Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina

Izvor: Wikipedia
Kratak pregled osnovne hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina summary (kortikotropin-oslobađajući hormon=CRH, adrenokortikotropni hormon=ACTH).

Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina (HPA, HTPA osa, limbička hipotalamusno-hipofizno-adrenalna osa, LHPA osa, hipotalamusno-hipofizno-adrenalno-gonadotropna osa) je komplekstan set direktnih uticaja i povratnih interakcija između hipotalamusa, hipofize, i nadbubrežne žlezde.[1]

Interakcije između tih organa sačinjavaju HPA osovinu, glavni deo neuroendokrinog sistema koji kontroliše reakcije na stres i reguliše mnoge telesne procese, uključujući varenje, imunski sistem, raspoloženje i emocije, seksualnost, skladištenje i potrošnju energije. Širok spektar vrsta, uključujući ljude, poseduje komponente HPA osovine.[2][3] To je zajednički mehanizam za interakciju između žlezda, hormona, i delova međumozga koji posreduje opšti adaptacioni sindrom.[4]

Reference[uredi - уреди]

  1. Schatzberg, Alan F. (February 1988). The Hypothalamic-pituitary-adrenal axis: physiology, pathophysiology, and psychiatric implications. Raven Press. ISBN 0881673935. 
  2. J.M. Koolhaas, S.M. Korte, S.F. De Boer, B.J. Van Der Vegt, C.G. Van Reenen, H. Hopster, I.C. De Jong, M.A.W. Ruis, H.J. Blokhuis (1999). "Coping styles in animals: current status in behavior and stress-physiology". Neuroscience and Biobehavioral Reviews 23: 925–935. 
  3. J E Minton (July 1994). "Function of the hypothalamic-pituitary-adrenal axis and the sympathetic nervous system in models of acute stress in domestic farm animals". J Anim. Sci. 72: 1891–1898. 
  4. Selye, Hans (1974). Stress without distress. Philadelphia: Lippincott. 

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]