Gvozdena zavesa

Izvor: Wikipedia
Edit-find.svg Ovaj članak ili poglavlje ne citira izvore, tako da postoji verovatnoća da su neke informacije iznete u ovom članku netačne.
Možete pomoći Vikipediji unoseći odgovarajuće reference ili barem literaturu.
Zemlje Varšavskog pakta su prikazane crvenom, a države NATO pakta plavom. Jugoslavija je bila nezavisna od Istočnog bloka, a Albanija je istupila iz njega 1960ih.

Gvozdena zavesa ili Blokovska podela je zapadnjački izraz koji je popularizovao Vinston Čerčil misleći na granicu koja je simbolično, ideološki i fizički podelila Evropu na dva odvojena dela od kraja Drugog svetskog rata do kraja Hladnog rata, otprilike od 1945. do 1990.

Političke, ekonomske i vojne realnosti[uredi - уреди]

Istočno od Gvozdene zavese[uredi - уреди]

Gvozdena zavesa u Nemačkoj

Dok je postojala Gvozdena zavesa, zemlje istočne Evrope i mnoge u Centralnoj Evropi (osim Zapadne Nemačke, Lihtenštajna, Švajcarske i Austrije) su bile pod političkim uticajem Sovjetskog Saveza. Istina je da su centralnoevropske zemlje češće smatrane delom istočne Evrope nego Centralne Evrope.

Mnoge od tih zemalja su bile članice Sovjetskog Saveza, dok su, osim u dva izuzetka, susednim državama vladale prosovjetske vlade, koje su držane tu pod pretnjom vojne sile. Dva izuzetka su bile Jugoslavija koja je sačuvala punu nezavisnost i Albanija koja se otrgla od sovjetskog uticaja šezdesetih godina i svrstala se uz Kinu; i Jugoslavija i Albanija su bile komunističke države.

Istočno od Gvozdene zavese, države su razvile svoje međunarodne ekonomske i vojne saveze, COMECOM i Varšavski pakt.

Zapadno od Gvozdene zavese[uredi - уреди]

Zapadno od Gvozdene zavese, države zapadne i južne Evrope, uz Austriju, Lihtenštajn, Švajcarsku i Zapadnu Nemačku su se zasnivale na tržišnoj ekonomiji. Sa izuzetkom perioda fašizma u Španiji i Portugalu i vojne diktature u Grčkoj, ovim zemljama su vladale demokratske vlade.

Većina zemalja zapadno od Gvozdene zavese - sa izuzetskom neutralne Švajcarske, Lihtenštajna, Švedske, Finske i Irske - su bile u savezu sa SAD u NATO paktu. Ekonomski, Evropska zajednica i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu su bili zapadni odgovor na COMECON.

Gvozdena zavesa kao fizički pojam[uredi - уреди]

Deo Gvozdene zavese

Gvozdena zavesa je dobila fizičku formu u obliku pograničnih zaštita između zemalja istočnog i zapadnog bloka. Ove zemlje su bile najmilitarizovanija područja na svetu, posebno u takozvanoj „Unutrašnjoj nemačkoj granici“ između Istočne i Zapadne Nemačke. Unutrašnja nemačka granica je u ruralnim krajevima bila obeležena dvostrukom bodljikavom žicom, dok je u urbanim sredinama obeleževana visokim betonskim zidovima sličnim Berlinskom zidu. Barijera je uvek bila malo u teritoriji Istočne Nemačke da bi se izbeglo bilo kakvo ugrožavanje teritorije Zapadne Nemačke. Prava granica je bila obeležena stubovima i znacima i na nju su pazile brojne kule smeštene iza barijere. Na nekim mestima je napravljena „staza smrti“ na istočnonemačkoj strani granice, u kojoj je nedozvoljeni ulazak kažnjavan otvaranjem vatre na prekršioca. Pojas zemlje sa zapadnonemačke strane zida - između stvarne granice i zida - je uvek bio dostupan, ali samo uz veliki lični rizik, pošto su granicom patrolirale i istočnonemačke i zapadnonemačke pogranične straže. Incidenti nisu bili strani, a ukupno je 28 istočnonemačkih graničara ubijeno između 1948. i 1981. (neki su bili žrtve prijateljske vatre).

Na drugim mestima, pogranične straže između istoka i zapada su bile slabije. Na primer, granica između Mađarske i neutralne Austrije je bila označena običnom žičanom ogradom koja je lako uklonjena kada je ona postala prvi deo Gvozdene zavese koji je demontiran 1989.

Termin Gvozdena zavesa je korišćen samo za utvrđene granice u centralnoj Evropi; on nije nikada korišćen za slične granice u Aziji između komunističkih i kapitalističkih zemalja. Granica između Severne Koreje i Južne Koreje je slična bivšoj unutrašnjoj nemačkoj granici, posebno po stepenu militarizacije, ali nikad nije smatrana delom Gvozdene zavese.

Poreklo Gvozdene zavese[uredi - уреди]

Prva zabeležena upotreba termina „gvozdena zavesa“ je bila 1819, u opštem smislu „neprobojne barijere“. Do 1920. ona je postala povezana sa granicom sfere uticaja Sovjetskog Saveza. [1] Korišćen je u tokom Drugog svetskog rata od strane nemačkog ministra propagande Jozefa Gebelsa i kasnije od strane grofa Luca Šverina fon Grosiga u poslednjim danima rata; međutim, nju je popularizovao britanski premijer Vinston Čerčil, koji ga je iskoristio u svom predavanju 5. marta 1946. u Vestminsterskom koledžu u Fultonu, Misuri:

Od Šćećina na Baltiku do Trsta na Jadransko moreu, „gvozdena zavesa“ se spustila širom kontinenta. Iza te linije leže se prestonice starih država Centralne i istočne Evrope. Varšava, Berlin, Prag, Beč, Budimpešta, Beograd, Bukurešt i Sofija; svi ti čuveni gradovi i stanovništvo oko njih leži u onom što moram nazvati sovjetskom sverom, i svu su subjekti, u ovom obliku ili onom, ne samo sovjetskog uticaja, već i vrlo velike i u nekim slučajevima povećane kontrole iz Moskve.

Nakon svog pada, deo Berlinskog zida je prenešen i uzdignut u Vestminsterskom koledžu.

Reakcije[uredi - уреди]

Na početku, mnoge zapadne države su osudile Čerčilov govor. Većina zapadne javnosti je još uvek smatrala Sovjetski Savez bliskim saveznikom, u smislu nedavne pobede nad nacističkom Nemačkom i Japanom. Mnogi su videli Čerčilov govor kao ratnohuškački i nepotreban. Međutim, pošto su sovjetske arhive sada javne, mnogi istoričari su promenili svoje mišljenje.

Iako fraza nije bila dobro prihvaćena u to vreme, kako je Hladni rat jačao, ona je stekla popularnost kao kratka referenca na podelu Evrope. Gvozdena zavesa je služila da zadrži ljude i informacije, i metafora je na kraju zadobila veliku prihvaćenost na Zapadu.

U Sovjetskom Savezu, govor je prihvaćen od strane Staljina kao učvršćivanje njegovog mišljenja da je sukob sa Zapadom neizbežan. Tokom sledećih meseci, kroz kombinaciju ubeđivanja i čistki onih koji su imali drugačije mišljenje, Sovjetski Savez je zaista počeo da vidi Zapad kao pretnju više nego saveznika koji je bio tokom Drugog svetskog rata.

Neprijateljstvo između Istoka i Zapada[uredi - уреди]

Neprijateljstvo između Sovjetskog Saveza i Zapada koje je dovelo do Čerčilovo govora je imalo različita porekla.

Velika Britanija, Francuska, Japan, Kanada, SAD i druge zemlje su podržavale Bele protiv Boljševika tokom Ruskog građanskog rata i ta činjeninica nije zaboravljena od strane Sovjeta. U predvečerje Drugog svetskog rata i u pogledu ugađanja Zapada Hitleru da bi se sačuvao mir, Sovjeti su potpisali sporazum Ribentrop-Molotov sa nacističkom Nemačkom. Jedna od ciljeva Sovjeta je bila podela države između njih da bi se stvorila tampon-zona. Nakon rata, Staljin je bio odlučan da postavi sličnu tampon-zonu protiv Nemačke sa prosovjetskim državama na svojoj granici, što je dovelo do zategnutih odnosa na Jaltskoj konferenciji (februar 1945) i potonjoj Potsdamskoj konferenciji (avgust 1945).

Na Zapadu nije bilo samo otpora sovjetskoj dominaciji nad državama koje bi činile tampon-zonu, već i strah da Sovjeti grade carstvo koje može biti pretnja njima i njihovim interesima. A posebno je Čerčil bio zabrinut da bi se SAD mogle vratiti predratnom izolacionizmu, ostavljajući opustošene evropske zemlje nemoćnima da se odupru sovjetskim zahtevima. Američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt je najavio na Jaltskoj konferenciji da će se nakon poraza Nemačke, američke snage povući iz Evrope za dve godine.

Postoje ranija korišćenja termina „gvozdena zavesa“ od Čerčilovog govora. Neki navode da je termin prva sklopila belgijska kraljica Elizabeta nakon početka Prvog svetskog rata da bi opisala političku situaciju između Belgije i Nemačke. Gvozdena zavesa je bila obavezna mera predostrožnosti u svim nemačkim pozorištima da bi se sprečila mogućnost širenja požara sa bine na ostatak pozorišta. Takvi požari su bili uobičajeni pošto je dekor bio vrlo zapaljiv. U slučaju požara, metalni zid bi odvojio binu od pozorišta, olakašavajući time da se požar brže ugasi. Daglas Rid je iskoristio ovu metaforu u svojoj knjizi „Bogatstvo sramote“ (-{Disgrace Abounding}-): "Gorak sukob [u Jugoslaviji između srpskih unionista i hrvatskih federalista] se jedino može sakriti preventivnom gvozdenom zavesom kraljeve diktature."

25. februara 1945, Jozef Gebels je pisao o gvozdenoj zavesi u svojim nedeljnim novimana Das Rajh:

Ako nemački narod položi svoje oružje, Sovjeti će, prema sporazumu između Ruzvelta, Čerčila i Staljina, okupiratu celu Istočnu i Jugoistočnu Evropu zajedno sa velikim delom Rajha. Gvozdena zavesa će pasti nad ovo ogromnom teritorijom pod kontrolom Sovjetskog Saveza, iza koje će narodi biti pobijeni. Jevrejska štampa u Londonu i Njujorku će verovatno aplaudirati.


Prvo zvučno pominjanje „gvozdene zavese“ je bilo emitovano od strane grofa Luca Šverina fon Krosiga narodu Nemačke 2. maja 1945:

Na Istoku, gvozdena zavesa, iza koje se, skriveno od očiju sveta, rad na uništenju nastavlja, se sigurno kreće napred.


Prva zabeležana prilika u kojoj je Čerčil koristio termin „gvozdena zavesa“ je bilo 12. maja 1945. u telegramu koji je poslao američkom predsedniku Hariju Trumanu:

Duboko sam zabrinut oko situacije u Evropi... 3. Gvozdena zavesa je spuštena duž njihovog fronta. Ne znamo šta se dešava iza nje. Čini se da ćče ceo region istočno od linije Libek-Trst-Krf biti uskoro kompletno u njihovim rukama. Ovome se mora dodati dalje veliko područje koje su osvojile američke armije između Ajzneka i Labe, koje će, pretpostavljam, za nekoliko nedelja biti okupirane, kada se Amerikanci povuku, od strane ruske sile. Sve vrste priprema će morati biti načinjene od strane generala Ajzenhauera da bi se sprečio još jedan ogromni prebeg nemačkog stanovništva na zapad kako se odvija ovaj ogromni moskovski napredak prema centru Evrope. A onda će se zavesa opet spustiti u vrlo velikom stepenu, ako ne i potpuno. Tako će široka zemlja od mnogo stotina milja okupirana od strane Rusa izolovati nas od Poljske...


Čerčil je ponovio ove reči u sledećem telegramu Trumanu 4. juna 1945. u kome je protestovao protiv američkog povlačenju prema onome što je ranije označena kao, i na kraju postala, američka okupaciona zona, kazavši da će vojno povlačenje dovesti:

sovjetsku silu u srce zapadne Evrope i do spuštanja gvozdene zavese između nas i svega na istoku.


Na Potsdamskoj konferenciji, Čerčil se žalio Staljinu na „gvozdenu ogradu“ oko britanske misije u Bukureštu.

Alen Dul je koristio termin u govoru 3. decembra 1945, misleći samo na Nemačku:

Teško je reći šta se dešava, alu uglavnom Rusi se ponašaju malo bolje od razbojnika. Oni su razneli sva tečna imanja. Bonovi za hranu nisu izdani Nemcima, koji su primorani peške putovati u rusku zonu, često više mrtvi nego živi. Gvozdena zavesa se spustila nad sudbinom ovih ljudi i vrlo verovatno je da su uslovi zaista užasni. Nasuprot obećanjima u Jalti, verovatno 8 do 10 miliona ljudi je porobljeno.

Analogni termini[uredi - уреди]

Varijanta Gvozdene zavese, „Bambusna zavesa“ je smišljena u referenci na Narodnu Republiku Kinu. Polje kaktusa koje okružuju američku mornaričku bazu u zalivu Gvantanamo je povremeno nazivana „Kaktusna zavesa“. Kako su se odnosi između Zapada i država iza Gvozdene i Bambusne zavese popravili sa krajem Hladnog rata, termin je prestao da se koristi.

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Šablon:Hladni rat