Serotonin
| Serotonin | |||
|---|---|---|---|
.svg) |
 | ||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | 5-Hydroxytryptamine, 5-HT | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 50-67-9 
| ||
| PubChem[1][2] | 5202 | ||
| ChemSpider[3] | 5013 | ||
| MeSH | |||
| IUPHAR ligand | 5 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | C10H12N2O | ||
| Molarna masa | 176.215 g/mol | ||
| Agregatno stanje | beli prah | ||
| Tačka topljenja |
167.7 °C, 441 K, 334 °F | ||
| Rastvorljivost u vodi | malo rastvorljiv | ||
| Dipolni moment | 2.98 D | ||
| Opasnost | |||
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | Spoljni MSDS | ||
| LD50 | 60 mg/kg (oralno, pacov) | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Serotonin ili 5 hidroksi triptamin je jedan važan neurotransmiter.[4][5] Serotonin je hormon zadovoljstva.
Sinteza[uredi | uredi kod]
Nastaje iz aminokiseline triptofan. Najpre dolazi do hidroksilacije triptofana uz pomoć enzima triptofan hidroksilaza. Za ovaj proces važan je tetrahidrobiopterin. Sledeći korak je dekarboksilacija 5 hidroksi triptofana do serotonina
Zastupljenost i uloga[uredi | uredi kod]
Zastupljen je svuda u ljudskom telu,[6][7] ali najviše u:
- gastrointestinalnom sistemu u neuroendokrinim ćelijama-oslobađanjem serotonina iz ovih ćelija nastaje osećaj mučnine i povraćanja-odbrambena reakcija.
- centralnom nervnom sistemu u (lat. nucleus raphe magnus) gde ima uloge u regulisanju sna, REM faza sna. Učestvuje u regulisanju osećaja sitosti i gladi i modulisanjju bola. Veoma važna uloga je i u izazivanju osećaja zadovoljstva.
- trombocitima gde učestvuje u procesu koagulacije. Serotonin deluje vazokonstrikotorno.
Metaboliti[uredi | uredi kod]
Razgrađuje se dejstvom enzima monoaminooksidaze MAO. Inaktivacijom nastaje produkt 5 hidroksi indol sirćetna kiselina koja se može meriti u mokraći. Povećana je kod bolesti-karcinoid, gde dalzi do tumorke proliferacije neuroendokrinih ćelija gastrointestinalnog trakta. Karcinoid se odlikuje napadima povraćanja, osipa po koži, temperature, halucinacije...
Iz serotonina se može sintetisati melatonin-hormon epifize (epifiza), koji ima ulogu u inhibiji sekrecije gondotropina iz hipofize i tako odlaže pojavi puberteta.
Supstance koje sadrže serotonin[uredi | uredi kod]
Serotonina ima i u čokoladi, ali i u mnogim drugim namirnicama:mleko, sir, voće, vino.... Takođe neke droge npr. ekstazi-MDMA, LSD povećavaju količinu serotonina što izaziva euforiju i zavisnost.[8][9][10]
Medikamenti koji povećavaju količinu serotonina (SSRI) se koriste u lečenju depresije (depresija).
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ↑ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
- ↑ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
- ↑ „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy”. Chelsea A. Baylen, Harold Rosenberg 101 (7): 933-947. 2006-03-24. DOI:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x.
- ↑ R. G. Smart and K. Bateman (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports”. Can Med Assoc J. 97: 1214-1221. PMC 1923615.
- ↑ Claudio Colace (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction”. The American Journal on Addictions 19 (2): 192. DOI:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.
- Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2.
- Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8.
- Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević-Biohemija, savremena administracija, medicinski fakultet u Nišu
