Propaganda

Izvor: Wikipedia

Naučnik Stenli Kaningem pronašao je preko stotinu definicija - i došao do zaključka da u medijskom društvu skoro da nema razlike između propagande i informacije. Po njegovom mišljenju, propaganda je pojam koji se temelji na osećanjima i u svojoj je suštini „neetičan". Granice između spin-doktoringa, političkog marketinga i propagande nikada nisu precizno povučene. „Laž, nažalost, jeste jedno od oruđa politike", kaže Hajner Gajsler. „Ali, granica se prelazi u trenutku kada se okleveta drugi."
Propaganda je odgovor na jedan od egzistencijalnih temeljnih problema svakog čoveka: šta da učinim da drugi misle onako kako ja želim?

I crkva je došla do spoznaje da je ubeđivanje efikasnije od mučenja. Tako je papa Grgur XV godine 1622, osnovao „Congregatio de propaganda fide", društvo za širenje (latinski: rropagare) vere među inovernicima u Africi ili Vitembergu. Kurija je dobila zadatak da podvrgne analizi greške u radu misija, da sve učesnike ujednači u pogledu nastupa i mišljenja i da sačini što potpuniju banku podataka o misionarima. To telo i danas postoji.

Ako su se ranije odsecali neposlušni jezici, nakon Francuske revolucije cilj je postao da se oni ukrote. Sa prosvetiteljstvom rasla je potreba za ujednačavanjem javnog mnjenja. Napoleon je želeo „da osvoji Evropu ne samo svojim trupama, već i agitacijom", i oformio je svoj „Bureau de presse" u cilju PR-a. Njegov protivnik, knez Metternich, ubrzo je ustanovio da „očigledno živimo u doba propagande", pri čemu je on pod tim podrazumevao „nastojanje" da se „sopstvena ubeđenja i sopstveni način života presade tamo gde do tada nisu postojali". Za Metternicha propaganda se sastojala u tome da se ne prepusti urednicima „da odlučuju o tome koji će čitaočevi zaključci za istog tog čitaoca biti od koristi, a koji ne". Bezuslovno upravljanje štampom platio je, međutim, neuspehom svoje propagande.

Po okončanju drugog svetskog rata „propaganda" nije bila reč sa negativnim konotacijama. Godine 1953. Konrad Adenauer je ozbiljno razmišljao o osnivanju ministarstva informisanja. Državnom sekretaru Otu Lencu poveren je „kao najhitniji zadatak stvaranja efikasne propagande".

U Kaliforniji Švarceneger je pokazao da je dovoljan faktor „filgud" da se pobedi na izborima. Premijer Italije Berluskoni za svaki svoj pokret ispituje koliko je valjan u smislu PR-a.

Srodne veze[uredi - уреди]