Adrenokortikotropni hormon

Izvor: Wikipedia
Pro-opiomelanokortin (adrenokortikotropin/ beta-lipotropin/ alfa-melanocit stimulišući hormon/ beta-melanocit stimulišući hormon/ beta-endorfin)
Derivati pro-opiomelanokortina
POMC
     
γ-MSH ACTH β-lipotropin
         
  α-MSH CLIP γ-lipotropin β-endorfin
       
    β-MSH  
Identifikatori
Simbol POMC
Entrez 5443
HUGO 9201
OMIM 176830
RefSeq NM_000939
UniProt P01189
Drugi podaci
Lokus Hromozom 2 p23

Adrenokortikotropni hormon (ACTH),takođe poznat kao kortikotropin, adrenokortikotrofski hormon, je peptidni hormon koga proizvodi i izlučuje prednja hipofiza.[1][2] On je komponenta hipotalamusno-hipofizno-adrenalne osovine i čisto se proizvodi u odgovoru na biološki stres (zajedno sa kortikotropin-oslobađajućim hormonom iz hipotalamusa). Njegovi principalni efekti su povišenje produkcije i oslobađanje kortikosteroida i, kao što proizilazi is njegovog imena, kortizola iz kore nadbubrežne žlijezde.

Struktura[uredi - уреди]

ACTH se sastoji od 39 aminokiselina, prvih 13 od kojih (brojeći od N-terminusa) može da bude odsečeno čime se formira α-melanocit-stimulišući hormon (α-MSH). (Ta zajednička struktura je odgovorna za eksesivno potamnjena kožu kod Adisonove bolesti.) Nakon kratkog vremenskog perioda, ACTH biva presečen u α-MSH i CLIP, peptid sa nepoznatim dejstvom kod ljudi.

Humani ACTH ima molekulsku težinu od 4,540 Da.[3]

Funkcija[uredi - уреди]

ACTH deluje putem stimulacije ACTH receptora na ćelijskoj površini, koji su locirani prvenstveno na adrenokortikoidnim ćelijama kore nadbubrežne žlezde. To dovodi do sinteze i otpuštanja gluko- i mineralo-kortikosteroida i androgenih steroida. ACTH receptor je sedam transmembranski G protein-spregnuti receptor. Nakon vezivanja liganda, receptor podleže konformacionim promenama koje stimulišu enzim adenilat ciklazu, što dovodi do povišenja nivoa intracelularnog cAMP i naknadne aktivacije proteinske kinaze A. Ovo ultimativno rezultuje u simulaciji steroidogeneze.

Literatura[uredi - уреди]