Ариље
| Ариље | |
|---|---|
|
| |
.gif)
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Златиборски |
| Општина | Ариље |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 6744 |
| Положај | |
| Координате | 43°45′07″N 20°05′26″E / 43.751833°N 20.090666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 350 m |
  Ариље Ариље (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 31230 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | -{UE}- |
Координате: 43° 45′ 07" СГШ, 20° 05′ 26" ИГД
Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 6744 становника (према попису из 1991. било је 6074 становника).
Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.
Sadržaj/Садржај
Историја[uredi - уреди | uredi izvor]
Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге доИвањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је арињски манастир за ценатар моравичке епископије. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића.
Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]
У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 6.600 | 97,86% | ||
| Роми | 55 | 0,81% | ||
| Црногорци | 22 | 0,32% | ||
| Југословени | 15 | 0,22% | ||
| Хрвати | 5 | 0,07% | ||
| Муслимани | 5 | 0,07% | ||
| Горанци | 5 | 0,07% | ||
| Руси | 4 | 0,05% | ||
| Украјинци | 2 | 0,02% | ||
| Словенци | 2 | 0,02% | ||
| Мађари | 2 | 0,02% | ||
| Македонци | 2 | 0,02% | ||
| Бугари | 2 | 0,02% | ||
| Словаци | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 2 | 0,02% | ||
| м | ж | |||
| ? | 2 | 10 | ||
| 80+ | 17 | 41 | ||
| 75-79 | 39 | 60 | ||
| 70-74 | 76 | 102 | ||
| 65-69 | 97 | 124 | ||
| 60-64 | 124 | 135 | ||
| 55-59 | 176 | 160 | ||
| 50-54 | 248 | 271 | ||
| 45-49 | 285 | 304 | ||
| 40-44 | 305 | 291 | ||
| 35-39 | 223 | 301 | ||
| 30-34 | 222 | 245 | ||
| 25-29 | 265 | 274 | ||
| 20-24 | 238 | 246 | ||
| 15-19 | 279 | 277 | ||
| 10-14 | 261 | 246 | ||
| 5-9 | 203 | 192 | ||
| 0-4 | 211 | 194 | ||
| просек | 34.3 | 36.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2596 | 740 | 1746 | 66 | 43 | 1 |
| Женски | 2841 | 631 | 1767 | 325 | 112 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1296 | 122 | - | - | 537 | 45 | 112 | 119 | 44 | 75 |
| Женски | 1123 | 95 | - | - | 461 | 15 | 16 | 166 | 34 | 6 |
| Оба | 2419 | 217 | - | - | 998 | 60 | 128 | 285 | 78 | 81 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 9 | 19 | 79 | 51 | 45 | 22 | - | - | 17 | |
| Женски | 17 | 15 | 66 | 86 | 123 | 16 | 1 | - | 6 | |
| Оба | 26 | 34 | 145 | 137 | 168 | 38 | 1 | - | 23 |
Знаменити Ариљци[uredi - уреди | uredi izvor]
- Драгојло Стојић, познати партизански херој
- Добрило Ненадић, српски књижевник
- Ацо Јовичић, бивши начелник Војномедицинске академије
- Константин Зечевић, познати међународни фудбалски судија судио је на Светском првенству и некадашњи генерални секретар Црвене Звезде
- Небојша Крупниковић, познати фудбалер Црвене Звезде
Референце[uredi - уреди | uredi izvor]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]
- Службена презентација општине Ариље
- http://www.politika.rs/rubrike/putovanja/Putokaz-Dom-Plavog-Andjela.sr.html
- http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/U-carstvu-malina-i-pamuka.sr.html
| ||||||||
