Matrix

Izvor: Wikipedia
The Matrix
Žanr SF, akcija
Režija Braća Vačauski
Produkcija Džoel Silver
Scenario Braća Vačauski
Uloge Kijanu Rivs
Lorens Fišbern
Keri-En Mos
Hugo Viving
Džo Pantolijano
Glorija Foster
Muzika Don Dejvis
Premijera 1999
Jezik Engleski
Trajanje 136 min
Država Flag of the United States.svg Sjedinjene Američke Države,  Australija
Kompanija
Budžet 63.000.000 $
Tehnička ekipa
Kamera Bil Poup
Montaža Zak Stajnberg
The Matrix na Internet Movie Database

Matriks (eng. The Matrix) je naučnofantastični akcioni film scenarista i reditelja Larija i Endija Vačauskog u kome glume Kijanu Rivs, Lorens Fišbern, Keri-En Mos, Džo Pantolijano i Hugo Viving. Premijerno je prikazan u SAD 31. marta 1999. i prvi je u nizu serije igranih i animiranih filmova, stripova i video igara „Matriks“.

Zvanični distributer Tuck je ovaj film u Srbiji prikazivao pod nazivom Matrix — kako u bioskopima, tako i na DVD izdanjima.[1]

Slogan filma: Poveruj u neverovatno.

Matriks je premijerno prikazan u Sjedinjenim Državama 31. marta 1999. Zaradio je 171 milion $ u SAD, a 460 miliona $ širom sveta, a kasnije je postao prvi film koji je u Sjedinjenim Državama prodat u više od tri miliona primeraka na DVD-u

Proizvodnja[uredi - уреди]

Matriks je snimljen u koprodukciji američkog studija Warner Bros. i australijskog studija Village Roadshow Pictures. Gotovo sve scene snimane su u studijima Fox u Sidneju, kao i u samom gradu.[2] Prepoznatljivi predeli nisu uključeni kako bi se stekao utisak generički stvorenog američkog grada.[3]

Dizajn[uredi - уреди]

U filmu je kôd koji reprezentuje sâm Matriks predstavljen kao padajući niz zelenih slovnih karaktera na monitoru računara. Ovaj kôd uključuje slovne karaktere katakane obrnute kao u ogledalu i latinična slova i brojeve. Uopšteno gledano, izgled filma uključuje prepoznatljivu zelenu boju u scenama koje se odvijaju u Matriksu, dok u scenama iz stvarnog sveta preovlađuje plava boja. U prilog tome ide i to da su planovi grada uključeni u enterijer u Matriksu, kako bi se nagovestila hladna, logična, veštačka priroda tog okruženja.[4]

Digitalna kiša veoma podseća na slični kompjuterski kôd u filmu Ghost in the Shell, priznati uticaj na Matriks serijal (vidi dole). Zelena boja je možda uzeta kako bi podsećala na zelenu boju starih monohromnih kompjuterskih monitora.

Vizuelni efekti[uredi - уреди]

Film je poznat po razvoju i popularizaciji upotrebe vizuelnog efekta poznatog kao bullet time, koji omogućava gledaocu da gleda usporeni snimak neke scene dok izgleda kao da kamera kruži oko scene normalnom brzinom.

Prvobitno je predloženo da se ovo izvede tako što bi filmska kamera sa velikim brojem frejmova u sekundi bila imala fiksiranu putanju po kojoj bi velikom brzinom kružila oko scene koja se snima. Međutim, ovo je odbačeno kao neizvodljivo, jer bi kamera tokom snimanja neizbežno bila uništena. Umesto toga korišćeni metod bio je tehnički unapređena verzija stare tehnike u umetničkoj fotografiji poznat kao fotografija parčića vremena (time-slice photography), gde je veliki broj foto aparata smešten oko objekta i slika istovremeno. Kada se ovaj set snimaka posmatra kao film, gledalac vidi ono što je u stvari efekat dvodimenzionalnog "parčeta" trodimenzionalnog trenutka. Gledanje takvih parčića vremena u filmu sličan je utisku koji se u stvarnom životu dobija kada se recimo ide oko statue da bi se videlo kako izgleda iz različitih uglova.

Neke scene u filmu karakteriše efekat parčića vremena sa potpuno zamrznutim likovima i objektima. Interpolarne tehnike poboljšale su fluidnost prividnog kretanja kamere. Efekat su kasnije još više razvili braća Vačauski i supervizor za vizuelne efekte, Džon Gejta (John Gaeta) kako bi stvorili bullet time, koji objedinjuje privremeno kretanje, tako da umesto da bude potpuno zamrznuta scena se odvija sa sporim promenljivim pokretima. Inženjeri kompanije Manex Visual Effects bili su pioniri na polju planiranja metoda za kretanje izvan fiksiranog pogleda ka kompleksnoj putanji kamere koja stvara utisak fleksibilnog kretanja sa bilo koje tačke na drugu. Došlo je i do poboljšane fluidnosti upotrebom nelinearne interpolacije, digitalne montaže i pojavom kompjuterski generisanog virtuelnog okruženja.

Cilj bullet time scena u filmu bio je da kreativno ilustruje tzv. um iznad materije događaje uhvaćene virtuelnom kamerom. Međutim, prvobitni tehnički pristup bio je fizički vezan za unapred definisanu perspektivu a dobijeni efekat samo je nagovestio mogućnosti prave virtuelne kamere.

Evolucija slika zasnovanih na pristupu kompjuterski generisanim pozadinama u bullet time scenama otvorila je put za dalje inovacije koje se pojavljuju u nastavcima The Matrix Reloaded i The Matrix Revolutions. Virtualna kinematografija (kompjuterski generisani likovi, lokacije i događaji) visoke definicije zamenila je upotrebu statične kamere otkrićem virtuelne kamere.

Ovaj film poremetio je bombastični izlazak filma Ratovi zvezda Epizoda I: Fantomska pretnja osvojivši četiri Oskara za vizuelne efekte.

Muzika[uredi - уреди]

Muziku za film komponovao je Don Dejvis (Don Davis). On je primetio da se ogledala često pojavljuju u filmu: odraz u Morfeusovim naočarima; agenti koji hapse Nea vide se u retrovizoru Trinitinog motorcikla; Neo posmatra kako se slomljeno ogledalo obavija oko njega; odraz koji se krivi dok se kašika savija; odraz helikoptera vidljiv je dok se približava oblakoderu. Film takođe sadrži brojne reference na knjigu Alisa u zemlji čuda, čiji se nastavak zove Alisa u zemlji ogledala. Dejvis se fokusirao na temu refleksije dok je komponovao muziku za film, naizmenično između sekcija orkestra i pokušavajući da inkorporira kontrapunktne ideje.[5]

Kao dodatak Dejvisovoj muzici, saundtrek filma sadrži i muziku izvođača kao što su Rammstein, Rob Dougan, Rage Against the Machine, Propellerheads, Ministry, Massive Attack, Deftones, The Prodigy, Rob Zombie i Marilyn Manson.

Odjek[uredi - уреди]

Matriks je osvojio četiri Oskara - za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk. Godine 1999. osvojio je Nagradu Saturn za Najbolji naučnofantastični film i Najbolju režiju. Matriks je takođe dobio i nagradu BAFTA za Najbolji zvuk i za Najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata, a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.

Zaplet[uredi - уреди]

Tomas A. Anderson vodi dvostruki život. U jednom je programer ugledne kompanije za proizvodnju softveraMetacortex. U drugom je Neo, haker koji noći provodi za kompjuterom pokušavajući da stupi u kontakt sa Morfeusom, najpoznatijim svetskim hakerom koji je u bekstvu. Uz to pati od nesanice i pokušava da dokuči nešto ali ni sam ne zna šta, jer konstantno ima osećaj da sa svetom nešto nije u redu. Jednog dana na monitoru njegovog računara pojavljuje se tekst: "Šta je to Matriks?" Prateći instrukcije koje zatim dobija odlazi do noćnog kluba gde sreće Triniti, poznatu hakerku koja mu kaže da može da ga poveže sa Morfeusom, ali je Neo skeptičan. Sutradan na poslu biva uhapšen. Agenti koji su ga uhapsili traže od njega da sarađuje kako bi pomoću njega došli do Morfeusa, ali ih Neo prezrivo odbija. Tada dolazi do natprirodnog događaja gde se Neu usne tope i sjedinjuju, a agenti mu u stomak ubacuju mehaničku napravu u obliku minijaturnog pauka. Nakon toga, Neo se budi misleći da je sve to bio samo san.

Ipak, Triniti ponovo stupa u kontakt s njim. Nakon što pomoću određene naprave iz Neovog stomaka izvuče minijaturnog robota koji je u stvari naprava za praćenje, Neo shvata da se događa nešto neobjašnjivo i prihvata da se vidi sa Morfeusom. Morfeus mu objašnjava da je Matriks svuda oko njih i vlada celim svetom, ali da on ne može da mu objasni šta je to zapravo već da to mora sam da otkrije. Zatim mu nudi dve pilule: plavu — nakon koje pada u san nakon čega može da nastavi da veruje u šta god hoće ili crvenu — koja će mu otvoriti vrata u novi svet i nakon koje će dobiti pitanja na sve odgovore za kojima traga celog života. Neo uzima crvenu pilulu. Posle par minuta počinje da se grči i umalo dobija srčani udar, nakon čega privremeno gubi svest. Kada otvori oči prvo što vidi je da se nalazi u kapsuli ispunjenoj tečnošču i da je kablovima prikopčan na neke uređaje. Zatim se pojavljuje ogromni robot koji ga isključuje sa aparata i baca u otpadni kanal. Nakon toga se pojavljuje leteće vozilo iz koga izlazi hvataljka koja ga uvlači u njegovu unutrašnjost. Posle nekoliko dana provedenih u stanju mirovanja Neo je sposoban da stane na noge.

Morfeus mu objašnjava da se nalaze na Nabukodonosoru, brodu čiji je on kapetan. Zatim se obojica priključuju u virtuelnu realnost u kojoj mu Morfeus na slikovit način objašnjava da realan svet u kome je do sada živeo zapravo ne postoji. U ne tako davnoj prošlosti, ljudi su stvorili veštačku inteligenciju. Ne zna se ko je ubrzo nakon toga započeo rat, ali se zna da su ljudi spržili nebo misleći da će tako isključiti mašine čiji je glavni izvor energije bilo Sunce. Ali, mašine su otkrile da energiju mogu crpeti i iz ljudskog tela. Sve ljude na planeti prikopčali su na aparate pomoću kojih crpe energiju iz njih, istovremeno držeći njihov um u virtuelnoj realnosti — kompjuterskom programu po imenu Matriks. Čovečanstvo nije ni svesno šta se dogodilo, jer su ljudi uvereni da je svet oko njih stvaran. Jedini preostali grad ljudi na zemlji zove se Zajon, a njegove stanovnike čine retki pojedinci koji su uspeli da se probude iz Matriksa i njihovi potomci. Morfeus zatim objašnjava Neu da je prvi koji je uspeo da se oslobodi iz Matriksa i bio u mogućnosti da manipuliše samim programom prvi oslobodio i druge ljude. Nakon njegove smrti ostalo je proročanstvo da će se jednog dana vratiti kao Izabrani, koji će okončati rat između ljudi i mašina, a Morfeus je ubeđen da je to upravo Neo.

Premijera[uredi - уреди]

Matrix je premijerno prikazan u Sjedinjenim Državama 31. marta 1999. Zaradio je 171 milion $ u SAD, a 460 miliona $ širom sveta,[6] a kasnije je postao prvi film koji je u Sjedinjenim Državama prodat u više od tri miliona primeraka na DVD-u.[7]

Reakcije i kritika[uredi - уреди]

Kombinacija akcije prepune specijalnih efekata sa filozofskim dijalozima smatrana je svežom i uzbudljivom.[8] Filip Strik (Philip Strick) prokomentarisao je u časopisu Sight & Sound da "ukoliko braća Vačauski ne poseduju nikakvu originalnost u poruci, oni su zapanjujući inovatori metoda", hvaleći filmske detalje i njegovo "obilje prizora od kojih zastaje dah".[9] Roger Ebert pohvalio je izgled i postavku filma, ali mu se nije dopala fokusiranost na akciju u završnici.[10] Slično njemu, časopis Time Out pohvalio je "zabavljujuće genijalne" prelaze između različitih stvarnosti, "zanimljivo čudnu" glumu Huga Vivinga i kinematografiju i proizvodni dizajn filma, ali je zaključio kako se "obećavajući koncept lagano troši kako se film sve više pretvara u rutinsku akciju… samo još jedno parče preduge, vešto koncipirane obmane".[11] Ostali kritičari kritikovali su relativni manjak humora i samopovlađivanje filma.[12][13]

Arsen Oremović je filmu dao samo jedan od četiri 'kritičarska prsta':

"Nakon gledanja filma, uzeo sam nekoliko stranih kritika koje su uzdizale Matrix u nebesa, jer sam želio provjeriti jesu li mi pod nazivom tog filma podmetnuli neki drugi. Čitajući ih mogao sam prihvatiti sve - isticanje bogatstva specijalnih efekata, izvrsno koreografiranih scena borbe, vizualne umješnosti braće Wachowski - samo ne da je riječ o toliko pametnom, dubokom i originalnom filmu koliko su neki skloni reći. Niti je ideja o nekim paralelenim, stvarnijim svijetovima nešto novo - već je nekoliko puta iskorištena i na filmu, među ostalima nedavno u Gradu tame Alexa Proyasa - niti su se braća Wachowski pomaknula dalje od površne postavke njihova viđenja svijeta...Paralelni su svijetovi braći Wachowski samo nova izlika za korištenje staroga mamca za publiku - akcije, akcije, akcije."[14]

Godine 2001. Matrix je zauzeo 66. mesto na listi Američkog filmskog instituta pod nazivom 100 godina... 100 uzbuđenja. Časopis Entertainment Weekly nazvao je Matrix najboljim naučnofantastičnim ostvarenjem u poslednjih 25 godina.[15]

Nekoliko stvaralaca iz oblasti naučne fantastike komentarisalo je film. Pisac Vilijam Gibson (William Gibson), ključna figura u žanru sajberpanka, nazvao je film nevinim uživanjem koje nije osetio dugo vremena, dodavši da je Neo njegov omiljeni naučnofantastični heroj svih vremena, apsolutno.[16] Džos Vedon (Joss Whedon) nazvao je film "moj broj jedan" i pohvalio njegovu priču, strukturu i dubinu, zaključivši da "funkcioniše na kome god nivou želite da ga postavite".[17] Filmski stvaratelj Daren Aronovski (Darren Aronofsky) prokomentarisao je: "Izašao sam iz Matriksa [...] i razmišljao, 'Kakav naučnofantastični film sada ljudi mogu da naprave?' Braća Vačauski su praktično uzeli sve najbolje SF ideje XX veka i od njih napravili ukusni pop kulturalni sendvič koji su svi na planeti proždrali."[18]

Nagrade i nominacije[uredi - уреди]

Matrix je osvojio četiri Oskara — za montažu, za obradu zvuka, za vizuelne efekte i za zvuk.[19][20] Godine 1999. osvojio je Nagradu Saturn za Najbolji naučnofantastični film i Najbolju režiju.[21] Matrix je takođe dobio i nagradu BAFTA za Najbolji zvuk i za Najbolje dostignuće na polju specijalnih vizuelnih efekata, a nominovan je i za najbolju fotografiju, scenografiju i montažu.[22]

Glumci i njihove uloge[uredi - уреди]

Glumac Uloga
Kijanu Rivs
Keanu Reeves
Neo
Neo
Lorens Fišborn
Laurence Fishburne
Morfeus
Morpheus (Morfej)
Keri-En Mos
Carrie-Anne Moss
Triniti
Trinity (Trojstvo)
Hugo Viving
Hugo Weaving
Agent Smit
Agent Smith
Džo Pantoliano
Joe Pantoliano
Sajfer
Cypher (Šifra)
Džulijan Arahanga
Julian Arahanga
Ejpok
Apoc
Markus Čong
Marcus Chong
Tenk
Tank
Met Doran
Matt Doran
Maus
Mouse (Miš)
Glorija Foster
Gloria Foster
Proročište
Oracle
Pol Godar
Paul Goddardd
Agent Braun
Agent Brown
Belinda Maklori
Belinda McClory
Svič
Switch (Prekidač)
Entoni Rej Parker
Anthony Ray Parker
Dozer
Dozer (Buldožer)
Robert Tejlor
Robert Taylor
Agent Džons
Agent Jones

Glumci su mislili da će vežbanje borilačkih veština trajati par nedelja. Ispostavilo se da će trajati više od pet meseci (oktobar 1997 — mart 1998), prvenstveno zato što su glumci i braća Vačauski želeli da smanje upotrebu dublera i kaskadera koliko god je to moguće. Režiseri su želeli da gledaoci vide da glumci zaista izvode akcione scene. Svaki od glumaca imao je svog ličnog kung fu učitelja.[23] Keri En-Mos povredila je članak tokom snimanja scene upada u federalnu zgradu, ali nikome nije rekla kako je ne bi zamenili[24], zbog čega sledećeg dana nije bila ustanju da hoda.

Prema rečima Dona Dejvisa, Johnny Depp je bio prvi izbor braće Vačauski za ulogu Nea, ali je Warner Bros. želeo Brada Pitta ili Vala Kilmera. Nakon što su Kilmer i Pit odbili ulogu, Warner Bros. je bio spreman da razmotri ulogu Deppa, ali je istovremeno pokušavao da nametne Kijanua Rivsa, koji je naposletku i dobio ulogu. Uloga Morfeusa je najpre ponuđena Seanu Conneryju ali ju je on odbio objasnivši da ne razume scenario. Za ovu ulogu je u jednom trenutku razmatran i Gary Oldman, kao i Samuel L. Jackson. Jean Reno odbio je ulogu agenta Smita da bi glumio u filmu Godzila.[24]

Australijski glumci koji se pojavljuju u filmu promenili su akcenat kako bi ispunili standarde tržišta u SAD.[25]

Uticaji i interpretacije[uredi - уреди]

Matrix sadrži mnoge reference, kako na savremene filmove i literaturu, tako i na istorijske mitove i filozofiju, uključujući mesijanstvo, budizam, gnosticizam, hrišćanstvo, egzistencijalizam, nihilizam, vedantu, advaitu hinduizam, jogu vašišta hinduizam i sikizam. Zaplet filma podseća na Platonov alegorijski Mit o pećini, Dekartovog (René Descartes) zlog genija, Kantovo razmatranje fenomena nasuprot noumenu i eksperiment sa mozgom u tegli, kao i Bodrijarovu (Jean Baudrillard) studiju Simulacra and Simulation. Postoje i sličnosti sa sajberpank romanom Neuromanser Vilijama Gibsona.[26]

Ghost in the Shell, film japanskog režisera Mamoru Ošija (押井守 Oshii Mamoru), imao je snažan uticaj. Producent Džoel Silver (Joel Silver) izjavio je da su braća Vačauski svoje namere za film opisali tako što su mu pustili tu animu i rekli: "Mi hoćemo da ovo uradimo izistinski".[27][28] Micuiša Išikava (石川光久 Mitsuhisa Ishikawa) iz anime studija Production I.G., koji je producirao Ghost in the Shell primetio je da visokokvalitetni izgled anime bio snažan izvor inspiracije za braću Vačauski. Takođe je prokomentarisao da su "...sajberpank filmovi veoma teški za opisivanje u trećem licu. Zamišljam da je Matrix vrsta filma koji je bilo veoma teško u pismenom obliku ponuditi filmskim studijima". Po njegovom mišljenju, nakon što je Ghost in the Shell postao prepoznatljiv u Americi, braća Vačauski iskoristili su ga kao "promotivno sredstvo".[29]

Matrix se može posmatrati i kao priča o Isusu, gde Neo, Triniti i Morfeus predstavljaju Sveto Trojstvo. Neo predstavlja Isusa (sina), Triniti predstavlja Sveti Duh, a Morfeus predstavlja Oca. Neo takođe poseduje natprirodne moći i umire, nakon čega se ponovo vraća u život. U prilog ovoj ideji ide i činjenica da ime Anderson znači sin čovečji. Ime Neo predstavlja anagram od One (jedini, izabrani), značajno zbog puta do samospoznaje.

Matrix je bespogovorno vrhunski „sajberpank“ artefakt.

Vilijam Gibson, 28.01.2003.[30]

Kritičari su komentarisali sličnosti sa filmovima s kraja 1990-ih kao što su Čudni dani, Grad tame i Trumanov šou.[10][31][32] Takođe su vršena i poređenja sa strip serijalom Granta Morisona (Grant Morrison) The Invisibles; Morison veruje da su braća Vačauski plagirali njegov rad da bi napravili film.[33] Takođe je primećena i sličnost između koncepta filma sa napravom iz dugo prikazivane serije Doctor Who. Kao i u filmu, Matrix u ovoj seriji (predstavljen u serijalu The Deadly Assassin iz 1976.) je ogromni računarski sistem koji se koristi tako što se sprava prikopča na glavu, dopuštajući korisnicima da vide prikaz stvarnog sveta u kome mogu da menjaju njegove zakone fizike; ali ukoliko se desi da tamo poginu, umiru i u stvarnom svetu.[34] Postoji i sličan Matrix koji koriste Putnici u Kornelovom (Paul Cornell) spin-off romanu Love and War, gde se šupljina na vrhu kičme koristi za prikopčavanje na Matrix.

Uticaj na filmsko stvaralaštvo[uredi - уреди]

Matrix je izvršio snažan uticaj na pravljenje akcionih filmova u Holivudu. Podigao je nivo filmskih scena borbe unajmivši koreografa za borilačke veštine, kao što je Juen Vu-ping (袁和平 Yuen Woo-ping) sa hongkonške scene akcionih filmova, poznatoj po proizvodnji filmova sa borilačkim veštinama. Uspeh filma Matrix doveo je do velike potražnje za takvim koreografima među filmskim stvaraocima koji su želeli tako sofisticirane scene borbe: Na primer, Juen Vu-pingov brat, Juen Čung-Jan (Yuen Cheung-Yan) bio je koreograf na filmu Dardevil (2003).

Po uzoru na Matrix, filmovi su obilno počeli da koriste usporeni snimak, rotirajuću kameru, a često i slavni bullet time efekat sa likom koji je zamrznut ili se sporo kreće dok kamera kruži oko njega. Ovaj efekat je takođe i mnogo puta parodiran u komedijama kao što su Mrak film i Šrek i TV serijama Simpsonovi i Family Guy;

Premijerna prikazivanja[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Veb stranica izdavačke kuče Tuck sa prikazom ovog filma
  2. www.scope.nottingham.ac.uk
  3. www.ejournalism.au.com
  4. Kostimograf Kim Baret, dizajner produkcije (scenograf) Oven Paterson i direktor fotografije Bil Poup u intervjuu za The Matrix Revisited (Poglavlje 7).
  5. Don Dejvis, u intervjuu za The Matrix Revisited (Poglavlje 28). Transkript njegovog komentara može se naći i na mreži: [1]
  6. Box Office Mojo: The Matrix. URL obnovljen 8. marta 2006.
  7. "Press release - August 1, 2000 - The Matrix DVD: The first to sell 3 million". URL obnovljen 26. jula 2006.
  8. "Positive review of The Matrix". http://www.calendarlive.com/top/1,1419,L-LATimes-Movies-X!ArticleDetail-5096,00.html?search_area=Movies&channel=Movies. pristupljeno 03. 02. 2007.. 
  9. "Sight & Sound review of The Matrix". http://www.bfi.org.uk/sightandsound/review/151/. pristupljeno 03. 02. 2007.. 
  10. 10.0 10.1 "Iberetova recenzija filma The Matrix". http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19990331/REVIEWS/903310303/1023. 
  11. ""Time Out Film Review - The Matrix"". Time Out Film Guide 13. Time Out. http://www.timeout.com/film/72947.html. pristupljeno 05. 02. 2007.. 
  12. ""Critical review of The Matrix"". http://onfilm.chicagoreader.com/movies/capsules/17448_MATRIX.html. pristupljeno 03. 02. 2007.. 
  13. ""Negative review of The Matrix"". http://www.salon.com/ent/movies/reviews/1999/04/02reviewa.html. pristupljeno 03. 02. 2007.. 
  14. Ilinčić, Oremović & Heidl 2000, str. 138-139.
  15. Jeff Jensen. "The Sci-Fi 25", Entertainment Weekly, 07. 05. 2007., pristupljeno 07. 05. 2007..
  16. The Art of the Matrix, p.451
  17. "The 201 Greatest Movies of all Time", Empire (Issue 201), Mart 2006, pp. 98.
  18. Darren Aronofsky, citiran u članku "The Outsider", Wired. Novembar 2006 broj (pp. 224)
  19. "Academy Awards® Database — Search page". Academy of Motion Picture Arts and Sciences. http://awardsdatabase.oscars.org/ampas_awards/BasicSearchInput.jsp. pristupljeno 31. 12. 2006.. 
  20. "The Wachowski Brothers". Tribute magazine. http://www.tribute.ca/directors/bios/10799.htm. pristupljeno 31. 12. 2006.. 
  21. "Saturn Awards". SaturnAwards.org. http://www.saturnawards.org/past.html#film. pristupljeno 31. 12. 2006.. 
  22. "BAFTA Film Winners 1990 – 1999". BAFTA.org. http://www.bafta.org/site/webdav/site/myjahiasite/shared/import/Film_Winners_1990-1999.pdf. pristupljeno 31. 12. 2006.. 
  23. http://www.rottentomatoes.com/m/matrix/about.php
  24. 24.0 24.1 http://www.imdb.com/title/tt0133093/trivia
  25. http://www.ejournalism.au.com/ejournalist/knight2521.pdf
  26. "The Matrix: Fair Cop". URL obnovljen 7. jula 2006.
  27. Joel Silver, interviewed in "Scrolls to Screen: A Brief History of Anime" featurette on The Animatrix DVD.
  28. Joel Silver, interviewed in "Making The Matrix" featurette on The Matrix DVD.
  29. Mitsuhisa Ishikawa, interviewed in The South Bank Show, episode broadcast 19 February 2006 [2]
  30. "THE MATRIX: FAIR COP", The William Gibson Blog
  31. "The Matrix (1999) - Channel 4 Film review". URL obnovljen 21. avgusta 2006.
  32. "Cinephobia reviews: The Matrix". URL obnovljen 27. decembra 2006.
  33. "Poor Mojo Newswire: Suicide Girls Interview with Grant Morrison". URL obnovljen 31. jula 2006.
  34. Condon, Paul. The Matrix Unlocked. 2003. Contender. p.141-3. ISBN 1-84357-093-9

Literatura[uredi - уреди]

  • Ilinčić, Dražen; Oremović, Arsen; Heidl, Janko (2000). Kino i video vodič 2000. Zagreb: Večernji list. ISBN 9789539770219. 

Eksterni linkovi[uredi - уреди]