Narodna republikanska armija

Španska republikanska armija Ejército de la República Española (1931-1936) Ejército Popular de la República (1936-1939)
Španska republikanska zastava
Aktivna	1931 - 1936 (prva faza) 16. oktobar 1936 - 29. mart 1939 (druga faza)
Zemlja	Španija
Vid/rod oružanih snaga	Oružane snage Španske republike
Tip/rod	kopnena vojska
Uloga	obrana kopna
Veličina	750.000
Oprema	• 1500 artiljerijski oruđa • 800 tenkova i oklopnih vozila
Borbeni angažmani	Revolucija u Asturiji, Španski građanski rat
Komandanti
znameniti komandanti Građanskog rata	Vicente Rojo Lluch José Asensio Torrado Domingo Batet Toribio Martínez Cabrera Arturo Álvarez-Buylla Godino Aureliano Álvarez-Coque José Miaja Menant Juan Hernández Saravia Juan Guilloto Modesto Francisco Llano de la Encomienda Enrique Jurado Barrio Leopoldo Menéndez López Augusto Pérez Garmendia Sebastián Pozas Perea Mariano Gamir Ulibarri Antonio Escobar Huerta Segismundo Casado Cipriano Mera Manuel Matallana Gómez Enrique Líster Manuel Tagüeña Juan Rodríguez Lozano José María Galán Francisco Galán Miguel Campins José Cantero Ortega Juan Perea Capulino Rogelio Caridad Pita Luis Castelló Pantoja Nicolás Molero Miguel Núñez de Prado Adolfo Prada Vaquero Miguel Gallo Martínez Augusto Pérez Garmendia Ildefonso Puigdendolas Etelvino Vega Luis Barceló Jover Francisco Ciutat de Miguel Leoncio Jaso Paz Julio Mangada José Rico Martín Carlos Romero Giménez Enrique Salcedo Valentín González El Campesino Antonio Yáñez-Barnuevo Mariano Zapico Antonio Cordón García
Oznake
Identifikacijski simbol
Identifikacijski simbol

Artiljerci baterije „Gotvald“

Narodna republikanska armija (šp. Ejército Popular de la República) je bila regularna kopnena vojska Druge španske republike. Formirana je od neregularnih lokalnih milicija ubrzo nakon početka Španskog građanskog rata u julu 1936. godine.

Poreklo

Od oktobra 1936. godine, republikanska vlada započela je sa reorganizacijom vlastite vojske, uključivanjem u nju pretežno onih kadrova milicije koji su ostali verni Republici, odnosno nisu prešli na stranu generala Fransiska Franka. Pobuna delova Španske armije, koji su se svrstali uz Franka 17. jula, razbila je organizacionu strukturu Španske armije.

Zahvaljujući pomoći Hitlerove Nemačke i Musolinijeve Italije, Frankovi pobunjenici su u avgustu 1936. uspeli da razbiju republikansku blokadu Gibraltara i po prvi put se prebacili na špansko kopno. Napredovanje Frankove Afričke armije uzrkovoalo je krizu vlade Republike. Formirana je koaliciona vlada sastavljena od svih demokratskih snaga. Fransisko Largo Kabaljero, novi premijer Republike, preuzeo je zadaću odbrane Republike i formirao tzv. Vladu pobede.

Istorijat

Formiranje Armije

Prvi potez Vlade pobede bilo je formiranje Regularne armije, odnosno Narodne republikanske armije, koja se sastojala od jedinica Narodnog fronta, te jedinica sindikalnih organizacija CNT-a i UGT-a. Vlada je 16. oktobra 1936. godine objavila formiranje Armije i regrutaciju. Istog dana formiran je i Komesarijat za rat. Uloga političkih komesara bila je dizanje morala među vojnicima. Posle toga je prvih šest brigada Armije formirano 18. oktobra. Takođe su organizovane i Jedanaesta i Dvanaesta internacionalna brigada, sastavljene od dobrovoljaca iz celog sveta, spremnih da pomognu u odbrani Republike.

Od 30. oktobra započela je regrutacija svih muškaraca između 20 i 45 godina starosti. Na bojišnici su bila prisutna i deca od 16 godina starosti, pripadnici Ujedinjene socijalističke omladine. Ubrzo je Republikanskoj armiji stigla i pošiljka prvih tenkova od strane Sovjetskog Saveza.

U počecima nakon formiranja Republikanske armije, ona još uvek nije bila u potpunosti sastavljena od profesionalnih kadrova. U nekim bataljonima, poput frizerskog ili železničarskog, bilo je ljudi koji su po prvi put imali oružje u rukama.

U toku građanskog rata

Tokom prvih borbi do kraja 1936. godine, vojnici još uvek nisu bili u celosti opremljeni uniformama i oružjem. Tek je 1937. završena reorganizacija Republikanske armije grupisanjem vojnih jedinica u veće formacije poput Antifašističke milicije radnika i seljaka, milicije Ujedinjene socijalističke omladine, Pete regimente (komunisti i anarhisti) i ostalih.

U bici na Ebru, Republiaknska armija doživela je svoj organizacioni maksimum. Posle toga je zapovednik Huan Negrin naredio povlačenje Internacionalnih brigada, a Franko zaustavio napredovanje Armije Ebro. Do marta 1939. godine, preostale snage Republikanske armije položile su oružje pred Frankovom vojskom. Mnogi pripadnici Republikanske armije su nakon toga uhapšeni i streljani. Grupe ostataka Republikanske armije, koje se nisu predale, još su neko vreme pružale otpor u planinama oko Toleda i po Pirinejima.

Literatura

• ENGEL, Carlos. Historia de las Brigadas Mixtas del Ejército Popular de la República, 1936-1939. 2ª ed. Madrid: Almena Ediciones, 2005.
• SALAS LARRAZÁBAL, Ramón. Historia del Ejército Popular de la República. 2ª ed. Madrid: La Esfera de los Libros, 2006.

Vidi još

• Španski građanski rat
• Španski borci