Reklama

Izvor: Wikipedia
Fasada zgrade pokrivena reklamnim ekranima (trg Pikadili u Londonu 2006)

Reklama (od fr. réclame, odnosno lat. reclamo - javno oglašavati) je vrsta komunikacije kojom sponzor reklame pokušava da ubedi publiku u korisnost određenog postupka, obično kupovine proizvoda ili usluge. Da bi postigao ovaj cilj autor reklame se služi svesnim ili podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom informacije i emocije u reklamnoj poruci. Reklamiranje se smatra delom komunikacijskog sistema marketinga. Moderno reklamiranje se razvilo sa masovnom proizvodnjom krajem 19. i početkom 20. veka.[1]

Oglašavači se najčešće trude da povećaju interesovanje za reklamirani proizvod njegovim brendiranjem. Slika ili ime proizvoda se ponavlja, zajedno sa njegovim poželjnim osobinama, tako da se u svesti potrošača ustali veza između robne marke i pomenutih osobina.

Jedna od najvažnijih karakteristika reklame je način na koji ona stiže do potrošača reklamiranog proizvoda ili usluge. U ovu svrhu se koriste: televizija, radio, novine, časopisi, video igre, internet, bilbordi, poštanske pošiljke, distribucija letaka i drugi načini.

Pored preduzeća koja reklamiraju svoje komercijalne proizvode i usluge, naručioci reklama mogu biti: političke partije, interesne grupe, verske organizacije i državne i javne ustanove. Reklame najčešće osmišljavaju reklamne agencije.

Godine 2007. procenjeni troškovi reklamiranja na celom svetu iznosili su 385 milijardi dolara[2], od čega više od 150 milijardi dolara samo u SAD[3].

Istorija reklame[uredi - уреди]

Izlaganje robe na pijacama u antičko doba predstavljalo je prvobitni oblik reklame. Prve pronađene tablice sa komercijalnim reklamama potiču iz ruševina Pompeje. Na srednjovekovnim pijacama putujući trgovci su vikanjem reklamirali svoje proizvode i usluge. Reklamiranje se ograničavalo na mesto gde je vršena prodaja ili trgovina, to jest na tržnicu ili radnju. Sa industrijskom revolucijom, oko 1850, došlo je do odvajanja reklamiranja od mesta gde se vrši promet robe. Masovna proizvodnja je na tržište iznosila proizvode koji su, pored svoje osnovne upotrebne vrednosti, kod korisnika izazivali i emocionalne efekte. Prva luksuzna dobra su postala dostupna širim masama.

Reklamni oglas za mašinu za kopiranje „Automatski ciklostil“ (tipičan za period oko 1900)

U drugoj polovini 19. i početkom 20. veka narod je sve više postajao masa potrošača koja kupovinom iskazuje svoj društveni status. Time je porastao društveni značaj potrošačkih dobara. Pojavile su se robne marke. Dvadesetih godina dvadesetog veka veliki zastakljeni izlozi prodavnica i zidne reklame izmenile su fizionomiju velikih gradova. Slogan „Slika govori više od hiljadu reči“ potiče iz ovog vremena. Napredak elektrifikacije omogućio je pojavu prvih svetlosnih reklama.

Od 1930-ih došlo je do promene u paradigmi tržišta. Do tada su zbog ograničene ponude robe prodavci diktirali ponudu, a od tada tržištem dominiraju kupci koji mogu da biraju robu između više ponuda. Na njihovu odluku ne utiče više samo korisnost proizvoda, već i emocije.

Pojavom supermarketa pedesetih i šezdesetih godina došlo je do porasta značaja reklamiranja. Proizvod je morao da se na naki način izdvoji u odnosu na konkurenciju. Reklamiranjem je privlačena pažnja kupaca.

Reklama u dobu radija i televizije[uredi - уреди]

Ranih 1920-ih pojavile su se prve radio stanice. Njima su opremu dali proizvođači telekomunikacione opreme koji su time težili da povećaju prodaju radioaparata. Radijske programe su sponzorisale kompanije, a zauzvrat su one pominjane u radijskom programu. Uskoro su radio stanice shvatile da je ekonomski isplativije da prodaju kratke segmente u svojim programima koje bi kupci-kompanije popunjavali komercijalnim porukama. Ta praksa se proširila na televiziju kasnih 1940-ih.

Velika borba se razvila između onih koji su smatrali da je radio komercijalna aktivnost, i onih koji su smatrali da je radio spektar javno dobro. U Ujedinjenom Kraljevstvu je osnovana „Britanska kompanija za radiodifuziju“ (poznatija kao -{BBC}-) koja je 1927. proglašena javnim preduzećem. Na sličan način je u Kanadi osnovana javna „Kanadska korporacija za radiodifuziju“ (-{Canadian Broadcasting Corporation}-). U SAD je prevagnuo komercijalni model, ali su radio stanice obavezane da deluju u javnom interesu.[4]

U šezdesetim razvijen je savremeni pristup reklamiranju, sa neobičnim i kreativnim porukama. Recimo, Folksvagen se reklmirao porukama: „limun“ i „zamislite mālo“, što je asociralo na oblik njihovog auta.

Sa pojavom TV stanice MTV 1980-ih došlo je do integracije sadržaja programa i reklamne poruke. U Severnoj Americi pojavili su se TV kanali koji isključivo emituju reklamni program.

Ekspanzija interneta dovela je do pojave reklamiranja na internetu 1990-ih. Danas neke internet prezentacije i servisi (recimo, pretraživač gugl) prodaju prostor na svojim internet stranicama za oglašavanje, ali se i trude da reklame budu u kontekstu onog zbog čega je korisnik pristupio servisu.

Skorašnja inovacija je gerilski marketing, gde se proizvodi reklamiraju na neobične i neočekivane načine.

Deo BNP koji se troši na reklamiranje nije se značajnije promenio u vremenu velikih promena u masovnim medijma. Na primer, glani reklamni mediji u SAD 1925. bili su: novine, časopisi, plakati i oglasi na tramvajima. Na reklamiranje se trošilo oko 2,9% BNP. Godine 1998. televizija i radio su postali glavni reklamni mediji. Uprkos tome, na reklamiranje se trošio manji deo BNPa nego ranije, oko 2,4%.[5]

Vidovi reklama[uredi - уреди]

U javnom životu[uredi - уреди]

  • Politička
  • Ekonomska
  • Socijalna
  • Sportska
  • Kulturna

Po vrsti reklamnog sredstva[uredi - уреди]

  • Štampana reklama
  • Reklama u elektronskoj formi
  • Reklama na mestu prodaje
  • Reklama na izložbi ili sajmu
  • Bioskopska reklama
  • Reklama na pakovanju ili ambalaži

Kritika[uredi - уреди]

Iako se reklamiranje smatra neophodnim pratiocem ekonomskog rasta, ono ima svoj negativan uticaj na društvo. Neželjeni komercijalni imejlovi (poznati kao spem) su postali toliko učestali da prdstavljaju veliki problem za korisnike imejl usluga, kao i finansijsko opterećenje za internet provajdere.[6] Reklamiranje vrši invaziju na sve javne prostore, uključujući škole, što neki smatraju oblikom eksploatacije dece.[7] Pored toga, u reklamama se često koriste psihološki pritisci poput stvaranja osećaja neadekvatnosti ili niže vrednosti kod potencijalnog potrošača. Ovaj pritisak može da ima negativan uticaj na psihičko stanje pojedinca.

Kritika reklame je blisko povezana sa kritikom medija. Ona se može odnositi na audio-vizuelni aspekat (eksploatacija javnih površina i resursa u svrhu reklame), ekološki uticaj (zagađenje, uvećanje ambalaže u svrhu reklame), uticaj na politiku (zavisnost politike od reklamiranja u medijima, ograničavanje slobode govora), finansijski efekat (cena reklamiranja), etičke dileme (podsvesni uticaji na psihu, udari na ličnu privatnost, diskriminacija socijalnih grupa, pitanje poštenja) ili na mešavinu ovih pristupa kritici.

Hiperkomercijalizam[uredi - уреди]

Wikicitati „Danas su reklame prisutne u školama, na aerodromima, u ordinacijama, bioskopima, bolnicama, na benzinskim pumpama, u liftovima, radnjama, na internetu, voću, bankomatima, kantama za đubre i na bezbroj drugih mesta. Reklame se stavljaju na peščane plaže i na zidove javnih toaleta.“
()

[8]

Wikicitati „Jedna od ironija modernog reklamiranja je da je usled povećane komercijalizacije oglašavačima postalo teže da postignu uspeh, pa moraju da se još jače trude.“
()

[9]

V. takođe[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. "JEG - Sign In Page". Joeg.oxfordjournals.org. http://joeg.oxfordjournals.org/cgi/content/full/8/3/421. pristupljeno 20. 4. 2009.. 
  2. "Global Entertainment and Media Outlook: 2006–2010, a report issued by global accounting firm PricewaterhouseCoopers". Pwc.com. http://www.pwc.com/extweb/pwcpublications.nsf/docid/5AC172F2C9DED8F5852570210044EEA7?opendocument&vendor=none. pristupljeno 20. 4. 2009.. 
  3. "TNS Media Intelligence". Tns-mi.com. 8. 1. 2007.. http://www.tns-mi.com/news/01082007.htm. pristupljeno 20. 4. 2009.. 
  4. "Public Interest, Convenience and Necessity". Museum.tv. http://www.museum.tv/archives/etv/P/htmlP/publicintere/publicintere.htm. pristupljeno 20. 4. 2009.. 
  5. "Annual U.S. Advertising Expenditure Since 1919". Galbithink.org. 14. 9. 2008.. http://www.galbithink.org/ad-spending.htm. pristupljeno 20. 4. 2009.. 
  6. "Slashdot | ISP Operator Barry Shein Answers Spam Questions". Interviews.slashdot.org. 3. 3. 2003.. http://interviews.slashdot.org/article.pl?sid=03/03/03/1528247&tid=111. pristupljeno 20x09-04-20. 
  7. "How Marketers Target Kids". Media-awareness.ca. 13. 2. 2009.. http://www.media-awareness.ca/english/parents/marketing/marketers_target_kids.cfm. pristupljeno 20. 4. 2009.. 
  8. "Ad Creep — Commercial Alert". Commercialalert.org. http://www.commercialalert.org/issues/culture/ad-creep. pristupljeno 20. 4. 2009.. 
  9. McChesney, Robert W. “The Political Economy of Media: Enduring Issues, Emerging Dilemmas”. Monthly Review Press, New York, (May 1, 2008), p. 266, ISBN 978-1-58367-161-0