Alanin

Izvor: Wikipedia
Alanin
Structural formula of the L-isomer
Ball-and-stick model of the L-isomer
IUPAC ime
Drugi nazivi 2-Aminopropanska kiselina
Identifikacija
Abrevijacija Ala, A
CAS registarski broj 302-72-7 YesY
56-41-7 (L-isomer)
338-69-2 (D-isomer)
PubChem[1][2] 5950
ChemSpider[3] 582
EC-broj 206-126-4
MeSH Alanine
IUPHAR ligand 720
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C3H7NO2
Molarna masa 89.09 g mol−1
Agregatno stanje beli prah
Gustina 1.424 g/cm3
Tačka topljenja

258 °C (sublimira)

Rastvorljivost u vodi rastvoran je
pKa 2,33 i 9,71
Izoelektrična tačka 6,00

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Alanin (al[dehid] + -anin), 2-aminopropionska kiselina, neesencijalna aminokiselina. Postoje dva enantiomera alanina:

  • α-alanin Kemijska formula: CH3CH(NH2)COOHjedna od najčeščih aminokiselina koja se koristi u sintezi proteina, proteogena je i glukogena nebitna aminokiselina uključena u metabolizam šećera i organskih kiselina, jedan od glavnih sastojaka svilenog vlakna, a slobodan se nalazi u krvnoj plazmi,

Biosinteza[uredi - уреди]

Najčešće nastaje reduktivnom aminacijom piruvata. Transaminacija je reverzibilna reakcija i alanin vrlo lako nastaje od piruvata, zato sudjeluje u metaboličkim putevima glikolize, glukoneogeneze i ciklusa limunske kiseline.

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  5. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. http://www.whfreeman.com/newcatalog.aspx?disc=Biochemistry&course=Introduction%2bto%2bBiochemistry&isbn=071677108X&detail=toc. 

Vanjske veze[uredi - уреди]


Nuvola apps edu science.svg Nedovršeni članak Alanin koji govori o hemiji ili kemiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.