Alvar Aalto

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Alvar Alto

Alvar Alto
Alvar Alto

Informacije
Datum rođenja 3. februar 1898.
Mesto rođenja Kourtane (Finska)
Datum smrti 11. maj 1976.
Mesto smrti Helsinki (Finska)
Dela

Hugo Alvar Henrik Alto (fin. Hugo Alvar Henrik Aalto; Kourtane, 3. februar 1898Helsinki, 11. maj 1976) je bio finski arhitekta.

Bio je profesor na Tehničkom institutu u Cambridgu (SAD). Jedan je od pionira moderne arhitekture, primenjivao prirodne materijale u skladu s tradicijom svoje zemlje. Pionir je evropske moderne arhitekture. Bio je poznat po svojoj koncepciji u okviru organske arhitekture. Njegov relativno najpoznatiji komad dizajna je „Alto-vazna“

Život[uredi - уреди | uredi izvor]

Alto-spratnica
Alto- kolica za čaj iz 1936.

Alto je studirao arhitekturu od 1916. – 1922. godine na Tehničkom univerzitetu u Helsinkiju. Njegov predavač bio je Armas Lindgren. Godine 1923. posle jednog studijskog puta po Evropi Alto je otvorio vlastiti arhitektonski biro u Jyväskyli koji je kasnije premestio u Turku. Godine 1928. bio je član „CIAM-a“ (Congrès Internationaux d'Architecture Moderne).

Bio je pod uticajem ideja nemačkog „Werkbunda“ koji je objedinjavao napredne umetnike i arhitekte u Nemačkoj i ideja umetničke škole Walter Gropiusa i Ludwig Mies van der Rohea, Bauhausa i njegovi napori su bili usmereni u smislu organske arhitekture u jednoj uskoj povezenosti sa idejama spoja zgrade i njene okoline čije principe je formulisao Frank Loyd Wright.

Godine 1933. bio je profesor za arhitekturu na Massachusetts institutu za tehnologiju u Cambridgu. Tu je sarađivao na izradi oko 200 projekata od kojih je polovina bila izvedena.

Alto je bio oženjen sa Aino Marsio koja je 1949. godine preminula i on se ponovo oženio sa mladom Elisom Makienemi. Njegove obe žene su crtale sa njim sve projekte.

Zgrade[uredi - уреди | uredi izvor]

Većinu projektovanih zgrada izveo je u Finskoj i SAD (Finska; biblioteke, pozorišta, robne kuće - SAD; studentski internat u Cambridgu) u svojim radovima se oprašta od geometrijskih konvencija i dolazi do ideja organske arhitekture.[1]

Glavna zgrada Tehničkog univerziteta u Helsinkiju
Finlandija hala
Alto- Teatar u Esenu- ulazni deo zgrade
Alvar- Alto- zgrada kulture u Volfsburgu
  • Zgrada redakcije časopisa „Turun Sanomat“, Turku 1929.
  • Sanatorijum za bolesti tuberkuloze, Paimio 1933.
  • Gradska biblioteka, Viborg (Rusija) 1927. – 1935.
  • Restoran sa enterijerom „Ravintola Savoy“ Helsinki 1937.
  • Finski paviljon za svetsku izložbu u Parizu 1937.
  • Finski paviljon za svetsku izložbu u Njujorku 1939.
  • Sportski centar i koncertnu dvoranu u Baču 1953.
  • Finski paviljon za bijenale u Veneciji 1956.
  • Zgradu kulture u Helsinkiju 1958.
  • Crkva „Tri križa“ (“Kolme Ristia“) u Imatra u Finskoj 1958.
  • Alto-spratnica (stambena zgrada) u Bremenu 1962.
  • Kulturni centar u Leverkusenu 1962.
  • Administrativna zgrada „Britisch Petroleum“ u Hamburgu 1964.
  • Kuća severa Rejkjavik 1968.
  • Finlandija hala Helsinki 1962. – 1971.
  • Projektovao je i počeo sa izvođenjem Alto-Teatar; zgradu opere u Esenu koja je završena posle njegove smrti 1988.

Dizajn[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Alto-vazna
  • Fotelja „Tank“ (tenk)
  • Model Br. 31 ljuljajuća stolica sa rukohvatima 1930. – 1931.
  • Model Br. 98, kolica za čaj 1935. – 1936.

Vidite još[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1971.
  • Aalto, Alvar (1998). Alvar Aalto in His Own Words. Helsinki, Finland: Rizzoli. ISBN 978-0847820801. 
  • Boyce, Charles (1985). "Aalto, Hugo Alvar Henrik (1899–1976)". Dictionary of Furniture. New York, NY: Henry Holt and Co.. ISBN 0-8050-0752-0. 
  • Brown, Theodore M. (1969). "Alto, Hugo Alvar Henrik". u: Myers, Bernard S.. McGraw-Hill Dictionary of Art. I: AA-Ceylon. New York, NY: McGraw-Hill Book Company. 
  • Chilvers, Ian, ur. (2004) [1988]. "Aalto, Alvar". The Oxford Dictionary of Art (3rd izd.). Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 0-19-860476-9. 
  • Heporauta, Arne (1999) (Finnish). Alvar Aalto: Arkkitehti / Architect 1898–1976 (1st izd.). Helsinki, Finland: Rakennustieto. ISBN 951-682-546-X. 
  • Hoiberg, Dale H., ur. (2010). "Aalto, (Hugo) Alvar (Henrik)". Encyclopædia Britannica. I: A-Ak – Bayes (15th izd.). Chicago, IL: Encyclopædia Britannica, Inc.. ISBN 978-1-59339-837-8. 
  • Jencks, Charles (1973). Modern Movements in Architecture. Garden City, NY: Anchor Press. ISBN 978-0385025546. 
  • Labò, Mario (1968) [1959]. "Aalto, Hugo Alvar Henrik". u: Crandall, Robert W.. Encyclopedia of World Art. I: Aalto-Asia Minor, Western. New York, NY: McGraw Hill Book Company, Inc.. 
  • McCarter, Robert (2006). Frank Lloyd Wright. London: Reaktion Books. ISBN 978-1861892683. 
  • Mikkola, Kirmo (1969). "Suomalaisen arkkitehtuurin ajankohtaista pyrkimyksiä". Arkkitehti (in Finnish) 66: 30–37. 
  • Paavilainen, Simo (1982). Paavilainen, Simo. ur. Nordisk Klassicism – 1910–1930 [Nordic Classicism]. Helsinki: Museum of Finnish Architecture. ISBN 951-9229-21-3. 
  • Pallasmaa, Juhani (1998). Alvar Aalto: Villa Mairea 1938–39 (2nd izd.). Ram Pubns & Dist. ISBN 978-9525371314. 
  • Pelkonen, Eeva-Liisa (2009). Alvar Aalto: Architecture, Modernity, and Geopolitics. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0300114287. 
  • Schildt, Göran (1994). Alvar Aalto, A life's work: Architecture, Design and Art. Helsinki, Finland: Otava Pub. Co. ISBN 978-9511129752. 
  • Suominen-Kokkonen, Renja (2007). Aino and Alvar Aalto – A Shared Journey – Interpretations of an everyday modernism. Helsinki: Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-9525371321. 
  • Tafuri, Manfredo; Co, Francesco Dal (1976) (Italian). Architettura contemporanea [Modern Architecture]. Milan: Electa. 
  • Thorne, John, ur. (1984). "Aalto, Alvar". Chambers Biographical Dictionary (Revised izd.). Chambers. ISBN 0-550-18022-2. 
  • Weston, Richard (1997) [1995]. Alvar Aalto. London, UK: Phaidon Press Limited. ISBN 978-0714837109. 
  • Schildt, Göran (1984). Alvar Aalto. The Early Years. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847805310. 
  • Schildt, Göran (1987). Alvar Aalto. The Decisive Years. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847807116. 
  • Schildt, Göran (1991). Alvar Aalto. The Mature Years. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847813292. 
  • Alvar Aalto Archive Staff (1994). The Architectural Drawings of Alvar Aalto 1917–1939: Aalto's Own Home in Helsinki, the Finnish Pavilion at the 1937 World's Fair in Paris, and Other Buildings and Projects, 1932–1937. Garland Architectural Archives. Routledge. 
  • Schildt, Göran (1994). Alvar Aalto: The Complete Catalogue of Architecture, Design and Art. New York, NY: Rizzoli. ISBN 978-0847818181. 
  • Laaksonen, Esa (2013). Alvar Aalto Architect. 5: Paimio Sanatorium 1928–32. Rakennustieto Publishing. ISBN 978-9516829541. 
  • Holma, Maija; Pallasmaa, Juhani; Suominen-Kokkonen, Renja (2003). Alvar Aalto Architect. 6: The Aalto House 1935–36. Alvar Aalto Foundation. ISBN 978-9525498011. 
  • Kaorvanmaa, Pekka (2007). Alvar Aalto Architect. 7: Sunila 1936–1954. Ram Distribution. ISBN 978-9525498035. 
  • Alvar Aalto Architect. 9: Villa Mairea. 
  • Aalto, Alvar (2008). Alvar Aalto Architect. 13: University of Technology, Otaniemi 1949–74. Ram Distribution. ISBN 978-9525498080. 
  • Hipeli, Mia (2009). Alvar Aalto Architect. 16: Jyväskylä University 1951–71. ASIN B002QH2LMK. 
  • Aalto, Alvar (2008). Alvar Aalto Architect. 20: Maison Louis Carre 1956–63. Ram Distribution. ISBN 978-9525498066. 
  • Heporauta, Arne (1998) (Finnish). Alvar Aalto Arkkitehti: 1898–1976. Helsinki, Finland: Rakennustieto Oy. ISBN 978-9516825468. 
  • Porphyrios, Demetri (1982). Sources of Modern Eclecticism. St. Martin's Press. ISBN 978-0312746735. 
  • Pallasmaa, Juhani (1985). Aalto: Alvar Aalto Furniture. MIT Press. ISBN 978-0262132060. 
  • Korvenmaa, Pekka; Treib, Marc (2002). Reed, Peter. ur. Alvar Aalto: Between Humanism and Materialism. New York, NY: The Museum of Modern Art. ISBN 978-0870701078. 
  • Quantrill, Malcolm (1983). Alvar Aalto: A Critical Study. Secker & Warburg. ISBN 0941533352. 
  • Ruusuvuori, Aarno, ur. (1978). Alvar Aalto 1898–1976. Helsinki, Finland: The Museum of Finnish Architecture. ASIN B0000ED4GS. 
  • Jormakka, Kari; Gargus, Jacqueline; Graf, Douglas The Use and Abuse of Paper. Essays on Alvar Aalto. Datutop 20: Tampere 1999.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]