Valproinska kiselina
| |||
| |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| 2-propilpentanska kiselina | |||
| Klinički podaci | |||
| AHFS/Drugs.com | Monografija | ||
| MedlinePlus | a682412 | ||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 99-66-1 | ||
| ATC kod | N03AG01 | ||
| PubChem[1][2] | 3121 | ||
| DrugBank | DB00313 | ||
| ChemSpider[3] | 3009 | ||
| UNII | 614OI1Z5WI 
| ||
| KEGG[4] | D00399
| ||
| ChEBI | CHEBI:39867
| ||
| ChEMBL[5] | CHEMBL109
| ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C8H16O2 | ||
| Mol. masa | 144.211 g/mol | ||
| SMILES | eMolekuli & PubHem | ||
| |||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Bioraspoloživost | Brza apsorpcija | ||
| Vezivanje za proteine plazme | Zavisno od koncentracije, od 90% na 40 µg/mL do 81.5% na 130 µg/mL | ||
| Metabolizam | Hepatički—glukuronidna konjugacija 30–50%, mitohondrijalna β-oksidacija preko 40% | ||
| Poluvreme eliminacije | 9–16 h | ||
| Izlučivanje | Manje od 3% se izlučuje nepromenjeno urinom. | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Licenca | |||
| Trudnoća | ? | ||
| Pravni status | POM (UK) ℞-only (SAD) | ||
| Način primene | Oralno, intravenozno | ||
Valproinska kiselina (VPA) je lek koje se koristi kao antiepileptik i stabilizator raspoloženja, prvenstveno za lečenje epilepsije, bipolarnog poremećaja, i, i u manjoj meri, Kliničke depresije. Ona se takođe koristi za lečenje migrenskih glavobolja i šizofrenije. VPA je tečna na sobnoj temperaturi, ali može da reaguje sa bazom poput natrijum hidroksida da formira so natrijum valproat, koja je čvrsta. Kiselina, so ili njihova smeša (valproat seminatrijum) su u prodaju pod raznim imenima Depakot, Depakot ER, Depaken, Depakon, Depakin, Valparin i Stavzor.[6][7]
Odobrena upotreba za razne formulacije nije ista us svim zemljama, npr. valproat seminatrijum se koristi kao stabilizator raspoloženja i antileptik u SAD-u.
VPA je inhibitor histon deacetilaze i ispituje se za moguću primenu protiv HIV-a i raznih kancera.
Smatra se da Valproat deluje na funkciju GABA neurotransmitera u ljudskom mozgu, te je alternativa litijumim solima u lečenju bipolarnog poremećaja. Mehanizam dejstva se sastoji od povišene GABA neurotransmisije (putem inhibicije GABA transaminaze, čime se povećava koncentracija GABA-e). Zadnjih godina je predloženo je i nekoliko drugih mehanizama dejstva u neuropsihijatrijskim poremećajima.[8]
Valproinska kiselina takođe blokira naponski kontrolisane natrijumske kanale i T-tip kalcijumskih kanala. Ovi mehanizmi daju valproiskoj kiselini širok spektar antikonvulsivnog dejstva.
Valproinska kiselina je inhibitor enzima histon deacetilaza 1 (HDAC1).
Valproinska kiselina, 2-propilvalerijanska kiselina, se sintetiše alkilacijom cijanoacetnog estra sa dva mola propilbromida, čime se formira dipropilcijanoacetni estar. Hidroliza i dekarboksilacija karboetoksi grupe daje dipropilacetonitril, koji se hidrolizuje o valproinsku kiselinu.[9][10][11][12]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.
- ↑ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
- ↑ Rosenberg G (2007). „The mechanisms of action of valproate in neuropsychiatric disorders: can we see the forest for the trees?”. Cellular and Molecular Life Sciences 64 (16): 2090–103. DOI:10.1007/s00018-007-7079-x. PMID 17514356.
- ↑ M. Chignac, C. Grain, U.S. Patent 4.155.929 (1979).
- ↑ H.E.J.-M. Meunier GB 980279 (1963).
- ↑ H.E.J.-M. Meunier, U.S. Patent 3.325.361 (1967).
- ↑ M. Chignac, C. Grain, Ch. Pigerol, GB 1522450 (1977).
- T.R. Henry, "The History of Valproate in Clinical Neuroscience." Psychopharmacology bulletin (2003) 37 (Suppl 2):5-16 Arhivirano 2008-04-07 na Wayback Machine-u