Координате: 43° 45′ 07" СГШ, 20° 05′ 26" ИГД
Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу . Према попису из 2002. било је 6744 становника (према попису из 1991. било је 6074 становника).
Selo Radoševo Opšina Arilje, Plaža Sokolica, 9km od Sirogojna, 22km od Arilja
Selo Radoševo Opština Arilje, Plaža Sokolica, 9km od Sirogojna, 22km od Arilja
Selo Radoševo Opština Arilje, Plaža Sokolica, 9km od Sirogojna, 22km od Arilja
Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296 . године.
Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге доИвањице . Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве.
Сава Немањић, Свети Сава , године 1219 . одредио је арињски манастир за ценатар моравичке епископије .
Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе .
Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880 . године од стране кнеза Милана Обреновића .
У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Срби ма (према попису из 2002 . године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Етнички састав према попису из 2002. [2]
Срби
6.600
97,86%
Роми
55
0,81%
Црногорци
22
0,32%
Југословени
15
0,22%
Хрвати
5
0,07%
Муслимани
5
0,07%
Горанци
5
0,07%
Руси
4
0,05%
Украјинци
2
0,02%
Словенци
2
0,02%
Мађари
2
0,02%
Македонци
2
0,02%
Бугари
2
0,02%
Словаци
1
0,01%
непознато
2
0,02%
Становништво према полу и старости [3]
м
ж
?
2
10
80+
17
41
75-79
39
60
70-74
76
102
65-69
97
124
60-64
124
135
55-59
176
160
50-54
248
271
45-49
285
304
40-44
305
291
35-39
223
301
30-34
222
245
25-29
265
274
20-24
238
246
15-19
279
277
10-14
261
246
5-9
203
192
0-4
211
194
просек
34.3
36.0
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
266
327
470
1109
1680
1921
2161
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просечан број чланова
Број домаћинстава
315
440
446
702
169
71
13
4
1
-
3.12
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/ Неудата
Ожењен/ Удата
Удовац/ Удовица
Разведен/ Разведена
Непознато
Мушки
2596
740
1746
66
43
1
Женски
2841
631
1767
325
112
6
Становништво према делатности коју обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Производња и снабдевање...
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
1296
122
-
-
537
45
112
119
44
75
Женски
1123
95
-
-
461
15
16
166
34
6
Оба
2419
217
-
-
998
60
128
285
78
81
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
9
19
79
51
45
22
-
-
17
Женски
17
15
66
86
123
16
1
-
6
Оба
26
34
145
137
168
38
1
-
23
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима , Републички завод за статистику , Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима , Републички завод за статистику , Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима , Републички завод за статистику , Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9