Tireostimulišući hormon

Izvor: Wikipedia
Tireostimulišući hormon, alfa (Glikoprotein hormoni, alfa polipeptid)
Identifikatori
Simbol CGA
Alt. simboli HCG, GPHa, GPHA1
Entrez 1081
HUGO 1885
OMIM 118850
RefSeq NM_000735
UniProt P01215
Drugi podaci
Lokus Hromozom 6 q14-q21
Tireostimulišući hormon, beta
Identifikatori
Simbol TSHB
Entrez 7252
HUGO 12372
OMIM 188540
RefSeq NM_000549
UniProt P01222
Drugi podaci
Lokus Hromozom 1 p13

Tireostimulišući hormon (TSH) ili tireotropni hormon je hormon prednjeg režnja hipofize koji izaziva povećano stvaranje i oslobađanje hormona tiroksina i tironina iz štitaste žlezde. Ovaj hormon takođe izaziva rast štitaste žlezde (deobu njenih ćelija), povećava transport joda u ćelije štitaste žlezde, kao i povećano stvaranje tiroglobulina.[1]

Građa[uredi - уреди]

Tireostimulišući hormon[2] je glikoprotein molekulske mase oko 30.000 daltona. Oko 15% molekula čine ugljeni hidrati, a ostatak proteini. Izgraćen je iz dve podjedinice: α i β, koje su vezane nekvalentnim vezama. Alfa podjedinica, iste strukture sreće se i kod drugih hormona adenohipofize glikoproteinske prirode: adrenokortikotropnog hormona (ACTH), folikulostimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg hormona (LH), kao i kod humanog horionskog gonadotropina (HCG). Beta podjedinica je karakteristična za svaki od ovih hormona. Kada su podjedinice razdvojene, gube aktivnost. Gen za α podjedinicu se nalazi na hromozomu 6, dok se gen za β podjedinicu nakazi na 1. hromozomu.

Dejstvo[uredi - уреди]

TSH višestruko deluje na štitastu žlezdu. Povećava oslobađanje hormona ove žleze: tiroksina i tironina, povećava transport joda u njene ćelije, sintezu tireoglobulina (prethodnik hormona). Tireostimulišući hormon podstiče rast i deobu ćelija štitaste žlezde. Svoje dejstvo tireostimulišući hormon ispoljava vezivanjem za membranske receptore ćelija štitaste žlezde, nakon čega se aktivira anzim adenil ciklazu, koja iz ATP-a proizvodi ciklični adenozin monofosfat (c-AMP). C-AMP posreduje u prenosu inf do jedra ćelija, gde se vrši proces prepisivanja genetičke informacije na RNK.

Regulacija[uredi - уреди]

Tireostimulišući hormon stoji pod kontrolom tirotropin oslobađajućeg hormona (TRH) hipotalamusa. Hormoni štitne žlezde: tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege inhibišu lučenje ovog hormona. Kada koncentracija tiroksina i tironina padne, inhibicija se otklanja. Ova dva hormona takođe inhibišu i lučenje TRH na isti način. Somatostatin takođe može da inhibira lučenje TSH.

Poremećaji[uredi - уреди]

  • Visoke vrednosti tireostimulišućeg hormona se najčešće sreću kod kod primarnog hipotireoidizma.
  • Niske vrednosti ovog hormona se najčešće sreću kod primarnog hipertireoidizma.

Zato se kod sumnje na poremećaj funkcije štitaste žlezde često određuje koncentracija ovog hormona u krvi.

Vidi još[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 izd.). Wiley. str. 668. ISBN 978-0-471-19350-0. http://www.chem.upenn.edu/chem/research/faculty.php?browse=V. 

Literatura[uredi - уреди]

  • Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. Savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).