Gimnazija „Bora Stanković“ Vranje

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Gimnazija Bora Stanković

Pošalji fotografiju

Tip Gimnazija
Sedište Vranje (Srbija)
Osnovana 8. avgusta 1881.
Direktor(ka) mr. Dragan Ilić
Adresa Partizanska br.12
17500, Vranje
Mrežno mesto vranjskagimnazija.edu.rs


Gimnazija „Bora Stanković“ je jedina gimnazija u Vranju i jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Gimnazija je osnovana aktom ministarstva kneževine Srbije 8. avgusta 1881. godine, četiri godine nakon što je Vranje oslobođeno od Turaka. Cilj je bio da Vranje dobije osmorazrednu gimnaziju, ali nije odmah bio ostvaren. U početku gimnazija je imala dva razreda i bila je smeštena u zgradi Haremluka (danas gradski muzej). Kasnije je proširena na četiri razreda, da bi školske 1892/93 otvoren peti i 1893/94. šesti razred. Prvi direktor gimnazije je bio Đorđe Nicić koji je u Vranju došao iz Negotina. Gimnazija se prvobitno zvala „Nemanjina gimnazija,“ ali su je svi đaci zvali „Vranjska gimnazija.“ Granica gimnazijske oblasti sezala je do Gnjilana, Kumanova, Skoplja, a među učenicima je bilo i učenika iz Crne Gore, Bosne i Austo-Ugarske.

Pri prelsku u dvadesetom veku škola je imala jaku kadrovsku strukturu, jer su mnogi učeni ljudi iz Srbije kao kaznu slani u Vranje. Neki od njih su bili: Jaša Prodanović, Radoje Domanović, Milivoje Simić, Ljuba Davidović, Ilija Vukićević, Svetislav Simić idr. Najpoznatiji đaci koji su pohađali gimnaziju su Bora Stanković, Đorđe Tasić, Jovan Hadživasiljević, Kosta Todorović, Miodrag Ibrovac idr. U ovom periodu vranjski gimnazijalci su obavezno bili uključeni u proslavama Dana oslobođenja Vranja od Turaka (običaj koji je ostao i dan danas) i u svečanostima povodom berbe vinograda, kada nisu imali nastavu, a kao školska slava izabrana je Sretenje (ukinuta za vreme komunizma, ali danas opet obnovljena).

Posle bugarske okupacije za vreme Prvog svetskog rata gimnazija nije radila. Školske 1921/1922. godine gimnazija dobija i svoj osmi razred, čime je završen prvobitni plan. Usled nedostatka kadra, posle Prvog svetskog rata, u gimnaziji se zapošljavaju ruski emigranti, koji su bežeći od Oktobarske revolucije došli u Kraljevinu SHS. Na Vidovdan 28. juna 1931. godine osvešten je temelj sadašnje zgrade gimnazije. Zidanje zgrade trajalo je dve godine, a useljenje u nju trajalo je od 25. novembra do 10. decembra 1933. godine. Sredinom juna 1933. godine na drugom spartu gimnazijske zgrade urađeno je sedam reljefa jugoslovenskih velikana: Vuka Karadžića, Bore Stankovića, Ivana Gundulića, Svetog Save, Ivana Mažuranića, Franca Prešerna i Petra Petrovića Njegoša.

Na dan puča 27. marta 1941. godine tadašnji direktor Mostarac Bruno Maričić u školskoj sali održao je patriotski govor, a zatim je sa đacima izašao na ulice grada da protestvuje. Kada je Vranje opet bilo okupirano u Drugom svetskom ratu, Vranjska gimnazija je bila jedina gimnazija u Srbiji koja je prestala sa radom. Ona je pod bugarskom okupacijom pretvorena u policijski kazamat, a reljefi su potpuno uništeni kako bi se simbolično učinio još jedan pokušaj poništavanja identiteta ljudi na ovom prostoru.

Njen rad je obnovljen 19. marta 1945. godine. Gimnazija je prve četiri godine posle rata imala istu strukturu i zvala se „Viša mešovita gimnazija“. Do prve promene došlo je krajem školske 1948/49. godine kada je Odlukom Ministarstva prosvete NR Srbije podeljena 27. juna 1949. godine na potpunu mušku i potpunu žensku gimnaziju.

Samo dve školske godine radila je ovako formirana, kada je izvršeno spajanje u jednu - Državnu potpunu mešovitu gimnaziju, koja je kao takva počela sa radom školske 1951/52. godine. „Viša mešovita gimnazija“ u Vranju 1958. godine menja naziv u „Gimnazija“, a peti, šesti, sedmi i osmi razred su preimenovani u prvi, drugi, treći i četvrti razred. Godine 1959. Gimnazija dobija novi naziv Gimnazija „Bora Stanković“ koji je zadržala sve do 18. februara 1980. godine, kada je izvršena preregistracija u Obrazovni centar „Bora Stanković“ na osnovu Programa obrazovno-vaspitnog rada zajedničke osnove srednjeg usmerenog obrazovanja, kada je gimnazija ugašena.

Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju otvara se 1990. godine ponovo kao Gimnazija „Bora Stanković“.

Radovi na rekonstrukciji škole su počeli krajem 2011. godine, povodom 130. godina od njenog osnivanja. Učenici prvog i trećeg razreda su bili razmešteni u Poljoprivrednoj školi u Vranju, dok su učenici drugog i trećeg razreda bili premešteni u školi Branko Radičević takođe u Vranju.[1]

Posle završetka rekonstrukcije, koja je trajala skoro dve godine, gimnazija je opet zvanično otvorena 23. marta 2013. godine. Na otvaranju su se prisutnima u svečanoj sali obratili direktor gimnazije Dragan Ilić, gradonačelnik Vranja Zoran Antić i ministar prosvete Žarko Obradović. Rekonstrukcija je koštala oko 100 miliona dinara, od kojih je Ministarstvo regionalnog razvoja republike Srbije izdvojilo 75 miliona dinara, a lokalna samouprava 25 miliona. [2]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]