Kamera

Izvor: Wikipedia
Različiti fotoaparati

Kamera je uređaj koji služi za stvaranje slika (obično fotografija), bilo pojedinačnih ili u nizu, sa ili bez snimanja tona, kao što je to na primer video kamera. Kamera koja slike pravi pojedinačno se ponekad naziva fotografskom kamerom da bi se razlikovala od video-kamere. Ime je izvedeno od latinskog camera obscura, („mračna komora”), što je bio rani mehanizam za projektovanje slika u kome je cela prostorija funkcionisala kao unutrašnost modernih fotografskih kamera, osim što tada nije postojao način da se slika zabeleži nego da se ručno nacrta. Kamera može da snima vidljivi spektar ili bilo koji drugi deo elektromagnetnog spektra.

Zaslon i dubinska oštrina[uredi - уреди]

Otvor za ulaz svetlosti je opremljen zaslonom („blenda”) i omogućava promenu veličine i količine svetlosti i time rezultat osvetljavanja fotografisane scene. Ujedno važi pravilo da što je manji otvor, to je uži upadni zrak zahvaćenog objekta i njegova slika je oštrija – sa rastućim zaslonom raste i dubinska oštrina slike (polje ispred i iza izoštrenog objekta u kome će se objekti biti oštro iscrtani).

Zahvaljujući otvorenom zaslonu f/5.6 oštar je samo golub dok je pozadina neoštra

Količina upadajućeg svetla zavisi od žižne daljine objektiva (koja određuje prostorni ugao snimanja), ne koristi se zaslon u apsolutnim vrednostima već se koristi broj zaslona koji izražava odnos žižne daljine (obeležen sa „f“) i otvora zaslona. Maksimalna vrednost se zove svetlosna jačina objektiva. U slučaju da je objektiv sa promenljivom žižnom daljinom (transfokator koji se takođe naziva i zum) ova vrednost zavisi od upotrebljene žižne daljine i svetlost objektiva je veća za kraću žižnu daljinu (fokusna daljina).

Zatvarač[uredi - уреди]

Primarni zadatak zatvarača je da brani ulazak svetlosti na osetljivi sloj filma u aparat kada se sa njime ne slika. Vreme otvaranja zatvarača prilikom ekspozicije isto tako utiče na rezultat slikanja – što je duže zatvarač otvoren, to je više osvetljen film u kameri i to se naziva „vreme ekspozicije”. Ako je vreme ekspozicije veće javlja se neoštrina zbog pokreta objekta. Kratkom ekspozicijom pokret se može „zamrznuti“ hvatanjem jednog kratkog trenutka.

Ekspozicija 1/200 sec što je prouzrokovalo „zaustavljanje“ toka vode

Objektiv[uredi - уреди]

Za tačno oslikane fotografije kameru treba izoštriti da se zraci iz objektiva sastave i susretnu na pravom mestu na osetljivom sloju filma i ako to nije slučaj tačka na objektu se ne preslikava kao tačka, i rezultat bi bila neoštrina. Oštrina se podešava mehanizmom za izoštravanje na objektivu, koja ceo optički sklop objektiva pomera napred i nazad da bi se zraci sastali u ravni osetljivog sloja (izuzetak su aparati sa fiksnim fokusom - to su kompaktni foto-aparati ili mobilni telefoni kod kojih je jačina objektiva manja i kod kojih je dubinska oštrina dovoljno velika).

Izoštravanje se može obaviti ručno ili automatski (autofokus) i rešava se na dva načina - aktivnim odbijanjem infracrvenog zraka od objekta koji izoštrava kameru ili pasivno kada kamera zaoštrava „od oka” gde se meri kontrast zahvaćene scene. Kako aktivno izoštravanje isključuje mogućnost promene objektiva ono se upotrebljava samo kod kompaktnih kamera, dok su refleksni foto-aparati izoštravaju pasivno i objektiv se može promeniti.

Pasivno izoštravanje ne funkcioniše u slučaju nedostatka svetla i u takvim slučajevima se mora izoštriti ručno, a neki foto-aparati za ovaj slučaj imaju ugrađene male lampe koje osvetljavaju objekat snimanja. Ove lampe za osvetljavanje objekata snimanja mogu imati i neki eksterni blicevi.

Podela kamera[uredi - уреди]

Foto-aparati se mogu podeliti na nekoliko načina:

Na osnovu osetljivog sloja[uredi - уреди]

Foto aparat „Praktika“
  • Kamere koje koriste ploče - osetljivi slojevi su naneseni na staklene ploče, kod kamera koje su se razvijale na početku razvoja fotografije 185. – 1880. godine.
  • Kamere koje koriste film - osetljivi sloj je nanesen na ceuloidni traku
  • Digitalne kamere - kod kojih se koristi senzor osetljiv na svetlo CCD ili CMOS i zahvaćene informacije se digitalno prenose u slike.

Na osnovu konstrukcije[uredi - уреди]

  • Kamere sa tražilom - kod kojih fotograf komponuje svoju fotografiju u tražilu - posebnom prozoru pored objektiva - koje ne omogućava da se objekat snimanja vidi kroz objektiv, već približno pokazuje šta bi objektiv mogao da zahvati.
  • Refleksne kamere - jednooke (SLR) – opremljene tražilom sa refleksnim ogledalcem, koje je sklopivo i omogućava da se scena koje se fotografiše odredi kroz objektiv. U ovu kategoriju se mogu svrstati i neprave refleksne kamere, koje nemaju ogledalo i koje prikazuju scenu fotografisanja na ekranu.
  • Dvooke refleksne kamere - imaju dva objektiva: gornji objektiv stvara sliku na mat ploči (staklu) koju fotograf može da prati i donji objektiv, koji služi za ekspoziciju.

Paralaksa[uredi - уреди]

Nedostatak kamera sa tražilom i aparata sa dvookim ogledalskim aparatima je paralaksa - prostorna razlika između pogleda koji ima fotograf pre snimanja i rezultatom snimanja. Na velikim udaljenostima je uticaj paralakse zanemarljiv, ali na manjim udaljenostima je teže komponovati scenu ili predložak. Ovaj nedostatak se javlja za predloške koji su udaljeni manje od jednog metra od objektiva.

Marke kamera[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Istoimeni članak iz češke Vikipedije
  2. Ž.Jeremić -Fotografski priručnik, Beograd, 1979.
  3. V.Moisilović - Fotografija, Beograd, 1972.
  4. Dr.O.Kroj - Tako se povećava, Beograd, 1979.
  5. C.Šimkanin -Filmujema na cestach, Martin, 1982.
  6. A. Baliley-Sve o fotografiji u boji, Zagreb, 1970.
  7. D.Cheshire -Snimanje kamerom, Zagreb, 1980.
  8. J.Šmok - Za tajomstvami fotografie, Martin, 1982.
  9. John Hedgecoe-Foto priručnik, Zagreb, 1968.
  10. John Hedgecoe-Sve o fotografiji, Zagreb, 1976.
  11. M.Fizi – Fotografija Zagreb ,1982.
  12. M.Hausler -Velika knjiga o fotografiji,Ljubljana,1976.
  13. R.Rosing – Vergrossern, Leibcig, 1982.

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]