Štitasta žlezda

Izvor: Wikipedia
Štitasta i paraštitaste žlezde

Štitasta (Štitna) ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.


Položaj i građa[uredi - уреди]

Štitasta žlezda je u obliku štita ili leptira i nalazi se u uvratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog i desnog, koji su povezani suženjem-istmus (lat: isthmus). Ponekad postoji i treći, piramidalni režanj (lat: lobus pyramidalis) u srednjem delu žlezde. U svakom režnju nalazi se veliki broj folikula, koji su funkcionalne jedinice.

Histološka građa štitaste žlezde (konja)
1-folikuli ispunjeni koloidom
2-kockaste ćelije
3-krvni kapilari

Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase, tireoglobulin. Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Između kockastih, epitelnih ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju kalcitonin.

Štitasta žlezda je jedna od većih žlezda sa unutrapšnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20 g. Neposredno iza štitaste šlezde sa obe strane prolazi povratni grkljanski živac (lat: n. laringeus recurrens), bočno leži takođe sa obe strane zajednička karotidna arterija (lat: a. carotis comunis), unutrašnja jugularna vena (lat: vena jugulsris interna) i živac vagus (lat: n. vagus). Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.

Krvni sudovi[uredi - уреди]

Svaki režanj štitaste žlezde snabdevaju 2 para arteija: gornja (lat: a. thyroidea superior) i donja štitna arterija (jez-lat|a. thyroidea inferior). Gornja štitna arterija potiče iz spoljašnje karotidne arterije (lat: a. carotis externa), dok donja štitna arterija potiče iz potključne arterije (lat: a. cubclavia dextra et sinistra). Vene štitne žlezde se ulivaju u gornju šuplju venu (lat: vena cava superior).

U odnosu na svoju masu štitasta žlezda spada u nejbolje prokrvljene organe u telu (oko 1% minutnog volumena srca ili 160 ml/min/100g tkiva).


Embrionalni razvoj[uredi - уреди]

Tkivo štitaste žlezde se za vreme embronalnog razvoja spušta od korena jezika do svoje krajnje lokacije ispred dušnika, štitasto-jezičkim kanalim (lat: canalis tyreoglossus). Nekada mogu postojati ostaci tkiva štitaste žlezde u oblasti korena jezika ili u kanalu niz koji se štitasta žlezda spušta.


Hormoni štitaste žlezde[uredi - уреди]

Štitasta žleda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin.

  • Tironin (T3) je aktivna forma hormona (oko 5 puta je aktivniji od tiroksina). Tironin nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži 3 atoma joda. Poluživot ovog hormona je kratak, oko 1 dan. Štitasta žlazda ga proizvodi u manjoj meri, a uglavnom nastaje u periferiji iz tiroksina, koji pod uticajm enzima dejodaza gubi 1 atom joda, tako da nastaje tironin. Gotovo sav tironin vezan je za proteine: prealbumin, albumin i tiroksin-vezujući globulin u krvi, svega 0.4% ovog hormona je slobodno i samo taj oblik je aktivni hormon.
  • Tiroksin (T4), takođe nastaje iz aminikiseline tirozin, ali poseduje 4 atoma joda. Štitasta žlezda u najvećoj meri sekretuje ovaj hormon. Vreme poluživota je oko 6 dana, i nalazi se u krvu još više vezan za proteine: prealbumin, albumin, tiroksin-vezujući globulin, nego tironin, slobodno je svega 0.04%. Iz njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin.

Za stvaranje ova dva hormona potreban je jod, koji se unosi hranom iz spoljašnje sredine. Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. U nekim krajevim je koncentracija joda u zemlji i samim tim hrani nedovoljna, pa se kihunjska so jodira. Jod se apsorbuje iz creva i dospeva u cirkulaciju. Ćelije folikula štitaste žlezde poseduju transportni mehanizam (natrijum-jod sintransport), kojim se jod uzima u kockaste (epitelne) ćelije ove žlezde i oksidira do elementarnog joda uz pomoć enzima peroksidaza. U ćelijama folikula u endoplazmatičnom retikulumu i goldžijevom kompleksu se iz aminokiseline tirozin stvara tireoglobulin, čiji molekul sadrži oko 70 molekula tirozina. Zatim se oksidirani jod uz pomoć enzima jodaze vezuje za tireoglobulin. Ovakav tiroglobulin se deponije u sredini folikula u vidu koloida. Iz tiroglobulina se kasnije u kockastim ćelijama otcepljuju manji segmenti koji se sekretuju u krv u vidu tiroksina i tironina, takođe i tireoglobulin se sekretuje u manjoj količini.

Glavni članak: Tiroksin
Glavni članak: Tironin
  • Kalcitonin je peptidni hormon koji igra ulogu u regulisanju metabolizma kalcijuma. On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi tako što podstiče njegovu ugradnju u kosti u vidu kalcijumfosfata.
Glavni članak: Kalcitonin


Uloga hormona štitaste žlezde i njihova regulacija[uredi - уреди]

Proizvodnja i sekrecija tiroksina i tironina leže pod kontrolom tireo stimulišućeg hormona (TSH) hipofize. TSH stimuliše sintezu i oslobađanje ovih hormona, ali i on stoji pod kontrolom tireotropina (TRH), hormona hipotalamusa, koji stimuliše lučenje TSH. Tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitaste žlezde. Kada im koncentracija u krvu opadne, odblokira se lučenje TRH i TSH i tako omogućava proizvodnja tiroksina i tironina. Takođe i TSH deluje mehanizmon negativne povratne sprege na hipotalamus (TRH).

Tiroksin i tironin se vezuju receptore u jedru ćelije što dovodi do intenzivne transkripcije velikog broja gena strukturnih i transportnih proteina. Promene se ostvaruju na nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:

  • povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
  • povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida...
  • Povećava se broj i veličina mitohondrija u većini ćelija u telu. To je direktno povezano sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom enrgije, jer mitohondrije stvaraju ATP.
  • Povećava se aktivnosti natrijumsko-kalijumske pumpe.
  • Podstiče se rast i razviak mozga u fetalnom priodu i tokom prvih nekoliko godina života. Nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalost (kretenizam).
  • Povećava se razgranja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
  • razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih kiselina u krvi,
  • U srcu dolazi do povećanja njegovog rada (minutni volumen srca se povećava), povećava se frekvenca i snaga srca.
  • Povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih poremećaja.
  • Umerena koncentracija tiroidnih hormona povećava snagu mišićne kontrakcije se povećava, a povišena koncentracija ovih hormona dovodi na mišićima do pojave tremora (podrhtavanja) i slabljenja mišića.
  • Za normalnu seksulanu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.

Poremećaji funkcije štitne žlezde[uredi - уреди]

Struma označava povećanje štitaste žlezde. Ovo povećanje žlezde može biti prećeno njenom smanjenom, normalnom i povećanom funkcijom. Povećanje funkcije se zove hipetireoidizam, a smanjenje hipotireoidizam. I jedan i drugi poremećaj može biti: primaran (ako je poremećaj na nivou štitaste žlezde), sekundaran (ako je poremećaj na nivou hipofize) i tercijaran (ako je poremećaj na nivou hipotalamusa).


Hipotireoidizam[uredi - уреди]

Hipertireoidizam[uredi - уреди]

Struma[uredi - уреди]

Vidi još[uredi - уреди]

Vanjski linkovi[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9