp. Lituma en los Andes) (1993). Nagrada Planeta
- Don Rigobertove beležnice (šp. Los cuadernos de don Rigoberto) (1997)
- Jarčeva fešta (šp. La Fiesta del Chivo) (2000) - Roman o diktaturi generala Rafaela Leonidasa Truhilja u Dominikanskoj Republici
- Raj sa drugog ćoška (šp. El Paraíso en la otra esquina) (2003) - Istorijski roman o Polu Gogenu i Flori Tristan
- Nestašluci jedne nevaljalice (šp. Travesuras de la niña mala) (2006)
Eseji[uredi - уреди | uredi kôd]
- Garsija Markes: istorija jednog bogoubistva (šp. García Márquez: historia de un deicidio) (1971)
- Tajna istorija romana (šp. Historia secreta de una novela) (1971)
- Neprekidna orgija: Flober i Madam Bovari (šp. La orgía perpetua: Flaubert y «Madame Bovary») (1975)
- Istina o lažima: Eseji o modernom romanu (šp. La verdad de las mentiras: Ensayos sobre la novela moderna) (1990)
- Pismo o borbi za Tiranta Belog (šp. Carta de batalla por Tirant lo Blanc) (1991)
- Izazovi slobodi (šp. Desafíos a la libertad) (1994)
- Arhaična utopija. Hose Marija Argedas i indijanska fikcija (šp. La utopía arcaica. José María Arguedas y las ficciones del indigenismo) (1996)
- Pisma jednom romanopiscu (šp. Cartas a un novelista) (1997)
- Jezik strasti (šp. El lenguaje de la pasión) (2001)
- Izazov nemogućeg (šp. La tentación de lo imposible) (2004)
Pozorište[uredi - уреди | uredi kôd]
- Gospođica iz Takne (šp. La señorita de Tacna) (1981)
- Kati i nilski konj (šp. Kathie y el hipopótamo) (1983)
- La Čunga (šp. La Chunga) (1986)
- Ludak sa balkona (šp. El loco de los balcones) (1993)
- Lepe oči, ružne slike (šp. Ojos bonitos, cuadros feos) (1996)
Autobiografija[uredi - уреди | uredi kôd]
- Kao riba u vodi (šp. El pez en el agua) (1993)
Nagrade[uredi - уреди | uredi kôd]
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2010. godine.
|
