Utilitarizam

Izvor: Wikipedia

Utilitarizam je etička, pravna, socijalna, ekonomska i psihološka teorija, koja u ponašanju ljudi kao vrhunsku vrednost ističe vladavinu principa korisnosti, a ne zaštitu neke više moralne ili neke druge vrline ili vrednosti. U popularnom govoru odnosi se na društvenu praksu maksimizacije proizvodnje dobara i razvoja potrošačkog društva i psihologije, bez obzira na posledice po psihofizičko zdravlje stanovništva ili ekološku sredinu. Kada se govori o ponašanju pojedinca, ono je utilitarističko kada je manipulativno i okrenuto samo sopstvenom zadovoljstvu na štetu drugih.

Utilitarizam u normativnoj etici, je tradicija koja potiče iz ideja kasnog 18. i 19. veka, engleskih filozofa i ekonomista Džeremija Bentama i Džona Stjuarta Mila, po kojima je jedna akcija ispravna ako služi dostizanju sreće, a pogrešna, ako izazove suprotan efekat od sreće, ali ne samo sreće onoga ko izvodi akciju, nego i svih onih koje na bilo koji način ta akcija dotiče. Takva teorija je u suprotnosti sa egoizmom, po kojem pojedinac treba da stavlja svoj interes na prvo mesto, čak i na uštrb interesa ostalih pojedinaca. Takođe je u suprotnosti sa jednom etičkom teorijom, deontologijom, koja razvrstava akcije na ispravne ili neispravne, bez obzira na njihove posledice.

Videti još[uredi - уреди]

Ovaj članak, ili jedan njegov deo, je izvorno preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]