Užički partizanski odred

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ulazak Užičkog partizanskog odreda u Užice 24. septembra 1941.
Smotra Užičkog partizanskog odreda u oslobođenom Užicu 1941.
Konjicki eskadron Užickog partizanskog odreda u oslobođenom Užicu 1941.

Užički narodnooslobodilački partizanski (NOP) odred „Dimitrije Tucović formiran je jula 1941. godine.

Prvi komandant odreda bio je Dušan Jerković Uča, narodni heroj, a politički komesar Milinko Kušić, narodni heroj. Od strane Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju u užički okrug je poslat profesor Milan Mijalković, narodni heroj.

Odred već prvih dana vrši uspešne akcije na saobraćajne veze i neprijateljske transporte. Naročito značajne akcije postižu zlatiborska i užička četa na komunikaciji Višegrad-Užice i požeška i ariljska četa na komunikaciji Požega-Arilje-Ivanjica. Tim akcijama je skoro potpuno bio onemogućen saobraćaj okupatora.

Užički odred je, osim toga, organizovao čitav niz zaseda na neprijateljske kolone. Među značajnijim je napad na kolonu Nemaca kod Virova, 28. avgusta 1941. godine, kada su Nemci potučeni i vraćeni natrag u Požegu.

Uspešna akcija protiv nemačke motorizovane kolone izvršena je avgusta meseca i u Subjelu, kod Kosjerića. Borba je vođena ceo dan, nemačkoj motorizaciji je došla u pomoć i avijacija. od značajnih borbi je i borba sa nemačkom kolonom kod Godovika, 20. septembra 1941. godine, kada su Nemci razbijeni i uz velike gubitke i u paničnom bekstvu proterani od Užičkog odreda do same Požege.

Uporedo sa uništavanjem komunikacija i postavljanjem zaseda, Užički odred vrši uspešne akcije i na gradove. već 28. avgusta 1941. godine oslobođeno je Arilje, 22. septembra Užička Požega, 25. septembra oslobođen je ceo užički okrug i Užice tada postaje središte Vrhovnog štaba i centar ustanka.

Borci Užičkog NOP odreda ušli su 1. marta 1942. godine u sastav Druge proleterske brigade.

Radnički bataljon Užičkog NOP odreda[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Radnički bataljon
Zbor Užičkog Radničkog bataljona pred odlazak u svoju poslednju borbu na Kadinjači.

Brzo napredovanje nemačkih jedinica prema Užicu, novembra 1941. godine, ugrožavao je evakuaciju grada, u kome se tada nalazio Vrhovni štab i druge ustanove NOP-a. Da bi se što više dobilo na vremenu, Vrhovni komandant Josip Broz Tito je naredio Štabu Užičkog odreda da s Radničkim bataljonom i dvema četama Posavskog NOP odreda, zadrži Nemce na Kadinjači, prevoju 14 kilometara od Užica na putu prema Bajinoj Bašti, i da tako omogući izvlačenje Vrhovnog štaba, ljudstva i materijala na Zlatibor, i dalje prema Sandžaku.

Ukupno je bilo oko 320 boraca. Radničkim bataljonom je komandovao Andrija Đurović, četama Užičkog odreda Dušan Jerković Uča, narodni heroj, a delovima Posavskog odreda politički komesar Bora Marković, narodni heroj.

Jedinice su zaposele položaje s obe strane druma na Kadinjači, dok je jedini top, koji je bio bez nišanskih sprava, postavljen na prevoju zapadno od puta. Pored puta bili su raspoređeni omladinci s bocama benzina za uništavanje neprijateljskih tenkova. Ujutro 29. novembra 1941. godine, nešto pre 8:00 časova borci s Kadinjače primetili su neprijateljsku kolonu u selu Zaglavku, koja se kretala vrlo obazrivo.

Branioci Kadinjače nisu otvarali vatru, dok nemačka kolona nije ušla duboko u postavljenu zasedu, kada je na dati znak odjeknuo pucanj partizanskog topa. Njegova granata eksplodirala je usred čela nemačke kolone. Istovremeno je na Nemce, s vrlo bliskog odstojanja, otvorena jaka puščana i mitraljeska vatra, tako da je u početku među Nemcima nastala zabuna, ali su se, posle izvesnog vremena, sredili i nekoliko puta pokušali da se probiju duž puta. Top je uspešno tukao tesnac puta, pa su Nemci na njega koncentrisali vatru artirljerije. Međutim, tpo je imao izvanredan vatreni položaj na vrhu grebena, tako da su granate nemačke artiljerije ili prebacivale ili podbacivale cilj.

Pošto su frontalnim jurišima pretrpeli velike gubitke, Nemci su glavnim snagama izvršili dvostruki obuhvat branilaca na Kadinjači. Iako je uočen taj nemački manevar, partizanske snage nisu odstupile. I kad su Nemci sa svih strana prišli njihovim položajima, partizani su ih dočekali bombama i nekoliko puta odbijali njihove juriše, i naneli im osetne gubitke, ali su se i redovi branilaca sve više proredili. Na samom visu Kadinjače, u borbi prsa u prsa, poginuli su gotovo svi borci Radničkog bataljona sa savojim komandantima. Ali su, upornim držanjem vrha kadinjače, stvorili potrebno vreme da se Vrhovni štab, njegove ustanove i borački sastav povuku iz Užica prema Zlatiboru. Tek predveče 29. novembra 1941. godine Nemci su uspeli da uđu u Užice.

Svojim herojskom i legendarnom borbom borci Radnički bataljon, zajedno sa delovima Užičkog i Posavskog NOP odreda, izvršili su postavljeni zadatak.

Za herojsko držanje i postignute zasluge, bataljon je 1951. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa zlatnim vencem. A 19. septembra 1979. godine odlikovan je Ordenom narodnog heroja.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Partizanska spomenica 1941. Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.