Amperov zakon

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Amper Andre Mari je francuski fizičar koji je radio u oblasti elektrodinamike. Proučavao je delovanje provodnika sa strujom na magnete. Ustanovio je pravilo za određivanje smera delovanja magnetnog polja strujnog provodnika na magnetnu iglu - Amperovo pravilo. Proučavao je uzajamno delovanje provodnika sa strujom i formulisao odgovarajući zakon, nazvan Amperov zakon.[1]

Amperovo teorijsko objašnjenje za povezanost električnog i magnetnog svojstva, odnosno električnih i magnetnih pojava, prokrčilo je put koji je doveo do saznanja o poreklu magnetnog svojstva tela. U Amperovu čast, jedinica jačine električne struje nazvana je - amper (A).

Ako u jedinici zapremine provodnika ima n naelektrisanih čestica - nosilaca električne struje, onda z provodniku dužine l i površine poprečnog preseka S ima ukupno N = nlS čestica. Naelektrisanje svake čestice je q i sve se kreću prosečnom brzinom intenziteta v duž provodnika koji je normalan na pravac magnetne indukcije B. Pod datim uslovima, na svaku česticu deluje Lorencova sila istog intenziteta (qvB), istog pravca i smera. Stoga je rezultat tih sila, Amperova sila, u tom istom pravcu i smeru, a njen intenzitet jednak je zbiru intenziteta svih Lorencovih sila:

F = nlSqvB.

Po isteku vremena t=l/v sve naelektrisane čestice će proći kroz poprečni presek provodnia, pri čemu će preneti naelektrisanje Q = nlSq, što odgovara struji:

I=Q/t=nlSq/(l/v)=nSqv.

Kombinovanjem ovog izraza i izraza za F dobija se:

F = BIl.

Kada provodnik nije normalan na pravac indukcije B, već s njim zaklapa ugao, onda se uzima intenzitet komponente Bn = B sin a u pravcu normale na provodnik. Tada je:

F = BIl.

Ova formula predstavlja matematički iskaz Amperovog zakona.

Pravac Amperove sile normalan je na ravan koju određuju pravac provodnia i pravac magnetne indukcije B, a istog je smera kao Lorencova sila.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Griffiths, David J. (1998). Introduction to Electrodynamics (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 0-13-805326-X. 
  • Tipler, Paul (2004). Physics for Scientists and Engineers: Electricity, Magnetism, Light, and Elementary Modern Physics (5th ed.). W. H. Freeman. ISBN 0-7167-0810-8. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]