Grelin

Izvor: Wikipedia
edit
Grelin/obestatin preprohormon
Identifikatori
Simboli GHRL; MTLRP; ghrelin
Vanjski ID OMIM605353 MGI1930008 HomoloGene9487 GeneCards: GHRL Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 51738 58991
Ensembl ENSG00000157017 ENSMUSG00000064177
UniProt Q9UBU3 Q9EQX0
RefSeq (mRNA) NM_016362 NM_021488
RefSeq (protein) NP_057446 NP_067463
Lokacija (UCSC) Chr 3:
10.3 - 10.31 Mb
Chr 6:
113.68 - 113.69 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Grelin je hormon koji uglavnom proizvode P/D1 ćelije koje oblažu fundus (gornji deo) ljudskog želuca i epsilon ćelije pankreasa koje stimulišu glad i sastoji se od 28 amino kiselina.[1] Nivoi grelina se povišavaju pre obroka i smanjuju nakon obroka. On se smatra pandanom hormona leptina, koga proizvodi adipozno tkivo, i koji indukuje sitost kad je prisutan u visokim nivoima. U nekim barijatričnim procedurama, nivoi grelina su smanjeni kod pacijenata, što uzrokuje prevremenu sitost.

Grelin se takođe proizvodi u hipotalamusnom arkuatnom jezgru (lat. nucleus arcuatus hypothalami), gde on stimuliše sekreciju hormona rasta iz prednje hipofizne žlijezde (lat. obus anterior hypophyseos).[2]. Receptori grelina su izraženi na neuronima u arkuatnom jezgru i bočnom hipotalamusu. Grelinski receptor je G protein-spregnuti receptor, koji je još poznat pod nazivom GHS receptor (hormon rasta oslobađajući receptor). Grelinski receptor je takođe bio identifikovan u vagalnim aferentnim ćelijskim telima, kao i na vagalnim aferentnim završecima u gastrointestinalnom traktu[3]

Grelin ima važnu ulogu u neurotrofiji, posebno u hipokampusu. On je esencijalan za kognitivnu adaptaciju na promenu okruženja i za proces učenja.[4][5] Za grelin je utvrđeno da aktivira endotelne izoforme azot monoksid sintaze u signalnom putu koji je zavstan od više kinaza, među kojima je Akt.[6]

Forme[uredi - уреди]

Grelin postoji u endokrinološki neaktivnoj (čist peptid) i aktivnoj formi (heksatropin). Osim oktanoilnog i drug bočni lanci su primećeni.

Literatura[uredi - уреди]

  1. Inui A, Asakawa A, Bowers CY, et al. (2004). "Ghrelin, appetite, and gastric motility: the emerging role of the stomach as an endocrine organ". FASEB J. 18 (3): 439–56. doi:10.1096/fj.03-0641rev. PMID 15003990. 
  2. Mondal, M.S., Date, Y., Yamaguchi, H., Toshinai, K., Tsuruta, T., Kangawa, K., Nakazato, M. (2005). "Identification of ghrelin and its receptor in neurons of the rat arcuate nucleus". Regul. Pept 126 (1-2): 55–59. doi:10.1016/j.regpep.2004.08.038. PMID 15620414. 
  3. Page A, Slattery J, Milte C, Laker R, O'Donnell T, Dorian C, Brierley S, Blackshaw LA. (2007). "Ghrelin selectively reduces mechanosensitivity of upper gastrointestinal vagal afferents". Am J Physiol Gastrointest Liver Physiol. 292 (5): 1376–1384. doi:10.2337/diabetes.51.12.3412. PMID 17290011. 
  4. "Hunger hormone tied to learning". http://www.the-scientist.com/news/display/23132/. pristupljeno 1. 6. 2007..  at The Scientist
  5. Atcha, Z, Chen, WS, Ong, AB, Wong, FK, Neo, A, Browne, ER, Witherington, J, Pemberton, DJ. (2009). "Cognitive enhancing effects of ghrelin receptor agonists". Psychopharmacology (Berl). 206 (3): 415–27. doi:10.1007/s00213-009-1620-6. PMID 19652956. 
  6. Xu X, Jhun BS, Ha CH, Jin ZG. (2008). "Molecular mechanisms of ghrelin-mediated endothelial nitric oxide synthase activation.". Endocrinology. 149 (8): 4183–4192. doi:10.1210/en.2008-0255. PMC 2488251. PMID 18450953. 

Dodatna literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]