Mirisni receptor

Izvor: Wikipedia

Mirisni receptori su izraženi u ćelijskim membranama mirisnih receptorskih neurona. Oni su odgovorni za detekciju molekula mirisa. Aktivirani mirisni receptori su inicijatori kaskade prenosa signala koja ultimatno proizvodi nervne impulse koji se transmituju u mozak. Ovi receptori su članovi klase A, rodopsinu-slične familije, G protein-spregnutih receptora (GPCRs).[1][2]

Ekspresija[uredi - уреди]

Kod kičmenjaka su mirisni receptori locirani u cilijama mirisnih senzornih neurona.[3] Kod insekata, mirisni receptori su locirani na antenama i drugim hemosenzornim organima.[4] Ćelije sperme takođe izražavaju receptore mirisa. Za njih se misli da učestvuju u homtaksi, kojim putem nalaze jajne ćelije.[5]

Mehanizam[uredi - уреди]

Umjesto vezivanja specifičnih liganda kao većina receptora, mirisni receptori ispoljavaju afinitet za nih molekula mirisa, i isto tako jedan molekul mirisa se može vezati za brojne mirisne receptore sa različitim afinitetima.[6] Nakon vezivanja molekula mirisa receptor podleže strukturnim promenama, i vezuje i aktivira mirisni-tip G proteina n unutrašnjosti mirisnog receptorskog neurona. G protein (Golf i/ili Gs)[7] zatim aktiviraju liazu - adenilat ciklazu - koja konvertuje ATP u ciklični AMP (cAMP). cAMP otvara ciklični nukleotid-kontrolisani jonske kanale čime se omogućava kalcijumovim i natrijumovim jonima da uđu u ćeliju, depolarizujući mirisni receptorski neuron i starajući akcioni potencijal kojim se prenosi informacija do mozga.

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. Gaillard I, Rouquier S, Giorgi D (2004). "Olfactory receptors". Cell. Mol. Life Sci. 61 (4): 456–69. doi:10.1007/s00018-003-3273-7. PMID 14999405. 
  2. Hussain A, Saraiva LR, Korsching SI (2009). "Positive Darwinian selection and the birth of an olfactory receptor clade in teleosts". PNAS. 106 (11): 4313–8. doi:10.1073/pnas.0803229106. PMC 2657432. PMID 19237578. 
  3. Rinaldi A (2007). "The scent of life. The exquisite complexity of the sense of smell in animals and humans". EMBO Rep. 8 (7): 629–33. doi:10.1038/sj.embor.7401029. PMC 1905909. PMID 17603536. 
  4. Hallem EA, Dahanukar A, Carlson JR (2006). "Insect odor and taste receptors". Annu. Rev. Entomol. 51: 113–35. doi:10.1146/annurev.ento.51.051705.113646. PMID 16332206. 
  5. Spehr M, Schwane K, Riffell JA, Zimmer RK, Hatt H (2006). "Odorant receptors and olfactory-like signaling mechanisms in mammalian sperm". Mol. Cell. Endocrinol. 250 (1-2): 128–36. doi:10.1016/j.mce.2005.12.035. PMID 16413109. 
  6. Buck LB (2004). "Olfactory receptors and odor coding in mammals". Nutr. Rev. 62 (11 Pt 2): S184–8; discussion S224–41. doi:10.1301/nr.2004.nov.S184-S188. PMID 15630933. 
  7. Jones DT, Reed RR (1989). "Golf: an olfactory neuron specific-G protein involved in odorant signal transduction". Science 244 (4906): 790–5. doi:10.1126/science.2499043. PMID 2499043. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]