Spisak šefova države Jugoslavije

Izvor: Wikipedia

Spisak šefova države Jugoslavije navodi šefove države zemalja koje su se nazivale "Jugoslavija" ili za koje se to podrazumevalo i to monarhe (Kraljevina SHS odn. Jugoslavija, DFJ) i predsednike republike (FNRJ, SFRJ i SRJ). Pošto je Josip Broz Tito u različitim periodima bio šef države i vlade, a takođe i na čelu jedine partije (KPJ/SKJ), spisku su pridodati i predsednici Savezne Vlade/Saveznog izvršnog veća, kao i Generalni sekretar/Predsednici predsedništva partije.

Kraljevina SHS/Jugoslavija 1918—45.[uredi - уреди]

Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je nastala spajanjem Države Slovenaca, Hrvata i Srba i Kraljevine Srbije 1. dec/pro. 1918. (skupštine u Vojvodini i Crnoj Gori su nekoliko dana ranije takođe odlučile o priključenju Srbiji). Preimenovana je u Jugoslaviju 1929.

Socijalistička Jugoslavija 1945—91.[uredi - уреди]

Flag of SFR Yugoslavia.svg
Grb SFRJ (od 1963)

Nakon osovinske invazije i okupacije Jugoslavije, partizani su 1942. formirali Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ). Na njegovom drugom zasedanju 29. nov. 1943. je proklamovana Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ). Tačno dve godine kasnije proglašena je Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ), koja je aprila 1963. preimenovana u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Monopol na vlast je do 1990. imala Komunistička partija Jugoslavije (KPJ, 1952. preimenovana u Savez komunista Jugoslavije (SKJ).

Predsednici Republike[uredi - уреди]

Predsedništvo[uredi - уреди]

Prema ustavu iz februara 1974., na čelu SFRJ se nalazilo kolektivno Predsedništvo u koje su ulazili po jedan predstavnik šest republika, dve pokrajine i (do 1988.) šef SKJ. Prvi predsednik predsedništva je bio Tito, koji je 16. maja 1974. proglašen za doživotnog predsednika i na položaju ostao do smrti (moguće da je još 1963. proglašen za doživotnog predsednika).

Predsedništvo posle Tita[uredi - уреди]

Posle Titove smrti, članovi predsednštva su se smenjivali jednom godišnje, uglavnom 15. maja/svib., osim ako nije drugačije označeno. Dato je i koju su Socijalističku Republiku ili pokrajinu predstavljali.

Šefovi vlade[uredi - уреди]

Na osnovu sporazuma Tito—Šubašić, prvi je postao predsednik privremene vlade DFJ 7. mar/ožu. 1945. Tito je ostao na tom položaju i nakon proglašenja FNRJ 29. nov/stud.. Nakon usvajanja saveznog Ustavnog zakona 13. jan/sij. 1953. naziv Vlade je promenjen u Savezno izvršno veće (SIV).

Šefovi Partije[uredi - уреди]

Monopol na vlast u drugoj Jugoslaviji je imala Komunistička partija Jugoslavije, 1952. preimenovana u Savez komunista Jugoslavije. Na čelu joj je prvo bio Generalni sekretar a zatim Predsednik predsedništva (posle Titove smrti).

Presek Titovih funkcija[uredi - уреди]

  • Šef partije: mart 1939. — mart 1945.
  • Šef vlade i partije: mart 1945. (do novembra privremeno) — januar 1953.
  • Šef države, vlade i partije: januar 1953. — jun 1963.
  • Šef države i partije: jun 1963. — maj 1980. (sa v.d. u partiji od oktobra 1978.)

Savezna Republika Jugoslavija 1992—2003.[uredi - уреди]

Zastava SRJ
Grb SRJ

Predsednik SRJ (proglašena 27. apr. 1992., sastojala se samo od Srbije i Crne Gore) birao se u saveznoj skupštini do 2000. U vreme kada je Slobodan Milošević bio predsednik, jula 2000., usvojeni su ustavni amandmani kojima je predviđen izbor narodnim glasanjem.

Državna Zajednica Srbija i Crna Gora 2003-06[uredi - уреди]

DZSCG je formirana 4. feb. 2003. kao prelazno rešenje, usled crnogorskih zahteva za osamostaljenjem. Njen predsednik je istovremeno bio i premijer (tj. Predsedavajući Saveta ministara). Prestala je da postoji proglašenjem nezavisnosti Crne Gore 3. juna 2006.

Takođe pogledati[uredi - уреди]