Ариље

Izvor: Wikipedia
(Preusmjereno sa Arilje)
Ариље

Главна улица у Ариљу
Главна улица у Ариљу
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Ариље
Становништво
Становништво (2011) 6744
Положај
Координате 43°45′07″N 20°05′26″E / 43.751833, 20.090666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 350 m
Ариље na karti Србије
Ариље
Ариље
Ариље (Србије)
Остали подаци
Поштански број 31230
Позивни број 031
Регистарска ознака -{UE}-


Координате: 43° 45′ 07" СГШ, 20° 05′ 26" ИГД

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 6744 становника (према попису из 1991. било је 6074 становника).

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Историја[uredi - уреди]

Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге доИвањице. Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве. Сава Немањић, Свети Сава, године 1219. одредио је арињски манастир за ценатар моравичке епископије. Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе. Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880. године од стране кнеза Милана Обреновића.

Демографија[uredi - уреди]

Црква светог Ахилија у Ариљу У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 785 [1]
1953. 1006
1961. 1328
1971. 3164
1981. 4982
1991. 6074 6025
2002. 6815 6744
2011. 6762
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
 6,600 97.86%
Роми
  
 55 0.81%
Црногорци
  
 22 0.32%
Југословени
  
 15 0.22%
Хрвати
  
 5 0.07%
Муслимани
  
 5 0.07%
Горанци
  
 5 0.07%
Руси
  
 4 0.05%
Украјинци
  
 2 0.02%
Словенци
  
 2 0.02%
Мађари
  
 2 0.02%
Македонци
  
 2 0.02%
Бугари
  
 2 0.02%
Словаци
  
 1 0.01%
непознато
  
 2 0.02%


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 2
  
  
 10
80+ 17
  
  
 41
75-79 39
  
  
 60
70-74 76
  
  
 102
65-69 97
  
  
 124
60-64 124
  
  
 135
55-59 176
  
  
 160
50-54 248
  
  
 271
45-49 285
  
  
 304
40-44 305
  
  
 291
35-39 223
  
  
 301
30-34 222
  
  
 245
25-29 265
  
  
 274
20-24 238
  
  
 246
15-19 279
  
  
 277
10-14 261
  
  
 246
5-9 203
  
  
 192
0-4 211
  
  
 194
просек 34.3 36.0
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 266 327 470 1109 1680 1921 2161
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 315 440 446 702 169 71 13 4 1 - 3.12
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата		 Ожењен/
Удата		 Удовац/
Удовица		 Разведен/
Разведена		 Непознато
Мушки 2596 740 1746 66 43 1
Женски 2841 631 1767 325 112 6
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1296 122 - - 537 45 112 119 44 75
Женски 1123 95 - - 461 15 16 166 34 6
Оба 2419 217 - - 998 60 128 285 78 81
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 9 19 79 51 45 22 - - 17
Женски 17 15 66 86 123 16 1 - 6
Оба 26 34 145 137 168 38 1 - 23

Знаменити Ариљци[uredi - уреди]

Референце[uredi - уреди]

  1. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi - уреди]

Commons-logo.svg
Ариље na Wikimedijinoj ostavi
Dobavljeno iz "http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ариље&oldid=9031946"