Valproinska kiselina

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Valproinska kiselina
(IUPAC) ime
2-propilpentanska kiselina
Klinički podaci
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682412
Identifikatori
CAS broj 99-66-1
ATC kod N03AG01
PubChem[1][2] 3121
DrugBank DB00313
ChemSpider[3] 3009
UNII 614OI1Z5WI YesY
KEGG[4] D00399 YesY
ChEBI CHEBI:39867 YesY
ChEMBL[5] CHEMBL109 YesY
Hemijski podaci
Formula C8H16O2 
Mol. masa 144.211 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost Brza apsorpcija
Vezivanje za proteine plazme Zavisno od koncentracije, od 90% na 40 µg/mL do 81.5% na 130 µg/mL
Metabolizam Hepatičkiglukuronidna konjugacija 30–50%, mitohondrijalna β-oksidacija preko 40%
Poluvreme eliminacije 9–16 h
Izlučivanje Manje od 3% se izlučuje nepromenjeno urinom.
Farmakoinformacioni podaci
Licenca

US FDA:link

Trudnoća ?
Pravni status POM (UK) -only (SAD)
Način primene Oralno, intravenozno

Valproinska kiselina (VPA) je lek koje se koristi kao antiepileptik i stabilizator raspoloženja, prvenstveno za lečenje epilepsije, bipolarnog poremećaja, i, i u manjoj meri, Kliničke depresije. Ona se takođe koristi za lečenje migrenskih glavobolja i šizofrenije. VPA je tečna na sobnoj temperaturi, ali može da reaguje sa bazom poput natrijum hidroksida da formira so natrijum valproat, koja je čvrsta. Kiselina, so ili njihova smeša (valproat seminatrijum) su u prodaju pod raznim imenima Depakot, Depakot ER, Depaken, Depakon, Depakin, Valparin i Stavzor.[6][7]

Odobrena upotreba za razne formulacije nije ista us svim zemljama, npr. valproat seminatrijum se koristi kao stabilizator raspoloženja i antileptik u SAD-u.

VPA je inhibitor histon deacetilaze i ispituje se za moguću primenu protiv HIV-a i raznih kancera.

Mehanizam dejstva[uredi - уреди | uredi izvor]

Smatra se da Valproat deluje na funkciju GABA neurotransmitera u ljudskom mozgu, te je alternativa litijumim solima u lečenju bipolarnog poremećaja. Mehanizam dejstva se sastoji od povišene GABA neurotransmisije (putem inhibicije GABA transaminaze, čime se povećava koncentracija GABA-e). Zadnjih godina je predloženo je i nekoliko drugih mehanizama dejstva u neuropsihijatrijskim poremećajima.[8]

Valproinska kiselina takođe blokira naponski kontrolisane natrijumske kanale i T-tip kalcijumskih kanala. Ovi mehanizmi daju valproiskoj kiselini širok spektar antikonvulsivnog dejstva.

Valproinska kiselina je inhibitor enzima histon deacetilaza 1 (HDAC1).

Hemija[uredi - уреди | uredi izvor]

Valproinska kiselina, 2-propilvalerijanska kiselina, se sintetiše alkilacijom cijanoacetnog estra sa dva mola propilbromida, čime se formira dipropilcijanoacetni estar. Hidroliza i dekarboksilacija karboetoksi grupe daje dipropilacetonitril, koji se hidrolizuje o valproinsku kiselinu.[9][10][11][12]

Valproic acid synthesis.png

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). "ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery". Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100–7. PMID 21948594. doi:10.1093/nar/gkr777.  edit
  6. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  7. Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. http://www.pdr.net/Default.aspx. 
  8. Rosenberg G (2007). "The mechanisms of action of valproate in neuropsychiatric disorders: can we see the forest for the trees?". Cellular and Molecular Life Sciences 64 (16): 2090–103. PMID 17514356. doi:10.1007/s00018-007-7079-x. 
  9. M. Chignac, C. Grain, U.S. Patent 4.155.929 (1979).
  10. H.E.J.-M. Meunier GB patent 980279  (1963).
  11. H.E.J.-M. Meunier, U.S. Patent 3.325.361 (1967).
  12. M. Chignac, C. Grain, Ch. Pigerol, GB patent 1522450  (1977).

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).