Alanin

Alanin
IUPAC ime	(S)-2-Aminopropanonska kiselina
Drugi nazivi	2-Aminopropanoic acid
Identifikacija
Abrevijacija	Ala, A
CAS registarski broj	302-72-7 Y,  56-41-7 (L-isomer) 338-69-2 (D-isomer)
PubHem	5950
HemPauk	582
EC-broj	206-126-4
MeSH	Alanine
SMILES	O=C(O)C(N)C
InChI	1/C3H7NO2/c1-2(4)3(5)6/h2H,4H2,1H3,(H,5,6)
Svojstva
Molekulska formula	C3H7NO2
Molarna masa	89.09 g mol−1
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	1.424 g/cm3
Tačka topljenja	258 °C (sublimira)
Rastvorljivost u vodi	rastvoran je
pKa	2,33 i 9,71
Izoelektrična tačka	6,00
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °-{C}-, 100 -{kPa}-) materijala
Literatura

Alanin(al[dehid] + -anin), 2-aminopropionska kiselina, neesencijalna aminokiselina. Postoje dva enantiomera alanina:

1. α-alanin Kemijska formula: CH₃CH(NH₂)COOHjedna od najčeščih aminokiselina koja se koristi u sintezi proteina, proteogena je i glukogena nebitna aminokiselina uključena u metabolizam šećera i organskih kiselina, jedan od glavnih sastojaka svilenog vlakna, a slobodan se nalazi u krvnoj plazmi,

1. β-alanin NH₂CH₂CH₂COOH, kojeg nalazimo kod bakterija u staničnoj stijenci i nekim peptidnim antibioticima. Nije proteogen, sastojak je koenzima A i prirodnih peptida, slobodan se nalazi u mozgu.

Biosinteza

Najčešće nastaje reduktivnom aminacijom piruvata. Transaminacija je reverzibilna reakcija i alanin vrlo lako nastaje od piruvata, zato sudjeluje u metaboličkim putevima glikolize, glukoneogeneze i ciklusa limunske kiseline.

Vanjske veze

• Bionet škola
• Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Aminokiseline