Доњи Комрен

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Доњи Комрен

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Црвени Крст
Становништво
Становништво (2011) 5725
Положај
Координате 43°20′34″N 21°52′30″E / 43.342833°N 21.875°E / 43.342833; 21.875
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 228 m
Доњи Комрен na mapi Srbije
Доњи Комрен
Доњи Комрен
Доњи Комрен (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 20′ 34" СГШ, 21° 52′ 30" ИГД Доњи Комрен је предграђе Ниша у Нишавском округу. Административно припада градској општини Црвени Крст. Налази се око 4 км северно од центра града. Према попису из 2002. било је 5725 становника (према попису из 1991. било је 4919 становника).

Историја[uredi | uredi kod]

Као и Горњи, тако је и Доњи Комрен старо, још у средњем веку формирано село. Турски попис 1498. године га евидентира, под данашњим називом, са 53 куће, 13 неожењених, 2 удовичке куће и са дажбинама које износе 6.894 акче. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 44 кућа, 9 удовичка домаћинства, 8 самачка домаћинства [1] Сачуван је податак о томе како је средином 18. века тимар (спахилук) Доњи Комрен преведен у читлук-сахибијски посед. Средином 18. века, село је било тимар Ахмеда-заима. Ахмед је у селу саградио воденицу и помоћу ње сељацима оспорио право на земљу. Ову земљу је фиктивно продао својој мајци „за преко 100 гроша“. После њене смрти власником се прогласио њен унук Џефер-заим и у селу поставио тор, захтевајући од сељка плаћање торовине. У међувремену, одлуком у Цариграду, Доњи Комрен је као тимар (спахлук) додељен Мустафи Базрђановићу. Мустафа је око 1760. године повео спор са Џафер-заимом око права на село, који се водио у Нишу, Београду и Цариграду. У мају 1762. године Мустафа Базрђановић је на расправу пред царски суд у Цариграду довео и рају из Доњег Комрена да сведочи у његову корист. Доњокомренска раја је том приликом приложила два фермана (писма) против Џафир-заима. Није познато како се овај спор завршио, али познато је да је Џафир-заим, истих година, на сличан начин купио од нишког накибулешрафа Саид Омера за 1.000 гроша „сву земљу, ливаде и пашњаке“ и за 500 гроша „све зграде, баште и гумна“ села Хум, затим да је добио спор код нишког кадије око границе почитлученог села Церје и зијаметског (спахијског) села Лесковик, па се по томе приближно може претпоставити у чију корист је решен и спор око села Доњи Комрен. Међу мештанима староседеоцима у овом селу живи предање да се старо сеоско насеље налазило на потесу Селиште. Међу паљеним селима у противтурском устанку 1841. године и у Српско-турском рату 1876. године помиње се и Доњи Комрен. Ослобођење од Турака затекло га је као мање село са тридесетак задружник кућа. Године 1895. је мање село са 43 домаћинства и 272 становника, а 1930. године у њему су живела 64 домаћинства 338 становника. Близина Ниша и добра земља подстакли су бржи развој села. Крајем 19. и почетком 20. века окончан је распад породичних задруга и убрзан процес уситњавања поседа. Близина града допринела је у периоду између два светска рата тржишном усмеравању сеоске привреде, а пред Други светски рат и запошљавању у граду.

Од 1953/55. године наступио је снажан заокрет ка радничком запошљавању и приградском повезивању Доњег Комрена са Нишом. Ово повезивање остварено је преко Насеља Ратко Јовић, чији се зачетни облик дуж хумског пута у периоду 1960/70. године звао Нови Комрен. Током 1970/80. године нарасло Насеље Ратко Јовић омогућило је физички спој Ниша и Доњег Комрена. У овом периоду Доњи Комрен је изгубио карактер традиционалног села и добио лик периферијског насеља Ниша. Старији део насеља је подељен у две мале (Горњу и Доњу), док су нови насељски делови добијали називе према некој њиховој специфичности: Шоферско насеље, Рујничко насеље, Црногорско насеље итд. Највећи новонасељени део Доњег Комрена је настао са источне стране Хумског потока. Процес нове организације Доњег Комрена одвијао се спонтано (самоникло) и у већини на руралан начин; закаснела планска урбанизација имала је озбиљних тешкоћа у погледу санације и ефикасније организације простора. Највећи број досељеника у ранијој послератној фази (1955—1970) био је са села из његовог залеђа (Рујник, Хум, Кравље, Врело), а у наредној фази (1970—1980) из најразличитијих крајева. Према подацима пописа, у овом насељу су 1971. године живела 33 пољопривредна, 106 мешовитих и 638 непољопривредних домаћинстава.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Доњи Комрен живи 4456 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,8 код мушкараца и 36,9 код жена). У насељу има 1858 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 589 [2]
1953. 666
1961. 1370
1971. 2850
1981. 4185
1991. 4919 4796
2002. 5924 5725
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
 5.536 96,69%
Роми
  
 63 1,10%
Црногорци
  
 12 0,20%
Македонци
  
 12 0,20%
Бугари
  
 8 0,13%
Југословени
  
 4 0,06%
Хрвати
  
 1 0,01%
Украјинци
  
 1 0,01%
Словенци
  
 1 0,01%
Руси
  
 1 0,01%
Немци
  
 1 0,01%
Власи
  
 1 0,01%
Албанци
  
 1 0,01%
непознато
  
 61 1,06%


Становништво према полу и старости [4]
м ж
? 21
  
  
 13
80+ 14
  
  
 23
75-79 35
  
  
 45
70-74 71
  
  
 98
65-69 164
  
  
 138
60-64 175
  
  
 164
55-59 156
  
  
 131
50-54 224
  
  
 213
45-49 245
  
  
 211
40-44 232
  
  
 225
35-39 210
  
  
 214
30-34 204
  
  
 230
25-29 224
  
  
 221
20-24 194
  
  
 185
15-19 209
  
  
 187
10-14 215
  
  
 179
5-9 154
  
  
 179
0-4 160
  
  
 162
просек 36.8 36.9
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 107 133 358 777 1163 1397 1858
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 222 480 396 537 144 68 10 1 - - 3.08
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата 		Ожењен/
Удата 		Удовац/
Удовица 		Разведен/
Разведена 		Непознато
Мушки 2378 605 1597 102 59 15
Женски 2298 373 1618 226 69 12
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1222 20 - 2 390 21 111 183 41 141
Женски 798 29 - - 258 5 12 156 39 33
Оба 2020 49 - 2 648 26 123 339 80 174
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 10 36 100 29 44 19 - - 75
Женски 7 16 18 60 102 18 1 - 44
Оба 17 52 118 89 146 37 1 - 119

Референце[uredi | uredi kod]

  1. ↑ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Arhivirano iz originala na datum 2012-03-15. Pristupljeno 2014-08-24. 
  2. ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Литература[uredi | uredi kod]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 70-71 .

Спољашње везе[uredi | uredi kod]

Портал Србија
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Доњи_Комрен&oldid=41595538