Lista španskih boraca Jugoslavije

Spomenik Internacionalnim brigadama u Beogradu, na završetku ulice Internacionalnih brigada i početku Karađorđevog parka

Ovaj nepotpuni spisak španskih boraca Jugoslavije predstavlja dopunu članka Jugosloveni u Španskom građanskom ratu, koji je osnovni članak o tematici učešća Jugoslovena u Španskom građanskom ratu, od 1936. do 1939. godine.

Zbog svoje obimnosti, spisak je podeljen u tri dela — Spisak španskih boraca poginulih u Španiji, Spisak španskih boraca koji su poginuli u Narodnooslobodilačkom ratu, od 1941. do 1945. godine i Spisak španskih boraca koji su preživeli. Takođe, ovaj članak ne daje potpuni spisak svih učesnika Španskog građanskog rata iz Jugoslavije, kojih je bilo oko 1.700, već se u njemu nalaze samo imena i podaci o nekim poznatijim učesnicima. Izuzetak je samo deo Španski borci poginuli u NOB u kome se daje potpuni spisak od 133 španskih boraca, koji su poginuli u NOB.

Spisak španskih boraca Jugoslavije

Španski borci poginuli tokom građanskog rata u Španiji

Od oko 1.700 jugoslovena učesnika španskog građanskog rata, njih oko 700 je poginulo u Španiji. Neki od njih su:

• Anton Babič Toni (1910—1938), rođen u Kopru; u Španiju došao 27. aprila 1937. iz Kanade. Poginuo 19. februara 1938. godine u kraju Morela.
• Isa Baruh (1913—1938), rođen u Beogradu; u Španiju došao 10. februara 1937. iz Čehoslovačke. Poginuo je 14. aprila 1938. godine u Aragonu.
• Gojko Bjedov (1913—1937), rođen u Kninu; u Španiju došao 14. jula 1937. iz Jugoslavije. Umro je 24. avgusta 1937. godine u okolini Kinta.
• Ljubiša Vetrović Šuća (1912—1938), rođen u Irigu; u Španiju došao 1937. iz Jugoslavije. Umro je 1938. godine kod Teruela.
• Mirko Kadijević (1899—1936), rođen u Imotskom; u Španiju došao oktobra 1936. iz Francuske. Umro je 15. novembra 1936. godine u Puentu de Francesu (njegov sin, rođen 1925. godine, je bio Veljko Kadijević, general-armije JNA i poslednji Savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ).
• Milo Damjanović (1897—1937), rođen u Baru; u Španiju došao aprila 1937. iz Sjedinjenih Američkih Dražava. Umro je 25. avgusta 1937. godine u kraju Kinto.
• Ratko Vukičević (1915—1938), rođen u Toplici; u Španiju je došao 12. februara 1937. iz Jugoslavije. Umro je 11. septembra 1938. godine u kraju Gandesa.
• Gančo Hadžipanzov (1900—1936), , rođen u Velesu; u Španiju došao 1936. iz Francuske. Poginuo je 18. februara 1936. u borbama kod Univerzitetskog grada tokom opsade Madrida.
• Dragomir Ivanović Ramon (1904—1938), rođen u Beogradu; u Španiju došao 1937. iz Jugoslavije. Umro je aprila 1938. godine u kraju Pobleta.
• Đoko Kovačević (1912—1938), rođen u Danilovgradu; u Španiju došao 8. septembra 1937. iz Jugoslavije. Umro je 12. avgusta 1938. godine u kraju Suelva kod Levanta u Valensiji.
• Mijat Mašković (1910—1937), rođen u Kolašinu; u Španiju došao maja 1937. iz Jugoslavije. Imao je čin poručnika Španske republikanske armije i bio komandir čete „Matija Gubec“ u bataljonu „Georgi Dimitrov“.
• Jovan Mirilov (1911—1937), Rođen u Beču; u Španiju došao 11. maja 1937. iz Jugoslavije. Bio pilot aviacije Španske republikanske armije. Umro je 1937 godine.
• Svetislav Parnicki (1910—1938), rođen u Beogradu; u Španiju došao 30. decembra 1936. iz Jugoslavije. Poginuo je juna 1938. godine u Gandesi.
• Blagoje Parović (1903—1937), rođen u Nevesinju; u Španiju došao marta 1937. iz Sovjetskog Saveza. Bio predstavnik CK KPJ, urednik lista „Dimitrovac“ i politički komesar 13. internacionalne brigade; poginuo je 6. jula 1937. godine u kraju Viljanueva de la Kanjada.
• Božidar Petrović (1911—1937), rođen u Beloj Palanci, kod Pirota; u Španiju došao decembra 1936. iz Jugoslavije. Bio pilot-poručnik avijacije Španske republikanske armije; poginuo je 18. jula 1937. godine iznad Brunete.
• Franjo Puškarić (1908—1937), rođen u Ogulinu; u Španiju došao maja 1937. iz Jugoslavije. Poginuo je jula 1937. godine u kraju Brunete.
• Milan Serdar (1905—1937), rođen je Gračacu; u Španiju došao 5. maja 1937. iz Kanade. Umro je 10. jula 1937. godine u kraju Moskito.
• Mojsije Stefanović (1913—1938), rođen u Kolašinu; u Španiju došao 30. juna 1937. iz Jugoslavije. Poginuo je 2. aprila 1938. godine u kraju Pobleta.
• Ivan Turk (1913—1937), rođen u Zagrebu; u Španiju došao 29. januara 1937. iz Čehoslovačke (Praga). Poginuo je jula 1937. u kraju Villanueva de la Kanjada.

Španski borci poginuli u Narodnooslobodilačkoj borbi

U Narodnooslobodlačkoj borbi, od 1941. do 1945. godine, učestvovalo je oko 250 španskih boraca, koji su u periodu od 1939. do 1942. godine uspeli da se vrate u Jugoslaviju. Od njih 133, koliko ih je poginulo tokom rata, njih 34 je proglašeno za narodne heroje Jugoslavije. Za vreme Narodnooslobodilačkog rata, španski borci su koristeći iskustvo stečeno na bojištima Španije, obavljali najodgovornije dužnosti u Narodnooslobodilačkom pokretu i Narodnooslobodilačkoj vojsci. Godine 1945. komandanti Prve četiri jugoslovenske armije, bili su španski borci — Peko Dapčević (Prva armija), Koča Popović (Druga armija), Kosta Nađ (Treća armija) i Petar Drapšin (Četvrta armija).

Spisak španskih boraca koji su poginulu u toku Narodnooslobodilačkog rata:

1. Salomon Albahari (1915—1942)
2. Timor Aldanov (1913—1941)
3. Isak Altarac (1910—1941)
4. Spas Bandžov (1904—1942)
5. Jakov Baruh (1914—1941)
6. Stanko Batur (1913—1942)
7. Alfred Bergman (1901—1942)
8. Božo Bilić Marjan (1913—1942), narodni heroj
9. Ivan Birčić (1909—1944)
10. Milan Blagojević Španac (1905—1941), narodni heroj
11. Ćiro Brezovec (1905—1941)
12. Jože Breskvar (1913—1943)
13. Stjepan Brnčić (1897—1945)
14. Divko Budak (1897—1941), narodni heroj
15. Mate Bužić (1909—1943)
16. Mile Butorac (1910—1941)
17. Braco Vajs (1914—1941)
18. Vera Vejvoda (1915—1941)
19. Milenko Verkić (1912—1942), narodni heroj
20. Mate Vidaković (1907—1941)
21. Maks Vidmar (1906—1945)
22. Đuro Vujović (1911—1943), narodni heroj
23. Petar Vuksan Pekiša (1905—1941), narodni heroj
24. Alojz Vresk (1907—1943)
25. Stevo Gavranović (1890—1942)
26. Franjo Gigrovski (1917—1941)
27. Frančesko Giorgeti (1905—1942)
28. Andrija Grgurić (1904—1942)
29. Jože Gregorčič (1903—1942), narodni heroj
30. Matija Gržina (1913—1944)
31. Božidar Dakić (1909—1941), narodni heroj
32. Nada Dimitrijević-Nešković (1907—1941)
33. Robert Domani (1918—1942), narodni heroj
34. Franc Drobnić (1916—1941)
35. Stipe Đerek (1912—1942), narodni heroj
36. Ilija Engel (1912—1944), narodni heroj
37. Ante Žarić (1914—1941)
38. Ljubomir Živković Španac (1918—1942), narodni heroj
39. Edo Žirola (1910—1943)
40. Tone Žnidaršič Štefan (1913—1944)
41. Henrik Žnidarić (1907—1941)
42. Tomo Zdelar (1896—1942)
43. Ilija Zeman (1896—1942)
44. Jovan Ivanišević (1917—1941)
45. Viktor Jazbinšek (1903—1941)
46. Ivan Jakšić (1911—1942)
47. Fadil Jahić Španac (1910—1942), narodni heroj
48. Jugo Joakim (1915—1944)
49. Žikica Jovanović Španac (1914—1942), narodni heroj
50. Bogdan Jugović (1912—1944)
51. Milan Jurjević (1907—1944)
52. Ante Jurlina (1910—1941)
53. Ivan Jurca (1914—1942)
54. Juraj Kalc (1908—1942), narodni heroj
55. Svetislav Kanački (1911—1943)
56. Drago Kobal (1911—1944)
57. Mirko Kovačević (1916—1941), narodni heroj
58. Viktor Koleža (1884—1945)
59. Franc Koprivšek (1913—1941)
60. Marijan Krajačić (1905—1942)
61. Jure Krezo (1910—1943)
62. Slavko Krkljuš (1913—1941)
63. Branko Krsmanović (1915—1941), narodni heroj
64. Đuro Kužet (1911—1944)
65. Šime Lalić (1905—1945)
66. Ivan Lebl (1912—1941)
67. Ivan Lenac (1906—1945), narodni heroj
68. Eugen Lesel (1906—1942)
69. Dragiša Luković (1913—1943)
70. Branko Ljubinković (1912—1942)
71. Vladimir Majder (1911—1943)
72. Stjepan Majcen (1910—1944)
73. Jakob Makuč (1899—1944)
74. Vjekoslav Mauko (1919—1943)
75. Stjepan Milašinović (1910—1941), narodni heroj
76. Ferdo Milić (1915-1944)
77. Anton Mioč (1911—1944)
78. Todor Mišić (1906—1942)
79. Drago Mlakar (1917—1942)
80. Ilija Mikiličanin (1909—1941)
81. Danko Mitrov (1919—1942), narodni heroj
82. Tasa Mihailović (1908—1943)
83. Božo Mravljak (1917—1942)
84. Josip Mrkonjić (1911—1943)
85. Božidar Obradović (1911—1942)
86. Franjo Ogulinac Seljo (1904—1942), narodni heroj
87. Marko Orešković (1896—1941), narodni heroj
88. Ratko Pavlović Ćićko (1913—1943), narodni heroj
89. Menahem Papo (1915—1943)
90. Mate Perkušić (1912—1941)
91. Miha Pintar Toledo (1913—1942), narodni heroj
92. Vladeta Popović Pinecki (1911—1941)
93. Vojin Popović (1911—1942)
94. Kornelija Sende-Popović (1914—1941)
95. Svetozar Popović-Milić (1901—1944), narodni heroj
96. Viktor Pregelj (1903—1942)
97. Mićo Radaković (1915—1941), narodni heroj
98. Branislav Radojević (1905—1941)
99. Franc Rijavec (1908—1941)
100. Stjepan Rogina (1915—1942)
101. Franc Rozman Stane (1911—1944), narodni heroj
102. Venerio Roseto (1910—1944)
103. Alojz Sotlar (1909—1943)
104. Franc Sterle (1910—1945)
105. Ivan Stilinović (1910—1945)
106. Petar Stokić (1901—1943)
107. Aleksandar Stojanović (1913—1941)
108. Miroslav Stokić (1905—1942)
109. Franc Strmole (1908—1943)
110. Matija Tomac (1905—1942)
111. Ljubomir Tomšić (1896—1942)
112. Boris Trajkovski (1913—1944)
113. Janez Tužek (1904—1941)
114. Vlado Ćetković (1911—1944), narodni heroj
115. Vukašin Ćuk (1913—1941)
116. Matija Udvanc (1912—1942)
117. Ahmet Fetahagić (1914—1944), narodni heroj
118. Marko Franić (1907—1944)
119. Marija Habulin (1912—1941)
120. Franc Hvalič (1908—1945)
121. Nikola Car Crni (1910—1942), narodni heroj
122. Vjećeslav Cvetko Flores (1917—1941), narodni heroj
123. Miljenko Cvitković (1914—1943), narodni heroj
124. August Cesarec (1893—1941)
125. Josip Čubrić (1912—1941)
126. Ante Šarić Rade Španac (1913—1943), narodni heroj
127. Drago Štajnberger Adolf (1916—1942), narodni heroj
128. Sigismund Štetler (1914—1942)

Španski borci koji su preživeli

Kraj Drugog svetskog rata i oslobođenje Jugoslavije dočekalo je živo 790 španskih boraca. Oni su se potom nalazili na raznim odgovornim dužnostima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (njih 30 je imalo generalski čin), diplomatskoj službi (jedan je bio ministar inostranih poslova, a njih 10 ambasadori), Službi državne bezbednosti i dr. Ordenom narodnog heroja odlikovano je 63 španskih boraca - 34 posthumno i 29 za života. Neki od poznatijih španskih boraca bili su:

• Đorđe Andrejević Kun (1904—1964), u Španiju došao 1937. iz Jugoslavije. Posle završetka rata, bio u koncentracionom logoru u Francuskoj, odakle se 1940. prebacio u Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja bio profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

• Vicko Antić (1912—1999), u Španiju došao 15. novembra 1937. iz Jugoslavije. Borio se u 129. internacionalnoj brigadi i imao čin narednika. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle se 1941. prebacio u okupiranu Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja bio na službi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji u činu general-pukovnika. Narodni heroj.

• Maksimilijan Baće (1914—2005), u Španiju došao oktobra 1937. iz Jugoslavije. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle se 1941. prebacio u okupiranu Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja, najpre bio na službi u Upravi državne bezbednosti, a potom u diplomatskoj službi. Godine 1971. iskuljčen iz SKJ, zbog podrške Maspoku. Narodni heroj.

• Aleš Bebler (1907—1981), u Španiju došao marta 1937. iz Sovjetskog Saveza. Imao je čin kapetana Španske republikanske armije i bio zamenik političkog komesara 15. internacionalne brigade. Godine 1938. se preko Francuske i Švajcarske vratio u Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi, kao jedan od organizatora NOB-a u Sloveniji. Posle oslobođenja bio u diplomatskoj službi. Narodni heroj.

• Vlajko Begović (1905—1989), u Španiju došao 1936. godine iz Sovjetskog Saveza. Imao je čin majora Španske republikanske armije. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle je pobegao 1943. i priključio se Pokretu otpora. U Jugoslaviju se vratio 1945. godine i posle se nalazio na raznim društveno-političkim dužnostima.

• Stane Bobnar (1912—1986), u Španiju došao 15. jula 1937. iz Jugoslavije. Borio se u četi „Matija Gubec“ bataljona Georgi Dimitrov i bio teško ranjen. Jula 1939. godine se vratio u Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja bio na službi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji u činu pukovnika. Narodni heroj.

• Ivo Vejvoda (1911—1991), u Španiju došao 29. januara 1937. iz Čehoslovačke. Posle završetka rata, bio u koncentracionim logorima u Francuskoj, odakle se 1940. prebacio u Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja, bio u diplomatskoj službi.

• Veljko Vlahović (1914—1975), u Španiju je došao 29. januara 1937. iz Čehoslovačke. Ubrzo po dolasku, u bitci na Harami bio je teško ranjen (izgubio je nogu). Potom je bio politički komesar jednog bataljona. Potom je prešao u Pariz, a odatle u Moskvu. Tokom Narodnooslobodilačke borbe u Moskvi rukovodio Radio stanicom „Slobodna Jugoslavija“. Jugoslaviju se vratio 1944. godine i posle se nalazio na raznim društveno-političkim dužnostima. Narodni heroj.

• Ratko Vujović Čoče (1916-1977), u Španiju došao 29. januara 1937. iz Čehoslovačke. Narodni heroj.

• Pavle Vukomanović (1903-1977), u Španiju je došao 10. oktobra 1936. iz Belgije. Imao je čin poručnika Španske republikanske armije. Narodni heroj.

• Ivan Gošnjak (1909-1980), u Španiju došao 27. marta 1937. iz Sovjetskog Saveza. Imao je čin kapetana Španske republikanske armije i bio zamenik komandanta brigade. Narodni heroj.

• Peko Dapčević (1913-1999), u Španiju došao 30. juna 1937. iz Jugoslavije. Imao je čin kapetana španske republikanske armije i bio je komandant bataljona. Narodni heroj.

• Petar Drapšin (1914-1945), u Španiju došao 6. oktobra 1937. iz Čehoslovačke. Ima je čin narednika u protivtenkoskoj bateriji Španske republikanske armije. Narodni heroj.

• Ljubo Ilić (1905-1994), u Španiju došao 10. oktobra 1936. iz Francuske. Imao je čin majora Španske republikanske armije i bio komandant 76. partizanske divizije, komandant 14. gerilskog korpusa i komandant Vojne partizanske akademije. Narodni heroj.

• Grga Jankes (1906-1974), u Španiju došao septembra 1937. iz Jugoslavije. Narodni heroj.

• Čedo Kapor

• Dušan Kveder (1915-1966), u Španiju došao 8. avgusta 1937. iz Francuske. Imao je čin kapetana Španske republikanske armije i bio politički komesar 129. internacionalne brigade. Narodni heroj.

• Veljko Kovačević (1912-1994), u Španiju došao 18. decembra 1937. iz Jugoslavije. Narodni heroj.

• Josip Kopinič (1911-1997) — u Španiju došao 28. septembra 1936. iz Sovjetskog Saveza. Najpre bio upravnik brodogradilišta, potom prebačen u moraniricu gde je imao čin kapetana fregate i bio pomoćnik komandanta podmornice „C-6“. Krajem 1937. i početkom 1938. nalazio se u diplomatiji, kao pomoćnik vojnog atašea Republike Španije u Parizu. Krajem 1938. se vratio u Moskvu, gde je ostao do početka 1940, kada je po specijalnom zadatku Kominterne upućen u Jugoslaviju. Učestvovao u Narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja bio društveno-politički radnik i član CK SK Hrvatske.

• Ivan Stevo Krajačić (1906-1986) - u Španiju je došao 26. novembra 1936. iz Čehoslovačke. Dobio je čin majora španske republikanske armije. Narodni heroj.

• Otmar Kreačić (1913-1992) - u Španiju je došao 8. septembra 1937. iz Jugoslavije. Narodni heroj.

• Lazar Latinović

• Danilo Lekić (1913-1986) - u Španiju je došao 8. avgusta 1937. iz Jugoslavije. Bio je politički komesar bataljona i politički komesar 15. internacionalne brigade. Narodni heroj.

• Srećko Manola (1914-1979) - u Španiju je došao 7. avgusta 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije i bio je komandant divizije. Narodni heroj.

• Božidar Maslarić (1895-1963) - u Španiju je došao 28. septembra 1936. iz Sovjetskog Saveza. Bio je komandant Drugog bataljona 62. španske brigade i predstavnik CK KPJ. Narodni heroj.

• Karlo Mrazović (1902-1987) - u Španiju je došao 28. novembra 1936. iz Sovjetskog Saveza. Bio je komandir čete i urednik lista "Dimitrovac". Narodni heroj.

• Kosta Nađ (1911-1986) - u Španiju je došao 8. marta 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin kapetana španske republikanske armije i bio komandant "Balkanske" čete. Narodni heroj.

• Gojko Nikoliš (1911-1995) - u Španiju je došao 19. jula 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije. Bio je upravnik bolnice i bataljonski lekar. 11. internacionalne brigade. Narodni heroj.

• Vlado Popović (1914-1972) - u Španiju je došao 19. jula 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin kapetana španske republikanske armije. Narodni heroj.

• Koča Popović (1908-1992) - u Španiju došao 19. avgusta 1937. iz Jugoslavije. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije i bio je komandant protivtenkovskih baterija "Karl Liebkneht" i "Ana Pauker". Narodni heroj.

• Ivan Rukavina (1912-1992) - u Španiju je došao 19. decembra 1936. iz Čehoslovačke. Dobio je čin kapetana španske republikanske armije i bio je komandant bataljona "Đuro Đaković". Narodni heroj.

• Stane Semič Daki (1915-1985) - u Španiju je došao 12. maja 1937 iz Jugoslavije. Narodni heroj.

• Vojo Todorović (1914-1990) - u Španiju je došao maja 1937. iz Jugoslavije. Narodni heroj.

• Lazar Udovički

• Ivan Hariš (1903-1989) - u Španiju je došao decembra 1936. iz Argentine. Dobio je čin poručnika španske republikanske armije. Narodni heroj.

• Izidor Štrok (1911-1984) - u Španiju je došao 26. jula 1937. iz Jugoslavije. Narodni heroj.

• Periša Čalvadar Kostić (1912-1995) - u Španiju je došao oko pozne jeseni brodom do malog lučkog mesta Mursije 1936.godine iz Rusije. Sa pomoćnom dopremljenom opremom i kao predvodnik posade preko 40 boraca se pridružio u španskom ratu.

Literatura

Lista španskih boraca Jugoslavije na Wikimedijinoj ostavi

• Krv i život za slobodu - slike iz života i borbe studenata iz Jugoslavije u Španiji. Udruženje španskih boraca, Beograd 1969. godina.
• Vojna enciklopedija (knjiga peta). Beograd 1972. godina.
• „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975. 
• Rafel Brčić i Mile Bogovac Livanjski kraj u revolucionarnom radničkom pokretu i NOB. Sarajevo, 1978. godine.
• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941-1945 (prvi tom). „Narodna knjiga“ Beograd i „Partizanska knjiga“ Ljubljana, 1980. godina.
• Naši španci 1936-1939. Savezna konferencija SSRNJ i Udruženje španskih boraca, Beograd 1986. godina.

Vanjske veze

• Spisak Jugoslovena španskih boraca (kompletan spisak)