2. proleterska (srpska) udarna brigada
| 2. proleterska (srpska) udarna brigada | |
|---|---|
 | |
| Osnivanje | 1. mart 1942. Mesto formiranja: Čajniče |
| Formacija | četiri bataljona |
| Jačina | oko 1.000 vojnika i oficira |
| Deo | NOV i PO Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden narodnog heroja Orden nar. oslobođenja Orden partizanske zvezde Orden bratstva i jedinstva Orden za hrabrost |
| Komandanti | |
| Komandant | Ratko Sofijanić |
2. proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada, takođe 2. srpska proleterska brigada,[1] je bila (elitna) brigada NOVJ. Formirana je od srpskih ustanika iz Užica, Čačka i Šumadije, nakon njihovog povlačenja u Bosnu.
Druga proleterska NOU brigada je na svom ratnom putu prešla oko 24.000 kilometara U njenim redovima borilo se oko 15.000 boraca iz svih krajeva Jugoslavije. Izbacila je iz stroja oko 62.000 neprijateljskih vojnika. Dala je veliki broj rukovodećih kadrova, kao i 48 narodnih heroja. Među njima je i Petar Leković, prvi narodni heroj Jugoslavije.
Zajedno sa Prvom proleterskom brigadom, imala je veliku ulogu u stvaranju operativnih jedinica Jugoslovenske armije.
Brigada je formirana naredbom Vrhovnog štaba NOV i POJ, 1. marta 1942. godine, u Čajniču, od boraca Užičkog, Čačanskog i Drugog šumadijskog partizanskog odreda. Na dan formiranja imala je četiri bataljona sa oko 1.000 boraca.
Prvi komandant brigade bio je Ratko Sofijanić, narodni heroj, politički komesar Milinko Kušić, narodni heroj, a partijski rukovodilac i zamenica političkog komesara Spasenija Cana Babović, narodni heroj.
Druga proleterska brigada je do formiranja Druge proleterske divizije, 1. novembra 1942. godine, bila pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba. U martu i prvoj polovini aprila delovala je u istočnoj Bosni. Zauzela je Borike, oslobodila Vlasenicu, Bratunac, Miliće, Srebrenicu i Drinjaču; potom je vodila borbe na Romaniji i učestvovala u napadima na ustaška uporišta u Rogatici i Han-Pijesku. U drugoj polovini aprila delom svojih snaga izvela je uspješan napad na ustaško uporište Borač u Hercegovini.
Tokom Treće neprijateljske ofanzive imala je veoma teške zadatke, najpre je vodila borbe oko Čajniča, Goražda, Foče, na sektoru Pljevlja, a u prvoj polovini juna vodila je teške borbe sa četnicima na Durmitoru i na Gatu, kod Gacka.
Nalazila se u sastavu Udarne grupe brigada, koja je pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta, 24. juna 1942. godine krenula u zapadnu Bosnu. Vodila je borbe oko Kalinovika, učestvovala u rušenju železničke pruge Sarajevo-Mostar, u zauzimanju Tarčina i Pazarića, zatim u borbama na sektoru Travnika, Donjeg Vakufa i Bugojna. Od kraja jula do polovine oktobra 1942. vodila je veliki broj teških borbi. Zajedno sa Četvrtom proleterskom, Desetom hercegovačkom i Prvom krajiškom učestvovala je u napadu na Kupres. Učestvovala je i u oslobođenju Jajca, 25. septembra 1942. godine.
Sedamnaestog oktobra je u Drvaru, od Vrhovnog komandanta NOP i NOVJ Josipa Broza Tita primila proletersku zastavu. Od tada do početka bitke na Neretvi delovala je oko Bosanskog Grahova, Livna, Kupresa, Duvna i u Kninskoj krajini. Izvela je protivudar protiv italijanske divizije "Sasari" i četnika od 26. do 28. oktobra i čišćenje Kninske krajine od četnika i ustaša. Vodila je borbe za Livno od 5. do 15. decembra i izvršila napad na Kupres.
Krajem januara vodila je žestoke borbe kod Knina i Strmice. Od tada do forsiranja Neretve vodila je borbe za Imotski i Posušje (9. i 10. februara 1943), prodrla u dolinu Neretve, zauzela Drežnicu i Grabovo 16/17. februara, gde se istakla i razbila bataljon divizije "Murđe". Zajedno s još osam brigada, učestvovala je u protivudaru kod Gornjeg Vakufa, i naročito se istakla (razbila bataljon 717. nemačke divizije). Tim uspesima spašeni su ranjenici i olakšan je položaj snaga NOVJ na Neretvi.
U ofanzivnim poduhvatima Glavne operativne grupe s Neretve, brigada je vodila teške borbe s četnicima kod Krsca, na Prenju, kod Bijele, Boračkog jezera, Glavatičeva, Obija i Kalinovika. U aprilu je učestvovala u borbama na Drini. Njena dva bataljona su zajedno sa Četvrtom i Petom proleterskom brigadom učestvovala u borbama na Javorku, kod Nikšića, 1. i 2. maja 1943. godine, kada su razbijene italijanske i četničke snage jačine nekoliko bataljona.
Za vreme bitke na Sutjesci, učestvovala je 24. i 25. maja u pokušaju proboja jugoistočno od Foče, a od tada pa do 10. juna vodila je teške borbe na Vučevu, za Košur, kod Suhe, na Barama i Košuti. Njen uspeh na Vučevu i Košuti spada u najznačajnije borbe u ovoj bici. Ostalo je upamćeno da 10. juna na Zelengori, kada je Luftwaffe izvršio 63 borbena leta protiv partizana, delovi 2. proleterske brigade su uspeli da obore jedan nemački avion.[2]
Veoma je značajno i učešće brigade u proširenju proboja nemačkog obruča na Zelengori 11. juna, kao i u proboju drugog obruča na komunikaciji Kalinovik—Foča. S ove komunikacije borbom se probila na sever, oslobodila je Olovo, 24/25. juna, a dva dana kasnije učestvovala je u oslobođenju Kladnja. Od tada do početka septembra deluje oko Tuzle i na planini Ozrenu. Učestvuje u razbijanju jakih četničkih i drugih snaga.
Nakon kapitulacije Italije u Jugoslaviji, 2. proleterska brigada je prešla u rejon Foče, pa u Sandžak. Oslobodila je Foču (3/4. septembra 1943), Pljevlja (22. septembra), Prijepolje; pa je učestvovala u oslobođenju Bijelog Polja, Berana i Kolašina.
Pred odlazak iz Pljevalja, 27. oktobra 1943. godine, dobili smo 17 Italijana, koji su posle kapitulacije došli u naše jedinice. [....] Prema Italijanima smo se vrlo lepo ponašali i pokazivali drugarsku pažnju. Time su bili veoma zadovoljni i osećali su se kao naši borci.[3]
– Nikola Kovačević
2. srpska proleterska brigada oslobodila je Priboj i prešla u Srbiju. Mesec dana vodila je borbe na Zlatiboru i drugim mestima. Kod Prijepolja je, 4. decembra, u žestokoj iznenadnoj borbi pretrpela velike gubitke. Ponovo je prešla u Srbiju, i u decembru 1943. i januaru 1944. vodila je više borbi na Zlatiboru, za Ivanjicu, kod Arilja, u rejonu Priboja i drugih mesta.
Sredinom marta 1944. godine, u sastavu Udarne grupe divizija ponovo prodire u Srbiju. Od tada do 21. maja vodila je gotovo neprekidne borbe u zapadnoj Srbiji i Sandžaku (Rudo, Zlatibor, Ivanjica, Kaona, Povlen), ali je bila prinuđena da se povuče u Crnu Goru.
U junu i julu 1944. godine vodila je borbe na sektoru Andrijevice. Pored ostalog, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U prodoru Operativne grupe divizija iz Crne Gore u Srbiju učestvovala je u borbama na Pešterskoj visoravni i na Ibru. U avgustu deluje na Kopaoniku, u Župi, Rasini, i oko Kuršumlije, gde se ističe u razbijanju četnika. U septembru učestvuje u borbama na Ibru, kod Požege i Gornjeg Milanovca.
Učestvovala je u Beogradskoj operaciji, gde se naročito istakla. Od tada do kraja decembra delovala je na Sremskom frontu. U februaru i martu 1945. godine učestvovala je u borbama na Drini (Banja Koviljača i Loznica). U aprilu je učestvovala u oslobođenju dela istočne Bosne (Bijeljina, Brčko, Šamac), a zatim u borbama u Slavoniji, pa na Majevici.
- Komandanti brigade:
- Ratko Sofijanić — od formiranja brigade do juna 1942.
- Ljubodrag Đurić — od juna 1942. do septembra 1943.
- Sredoje Urošević — od septembra 1943. do avgusta 1944.
- Veselin Perović Trušo (v.d) — od avgusta do oktobra 1944.
- Ljubiša Veselinović — od oktobra 1944. do aprila 1945.
- Veselin Perović Trušo — od aprila 1945. do kraja rata
- Politički komesari brigade:
- Milinko Kušić — od formiranja brigade do avgusta 1942.
- Aleksa Dejović — od avgusta 1942. do aprila 1943.
- Slobodan Penezić Krcun — od aprila do septembra 1943.
- Milivoje Radovanović Farbin — od septembra 1943. do oktobra 1944.
- Srećko Milošević — od oktobra 1944. do marta 1945.
- Branislav Joksović — od marta 1945. do kraja rata
- Načelnici Štaba brigade:
- Pavle Ilić Veljko — od formiranja brigade do maja 1942.
- Vaso Jovanović — od maja do juna 1942.
- Vojislav Đokić — od juna do decembra 1942.
- Sredoje Urošević — od decembra 1942. do septembra 1943.
- Nikola Ljubičić — od januara do februara 1944.
- Božidar Đorđević — od maja 1944. avgusta 1944.
- Lazar Tešić — od avgusta 1944. do aprila 1945.
- Radomir Ninčić — od aprila 1945. do kraja rata
- Zamenici komandanta brigade:
- Ljubodrag Đurić — od formiranja brigade do juna 1942.
- Miodrag Milovanović Lune — od juna 1942. do aprila 1944.
- Veselin Perović Trušo — od maja 1944. do aprila 1945. (od maja do oktobra 1944. privremeno je vršio dužnosti komandanta brigade[4])
- Mileta Lukić — od aprila 1945. do kraja rata
- Zamenici političkog komesara brigade:
- Spasenija Cana Babović — od formiranja brigade do avgusta 1942.
- Slobodan Penezić Krcun — od avgusta 1942. do jula 1943.
- Jovan Stamatović — od jula 1943. do januara 1944.
- Dragoslav Đorđević Goša — od januara do avgusta 1944.
- Vojin Đurašinović — od avgusta 1944. do kraja rata
- Spasenija Cana Babović
- Radoš Bojović
- Boško Buha
- Aleksa Dejović
- Petar Gračanin
- Dragoslav Đorđević Goša
- Predrag Jeftić
- Sava Jovanović Sirogojno
- Milinko Kušić
- Miodrag Milovanović Lune
- Petar Leković
- Nikola Ljubičić
- Slobodan Penezić Krcun
- Anđa Ranković
- Sredoje Urošević
- Bogoljub Čukić
Odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom za hrabrost. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je i Ordenom narodnog heroja.
- Vojna enciklopedija, Beograd 1975. godina
- Narodni heroji Jugoslavije, „Mladost“, Beograd 1975. godina
- 2. proleterska udarna brigada (znaci.org)
| proleterske od formiranja |  | |
|---|---|---|
| proglašene u toku rata | ||
| proglašene posle rata | ||