Mario Vargas Llosa
| Mario Vargas Llosa | |
|---|---|
.jpg) | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 20. 3. 1936. Arequipa, Peru |
| Smrt | 13. 4. 2025. (dob: 89) Lima, Peru |
| Nacionalnost | peruansko |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | pisac |
Mario Vargas Llosa (Arequipa, Peru, 28.3. 1936. – Lima, 13.4. 2025.),[1] bio je peruanski pisac i političar. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2010. godine.
Rodio se u mjestu Arequipa, u obitelji srednje klase i španjolskih korijena.[1] Obrazovao se u mjesnoj školi. Kasnije je nastavio školovanje u Boliviji, ali se vratio kući kada mu je djed dobio važnu političku funkciju. Roditelji su mu se rastali 5 mjeseci nakon vjenčanja. Oca je upoznao u 10. godini.[1] Sa 14 ide na vojnu akademiju, ali je ne završava. Radi kao amaterski novinar, piše, studira. 1971. dobio je doktorat. Postaje poznat romanom "Grad pasa" iz 1962. godine u kojem opisuje odrastanje. Slijedi roman "Zelena kuća" u kojem se osjeća da je William Faulkner utjecao na njega. Dobio je i uglednu književnu nagradu. Napisao je i krimi roman "Tko je ubio Palomina Montera?" Roman "Jarčevo slavlje" opisuje vlast Rafaela Trujilla u Dominikanskoj Republici. Ženio se dva puta, ima troje djece. Erotski romani su mu "Posveta pomajci i "Don Rigobertova bilježnica".
On i Gabriel Garcia Marquez su bili prijatelji, ali su se razišli. Podupirao je ideologiju koju je promicao Fidel Castro, ali se kasnije distancirao i skrenuo udesno. Godine 1990. kandidirao se na predsjedničkim izborima, ali je izgubio.[1]
- Gazde (španski: Los jefes) (1959)
- Grad i psi (španski: La ciudad y los perros) ([1963])
- Zelena kuća (španski: La casa verde) (1965) - Nagrada Romulo Galjegos
- Štenad (španski: Los cachorros) (1967)
- Razgovor u katedrali (španski: Conversación en La Catedral) (1969)
- Panteleon i posetiteljke (španski: Pantaleón y las visitadoras) (1973)
- Tetka Hulija i piskaralo (španski: La tía Julia y el escribidor) (1977) - autobiografski roman
- Rat za kraj sveta (španski: La guerra del fin del mundo) (1981)
- Priča o Majti (španski: Historia de Mayta) (1984)
- Ko je ubio Palomina Molera? španski: ¿Quién mató a Palomino Molero? (1986)
- Pripovedač (španski: El hablador) (1987)
- Pohvala pomajci (španski: Elogio de la madrastra) (1988) - erotski roman
- Lituma na Andima (španski: Lituma en los Andes) (1993). Nagrada Planeta
- Don Rigobertove beležnice (španski: Los cuadernos de don Rigoberto) (1997)
- Jarčeva fešta (španski: La Fiesta del Chivo) (2000) - Roman o diktaturi generala Rafaela Leonidasa Truhilja u Dominikanskoj Republici
- Raj sa drugog ćoška (španski: El Paraíso en la otra esquina) (2003) - Istorijski roman o Polu Gogenu i Flori Tristan
- Nestašluci jedne nevaljalice (španski: Travesuras de la niña mala) (2006)
- Garsija Markes: istorija jednog bogoubistva (španski: García Márquez: historia de un deicidio) (1971)
- Tajna istorija romana (španski: Historia secreta de una novela) (1971)
- Neprekidna orgija: Flober i Madam Bovari (španski: La orgía perpetua: Flaubert y «Madame Bovary») (1975)
- Istina o lažima: Eseji o modernom romanu (španski: La verdad de las mentiras: Ensayos sobre la novela moderna) (1990)
- Pismo o borbi za Tiranta Belog (španski: Carta de batalla por Tirant lo Blanc) (1991)
- Izazovi slobodi (španski: Desafíos a la libertad) (1994)
- Arhaična utopija. Hose Marija Argedas i indijanska fikcija (španski: La utopía arcaica. José María Arguedas y las ficciones del indigenismo) (1996)
- Pisma jednom romanopiscu (španski: Cartas a un novelista) (1997)
- Nacionalizam kao nova prijetnja (njemački: Nationalismus als neue Bedrohung (zbirka eseja)) (2000)[2][1]
- Jezik strasti (španski: El lenguaje de la pasión) (2001)
- Izazov nemogućeg (španski: La tentación de lo imposible) (2004)
- Gospođica iz Takne (španski: La señorita de Tacna) (1981)
- Kati i nilski konj (španski: Kathie y el hipopótamo) (1983)
- La Čunga (španski: La Chunga) (1986)
- Ludak sa balkona (španski: El loco de los balcones) (1993)
- Lepe oči, ružne slike (španski: Ojos bonitos, cuadros feos) (1996)
- Kao riba u vodi (španski: El pez en el agua) (1993)
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2010. godine.
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brala, Želimir (25. aprila 2025). „Odlazak diva svjetske književnosti”. Novosti (Zagreb) 26 (1323): 30. ISSN 1845-8955. Pristupljeno 2025-05-27.
- ↑ Kordić, Snježana (2005). „Anatomija nacionalizma: prikaz knjige Maria Vargasa Llose, Nationalismus als neue Bedrohung”. Književna republika (Zagreb: Hrvatsko društvo pisaca) 3 (5–6): 265–268. ISSN 1334-1057. CROSBI 428106. (NSK). Arhivirano iz originala na datum 2012-05-29. Pristupljeno 2025-05-09.
