Glicin

Izvor: Wikipedia
Glicin[1]
Glycine-zwitterion-2D-skeletal.png
Glycin - Glycine.svg
Glycine-from-xtal-2008-3D-balls.png
Glycine-3D-balls.png
IUPAC ime
Drugi nazivi Aminoetanoinska kiselina
Aminosirćetna kiselina
Identifikacija
Abrevijacija Gly, G
CAS registarski broj 56-40-6 YesY
PubChem[2][3] 750
ChemSpider[4] 730
EC-broj 200-272-2
MeSH Glycine
IUPHAR ligand 727
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C2H5NO2
Molarna masa 75.07 g mol−1
Agregatno stanje bela materija
Gustina 1.1607 g/cm3
Tačka topljenja

233 °C (razlaže se)

Rastvorljivost u vodi 25 g/100 mL
Rastvorljivost rastvoran u etanolu, piridinu
nerastvoran u etru
pKa 2.35 i 9.78
Izoelektrična tačka 5,97
Opasnost
LD50 2600 mg/kg (miš, oralno)

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Glicin ili α-aminosirćetna kiselina je najjednostavnija aminokiselina, koja ne poseduje nijedan asimetričan atom ugljenika u svojoj strukturi. U organizmu se može proizvesti iz drugih aminokiselina, tako da ne spada u esencijalne aminokiseline.[5][6]

Sinteza[uredi - уреди]

Glicin se može proizvesti iz aminokiselina serin i treonin, iz glioksalne kiseline i sarkozina.

  • Glicin može nastati i iz aminokiseline treonin pod uticajem enzima treonin aldolaza, ali je značaj ove reakcije mali.

Razgradnja[uredi - уреди]

  • Iz glicina i metilen tetrahidrofolne kiseline nastaje serin (obrnuta rekcija od gore navedene). Razgradnjom serina nastaje pirogrožđana kiselina. Zbog ovoga glicin spada u glikogene aminokiseline.

Značaj[uredi - уреди]

Poremećaji[uredi - уреди]

  • Glicinurija je povećano izlučivanje glicina mokraćom. Nastaje zbog poremećaja u bubrežnom tubularnom trasportu glicina.
  • Hiperglicinemija je povećana koncentracija glicaina u krvi. Nastaje zbog poremećaja u enzimskom sistemu razgradnje glicina.

Reference[uredi - уреди]

  1. The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th izd.). Merck Publishing. 1989. ISBN 0-911910-28-X. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. , 4386.
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  6. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. http://www.whfreeman.com/newcatalog.aspx?disc=Biochemistry&course=Introduction%2bto%2bBiochemistry&isbn=071677108X&detail=toc. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]