Kanabicikloheksanol

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kanabicikloheksanol
(IUPAC) ime
2-[(1R,3S)-3-hidroksicikloheksil]- 5-(2-metilnonan-2-il)Fenol
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 70434-92-3
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 12788230
ChemSpider[3] 26668381
Hemijski podaci
Formula C22H36O2 
Mol. masa 332,519 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status Ilegalan u Nemačkoj i Francuskoj, klasa B (UK), SAD: plan 1[4]

Kanabicikloheksanol (CP 47,497 dimetiloktil homolog, (C8)-CP 47,497) je agonist kanabinoidnog receptora, koji je razvila kompanija Pfizer 1979. Univerzitet u Frajburgu (Nemačka) je 2009. objavio da je analog jedinjenja CP 47,497 glavni aktivni sastojak biljnog proizvoda sintetički kanabis, specifično 1,1-dimetiloktil homolog jedinjenja CP 47,497, koji je sad poznat kao kanabicikloheksanol.[5][6][7][8] 1,1-dimetiloktil homolog jedinjenja CP 47,497 je zapravo nekoliko puta potentniji od početnog jedinjenja,[9] što je donekle neočekivano jer je 1,1-dimetilheptil najpotentniji supstituent klasičnim kanabinoidnim jedinjenjima, poput HU-210.[10]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Cook, Morgan (28. 02. 2011.). "Synthetic marijuana illegal as of Tuesday". North County Times (San Diego). Pristupljeno 28. 02. 2011..  Check date values in: |date=, |accessdate= (help)
  5. Hauptwirkstoff von „Spice“ identifiziert, University of Freiburg
  6. „Spice - weitere Analyseresultate“
  7. Auwärter V, Dresen S, Weinmann W, Müller M, Pütz M, Ferreirós N. 'Spice' and other herbal blends: harmless incense or cannabinoid designer drugs? Journal of Mass Spectrometry. 2 February 2009. PMID 19189348
  8. Uchiyama N, Kikura-Hanajiri R, Ogata J, Goda Y (May 2010). "Chemical analysis of synthetic cannabinoids as designer drugs in herbal products". Forensic Science International 198 (1-3): 31–8. PMID 20117892. doi:10.1016/j.forsciint.2010.01.004. 
  9. Compton DR, Johnson MR, Melvin LS, Martin BR. Pharmacological profile of a series of bicyclic cannabinoid analogs: classification as cannabimimetic agents. Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 1992 Jan;260(1):201-9. PMID 1309872
  10. Martin BR, Compton DR, Thomas BF, Prescott WR, Little PJ, Razdan RK, Johnson MR, Melvin LS, Mechoulam R, Ward SJ. Behavioral, biochemical, and molecular modeling evaluations of cannabinoid analogs. Pharmacology, Biochemistry and Behavior. 1991 Nov;40(3):471-8. PMID 1666911

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]