Biljana Srbljanović
| Biljana Srbljanović | |
|---|---|
 Biljana Srbljanović | |
| Rođenje | 15. 10. 1970. |
Biljana Srbljanović (rođena 15. 10. 1970. godine u Stokholmu u Švedskoj) je srpska dramska spisateljica i političarka. Diplomirala je dramaturgiju 1995. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde danas predaje. Od sredine devedesetih godina, njenih pet od ukupno šest drama prevedeno je na dvadeset stranih jezika i izvedeno u preko pedeset pozorišta u Evropi i Americi[1].
Njen dramski rad karakteriše politička angažovanost i beskompromisno proevropski stav kao i oštra kritika savremenog društva[2], jer kako ona kaže, „politička i socijalna dimenzija sasvim je neodvojiva od ljudskog bića“[3].
Iako je delo Biljane Srbljanović s početka bilo kritika Srbije iz doba Miloševića, ona se ne ograničava samo na kritiku sopstvene zemlje[2]. Prema rečima austrijske kritičarke Kornelije Nidermajer, oštrica Biljane Srbljanović je okrenuta uvek ka okruženju u kom se nalazi. Njena dela su nastala iz "snažnog ličnog doživljaja okruženja u kom se nalazi.[2]". Dok je živela u Srbiji, njena kritika je bila okrenuta ka srpskom društvu (Beogradska trilogija, Porodične priče, Pad), da bi joj, kad je otišla iz Srbije i počela da upoznaje evropsko društvo kao i nakon posete SAD, meta postalo društveno ustrojstvo tzv. "prvog sveta" i njihov način života, konkretno, naličje ujedinjene Evrope (predstava Supermarket), ili "američki san" (predstava Amerika, drugi deo)[2]. Almut Vagner, dramska spisateljica iz Hamburga kaže "da niko ne zna da opisuje i analizira tako dobro fenomene istorijskih zaokreta, tranzicije između dve ere, kao Biljana.[2]"
Međutim, politička i društvena kritika nisu jedina tema Biljane Srbljanović. NJene drame takođe govore i o intimnijim i ličnijim problemima savremenog čoveka kao što su porodični i međugeneracijski odnosi i sukobi. Doduše, sama političnost njenih drama se upravo bazira na sukobu generacija. U poslednjim dramama se takođe govori i o nekim čisto metafizičkim temama kao što su usamljenost, starenje i naročito smrt[4].
Prema Srbljanovićki, dramska književnost takođe potpada pod literaturu, te je razbijanje jedinstva mesta i jedinstva vremena sasvim prihvatljivo za gledaoca koji više ne želi da gleda hronološki uverljivo pozorište, već ga zanima da na sceni vidi sebe, svoje okruženje, svoje lične probleme i da sve to bude uverljivo prikazano[3]. O strukturi svoje drame, Srbljanovićka kaže:
Ja pišem o svojim osećanjima, košmarima snovima, o svojim prvim borama, o ožiljcima koji zarastaju na svima nama a da ih nikada niko ne leči, o svojim razočarenjima i promašenim iluzijama i uopšte me ne zanima da tome namećem nekakav lažni kalup nekakve prevaziđene forme. Pozorište čine uverljivi likovi koji nešto uverljivo rade i to je jedino što je važno.[3]
Napisala je devet pozorišnih komada:
- Beogradska trilogija (1997)
- Porodične priče (1998)
- Pad (2000)
- Supermarket (2001)
- Amerika drugi deo (2003)
- Skakavci (2005)
- Barbelo,o psima i deci (2007).
- Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) (2011)
- Mali mi je ovaj grob (2013)
Kao glumica se pojavila u nekoliko filmova[5]:
Kao student Akademije napisala je scenario za 13 epizoda serije Otvorena vrata[6], koja na humorističan način govori o životu jedne građanske porodice.
Beogradska trilogija je bio prvi pozorišni komad koji je napisala i čija je premijera bila 1997. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u režiji Gorana Markovića. Ova drama govori o problemima dijaspore prateći nekoliko grupa srpskih emigranata kroz Prag, Sidnej i Los Anđeles. Scene su kratke i visceralne, dijalozi brzi sa malo reči ali veoma efektni[1].
Predstava se igrala i u drugim zemljama kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija i skandinavske zemlje. U SAD je bila premijerno prikazana 19. 4. 2004. u Vašingtonu, u režiji Roberta Maknamare, umetničkog direktora Teatra Scena koji je izveo predstavu. U programu predstave se navodi da se radi o delu "jednog od najtalentovanijih mladih pisaca Evrope i snažnom pogledu na teme rata i emigracije"[7].
Porodične priče je njena druga predstava koja se premijerno davala u aprilu 1998. u Ateljeu 212. Predstava je dobila nagradu na festivalu u Novom Sadu. Biljana Srbljanović je 1. 12. 1999. godine postala prvi strani pisac dobitnik nemačke nagrade Ernst Toler[8]. Anselm Veber je postavio ovu predstavu u hamburškom pozorištu Dojčes Šaušpilhaus (nem. Deutsches Schauspielhaus), da bi ubrzo postala deo redovnog repertoara u 25 nemačkih pozorišta[8] (Hamburg Špilhaus, Kameršpile Minhen, Nemačko pozorište u Berlinu, Štutgart Šaušpil, itd). Takođe je igrana i u Poljskoj (Teatar Grotocki Vroclava), Sloveniji, SAD u Jeil Repertori Teatru (engl. Yale Repertory Theater) i drugim evropskim državama[8].
Tokom prve tri nedelje NATO bombardovanja Jugoslavije, iz Beograda piše dnevnik za dnevni list La Republika. Ti tekstovi su takođe objavljeni i nedeljniku Špigel (broj 17/1999) a u Italiji ih je objavila izdavačka kuća Baldini&Kastoldi[8], kao i Gardijan. U tim dnevnicima prikazivala je svu besmislenost rata i kvazipatriotizma na prostorima bivše Jugoslavije kao i tragediju srpskog naroda za koju je po njenom mišljenju, jedan od glavnih krivaca Slobodan Milošević[9]. Međutim, ona takođe smatra da Milošević nije jedini krivac za srpsku tragediju i ističe kako veliki deo krivice leži na nesvesnosti samog naroda koji je, uprkos prevari na izborima, teroru i totalnom uništenju ekonomije, ipak održao ovog čoveka na vlasti čitavu deceniju.[9]
Pad je bio njen treći pozorišni komad završen decembra 1999. Premijerno je prikazan na festivalu Budva Grad-teatar jula 2000. U avgustu 2000, Biljana Srbljanović je pozvana na Festival u Bisanu, gde je Žan Klod Beruti postavio na scenu Pad, a Evelin Didi Leže Porodične priče[8].
Supermarket je pozorišni komad koji je premijerno prikazan na festivalu u Beču 2001, u režiji Tomasa Ostermajera, da bi zatim ova predstava postala deo redovnog repertoara bečkog pozorišta Burgteatar[10].
Supermarket je melodrama, to jest, „sapunska opera“ po rečima same Srbljanovićke[11]. u ovom delu, Srbljanovićka oštro kritikuje Zapad i neoliberalne zablude postnacionalističke Evrope, sa posebnim osvrtom na potrebu da se autsajder, naročito ako dolazi s Balkana, kategoriše kao obskurni, iracionalni ratni huškač[2]. Imigrant, autsajder, željan da stvori novi dom i da se uklopi u društvo u kom se nalazi, međutim, koliko god se trudio, ipak nikad ne uspeva da dostigne svoj novi, bezbedni i priznati identitet[2] zahvaljujući predrasudama na koje ni moderna i napredna Evropa nije imuna.
Glavni lik je Leo, istočnoevropski imigrant koji živi negde u Zapadnoj Evropi i koji ulazi u vremeplov. On sedam puta proživljava isti dan – četvrti novembar 1999. Srbljanovićka koristi amneziju da izrazi poentu — likovi se ne sećaju šta su radili prethodnog dana, osim Lea koji takođe koristi tu situaciju: izmislio je svoj identitet. Iz ogromne želje da bude heroj izmislio je sam sebi biografiju istočnoevropskog disidenta. Supermarket je komad o očajnoj i komičnoj nameri da se održi ova iluzija. Kada konačno posustaje, spreman na samoubistvo, sticajem okolnosti on će zaista i postati heroj[2].
Amerika, drugi deo je njen peti pozorišni komad dovršen krajem 2003. u kome kritikuje „američki san“. Radnja se odvija u NJujorku, nakon 11. septembra i velikog terorističkog napada Al Kaide. Prema rečima Tomasa Ostermajera, Biljana Srbljanović ovom dramom govori da je: „...prva žrtva, kao i uvek, bila istina. Druga je bila solidarnost koja se izgubila među ljudima. Još jedan novi rat – ovoga puta globalan – nema svoj početak niti kraj. San je, nasuprot tome, izgledao sasvim drugačije: biti slobodan. Ali ne po cenu podeljenog društva koje se može svesti na jedini, prepoznatljiv, zajednički imenitelj: želju za profitom.“[2]
Skakavci je drama iz 2005. godine koju je Srbljanovićka napisala po narudžbini Jugoslovenskog dramskog pozorišta i koja govori o problemima starih ljudi. Premijerno je prikazana 26. aprila 2005. na Velikoj sceni JDP-a[12]. Ova drama joj je donela dva veoma značajna priznanja: Evropsku nagradu za novu pozorišnu umetnost, jednu od najvažnijih nagrada za dramsko stvaralaštvo[2], kao i titulu najboljeg stranog pisca u sezoni 2005/2006 koju dodeljuje nemački časopis Teatar hojte[12].
U obrazloženju za dodelu Evropske nagrade stoji:
Za nju i za narod njene zemlje koji je toliko patio, epitet Evropske nagrade sigurno najviše znači kao potvrda činjenici da su Srbi prisutni i da će uvek biti prisutni na ovom kontinentu. Više nego bilo ko od njenih prethodnika, ova spisateljica je učinila Balkan bližim Evropi i nagnala nas da razmišljamo koliko od balkanskog duha ima u našim dušama. NJen glas snažno odjekuje celim kontinentom.[2]
Ova drama ujedno čini Biljanu Srbljanović prvim savremenim dramaturgom iz Srbije čija je predstava postavljena u Zagrebačkom kazalištu mladih[13]. Premijera je bila 3. marta 2006[14].
Pored već pomenutih osvojila je i sledeće nagrade: nagrade „Slobodan Selenić“, Osvajanje slobode, Statueta Joakim Vujić,[15] Sterija, nagrada „Nova pozorišna realnost“ u okviru manifestacije „Premio Europa“. Odlikovana je Ordenom viteza za umetnost i književnost koji vlada Francuske dodeljuje jednom godišjnje kao priznanje za značajan doprinos ovim vrstama stvaralaštva.[16]
Bivša je članica političkog saveta Liberalno-demokratske partije. Kandidovana je kao kandidat LDP-a za gradonačelnicu Beograda na lokalnim izborima 2008. godine.[17]
Udata je za Gabrijela Kelera, bivšeg ambasadora Republike Francuske u Beogradu.
- ↑ 1,0 1,1 „Aleksandar Lukač.Invitation to an Exorcism:An analysis of audience response to the reading of Biljana Srbljanović's Belgrade Trilogy at Harbourfront Studio Theatre in Toronto, Ontario.”. Arhivirano iz originala na datum 2007-08-17. Pristupljeno 2008-05-01.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Vreme:Evropska pozorišna nagrada Biljani Srbljanović. Evropa ovde.Vreme br. 852
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Vreme, br 748. Intervju sa Biljanom Srbljanović. Ožiljci na svima.
- ↑ „B92.Kultura.Pozorište. O predstavi. Biljana Srbljanović. Nagrada nova pozorišna umetnost.”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2008-05-01.
- ↑ IMDb Biljana Srbljanović
- ↑ Biljana Srbljanović na IMDb-u
- ↑ „Srpstvo. Vesti. 23. april 2004.”. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-11. Pristupljeno 2008-05-01.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 „Teatre Barcelona.Qui és qui?”. Arhivirano iz originala na datum 2008-04-22. Pristupljeno 2008-05-01.
- ↑ 9,0 9,1 Guardian:Diary of a defiant Serb. 15. maj 1999.
- ↑ „Dnevni kulturni info: Biljana Srbljanović”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2008-05-01.
- ↑ „Želela sam da svako zajebe svakoga, da svako laže svakoga, i da svako mrzi svakoga. Ali da ipak svi zavise jedni od drugih, tako da sve to bude izmešano. To je sapunska opera.“ Vreme, br. 852. Evropa ovde. Ivan Medenica.
- ↑ 12,0 12,1 „B92.net: Novi uspeh Biljane Srbljanović”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2008-05-01.
- ↑ Radio 101:Intervju sa Biljanom Srbljanović, objavljen 23.februara 2006.
- ↑ „Nacional. Biljana Srbljanović - pop zvijezda europskog teatra u Zagrebu”. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-27. Pristupljeno 2008-05-01.
- ↑ „Knjaževsko-srpski teatar: Dobitnici Statuete Joakim Vujić”. Arhivirano iz originala na datum 2013-03-26. Pristupljeno 2009-09-01.
- ↑ Biljani Srbljanović francuski orden za doprinos umetnosti
- ↑ B92: LDP: Biljana Srbljanović za Beograd
- Skakavci Arhivirano 2008-03-29 na Wayback Machine-u u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
- Supermarket Arhivirano 2008-03-29 na Wayback Machine-u u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
- Beogradska trilogija Arhivirano 2008-04-23 na Wayback Machine-u u Jugoslovenskom dramskom pozorištu
- B92-Blog Biljane Srbljanović
- Drame Biljane Srbljanović u .pdf formatu
Potpisnici Deklaracije o zajedničkom jeziku | ||
|---|---|---|
| Lingvisti |
|  |
| Pisci i književni povjesničari |
| |
| Novinari |
| |
| Pravnici, sociolozi i politolozi |
| |
| Filozofi, antropolozi i kulturolozi |
| |
| Povjesničari |
| |
| Iz drugih struka |
| |
| Glumci i redatelji |
| |
| Umjetnici |
| |
| Mirovni aktivisti |
| |
