Esencijalna aminokiselina

Izvor: Wikipedia

Esencijalna aminokiselina je aminokiselina koja se ne može de novo sintetisati u oraganizmu (obično se misli na ljudski organizam), i stoga se mora uneti putem hrane.

Esencijalnost kod ljudi[uredi - уреди]

Esencijalna Noesencijalna
Izoleucin Alanin
Leucin Arginin*
Lizin Aspartat
Metionin Cistein*
Fenilalanin Glutamat
Treonin Glutamin*
Triptofan Glicin*
Valin Prolin*
Histidin Serin*
Tirozin* Asparagin*
Selenocistein** Pirolizin**

(*) Esencijalna samo u određenim slučajevima.[1][2]

(**) Neklasifikovana.

Aminokiseline koje se smatraju esencijalnim za ljude su fenilalanin, valin, treonin, triptofan, izoleucin, metionin, leucin, lizin, i histidin.[3] Dodatno, cistein (ili aminokiseline koje sadrže sumpor), tirozin (ili aromatične aminokiseline), i arginin su neohodne za bebe i decu.[4][5] Aminokiseline arginin, cistein, glicin, glutamin, histidin, prolin, serin i tirozin su uslovno esencijalne. One normalno nisu neohodne u hrani, ali moraju da budu dostupne delu populacije koji ne sinteše dovoljne količine ovih kiselina.[1][2] Primer takvih osoba su oboleli od fenilketonurije.[6][7]

Literatura[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 Fürst P, Stehle P (1. 6. 2004.). "What are the essential elements needed for the determination of amino acid requirements in humans?". Journal of Nutrition 134 (6 Suppl): 1558S–1565S. PMID 15173430. 
  2. 2.0 2.1 Reeds PJ (1. 7. 2000.). "Dispensable and indispensable amino acids for humans". J. Nutr. 130 (7): 1835S–40S. PMID 10867060. 
  3. Young VR (1994). "Adult amino acid requirements: the case for a major revision in current recommendations". J. Nutr. 124 (8 Suppl): 1517S–1523S. PMID 8064412. 
  4. Imura K, Okada A (1998). "Amino acid metabolism in pediatric patients". Nutrition 14 (1): 143–8. doi:10.1016/S0899-9007(97)00230-X. PMID 9437700. 
  5. FAO/WHO/UNU (2007). "PROTEIN AND AMINO ACID REQUIREMENTS IN HUMAN NUTRITION". WHO Press. http://whqlibdoc.who.int/trs/WHO_TRS_935_eng.pdf. , page 150
  6. Folling A. Uber ausscheidung von phenylbrenztraubensaure in den Harn als Stoffwechselanomalie in verbingdung mit imbezillitat. Hoppe-Seylers Z Physiol Chem 1934;227:169–76.
  7. Surtees, R., Blau, N., The neurochemistry of phenylketonuria. European Journal of Pediatrics. 159:S109-13, (2000).

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]