Heliks

Heliks konstruisan od cigle

Prirodni levostrani heliks

Heliks, od grčke reči έλικας/έλιξ, je oblik zavijen poput navoja na šerafu, ili spiralnih (ispravno helikoidnih) stepenica. Heliksi su važni u biologiji, jer molekul DNK ima oblik heliksa, a mnogi proteini imaju podstrukture oblika heliksa (alfa heliks).

Heliks može biti levostrani ili desnostrani. Ako se posmatra iz pravca ose heliksa, ako kretanje u pravcu kazaljke na satu odgovara kretanju od posmatrača, onda se radi o desnostranom heliksu. Ako kretanje u smeru suprotnom smeru kazaljke na satu odgovara kretanju od posmatrača, onda se radi o levostranom heliksu. Hiralnost se tiče heliksa, ne perspektive: desnostrani heliks se ne može okrenuti tako da izgleda kao levostrani (osim ako se posmatra u ogledalu), i obratno.

Većina šrafova su desnostrani heliksi. Alfa heliks u biologiji, kao i A i B forme DNK molekula su takođe desnostrani heliksi. Z forma DNK molekula je levostrani heliks.

Visina heliksa je razdaljina između dve tačke na heliksu koje se razlikuju za tačno jedan obrtaj heliksa.

U matematici, heliks je kriva 3-dimenzionom prostoru. Slede tri jednačine koje u pravouglom koordinatnom sistemu opisuju heliks:

$x = \cos(t),\,$

$y = \sin(t),\,$

$z = t.\,$

Kako se parametar -{t}- povećava, tačka (-{x,y,z}-) prati desnostrani heliks visine 2 pi oko -{z}--ose.

U cilindričnom koordinatnom sistemu (-{r, θ, h}-), isti heliks je opisan jednačinama:

$r = 1,\,$

$\theta = t,\,$

$h = t.\,$

Osim rotacije, translacije, i promene veličine, svi desnostrani heliksi su ekvivalentni heliksu definisanom gore. Ekvivalentni levostrani heliks se može konstruisati na razne načine, a najjednostavniji je da se -{x}-, -{y}- ili -{z}- komponenta pomnoži sa -1.

Dvostruki heliks se obično sastoji od dva kongruentna heliksa duž iste ose, koji se razlikuju samo za translaciju duž ose, koja može ali ne mora biti za pola puta.

Vidi još

• DNK
• Kolagen
• Helikoid

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Heliks