Tipični antipsihotik

Izvor: Wikipedia
Skeletalna formula hlorpromazina, prvog neuroleptičkog leka

Tipični antipsihotici (prva generacija antipsihotika, konvencionalni antipsihotici, klasični neuroleptici, tradicionalni antipsihotici, glavni trankvilajzeri) su klasa antipsihotičkih lekova koji su razvijeni tokom 1950-tih i koji su korišćeni za tretiranje psihoze (posebno, šizofrenije).[1][2] Tipični antipsihotici su primenljivi za tretman akutne manije, agitacije, i drugih stanja. Prvi tipični antipsihotici koji su ušli u kliničku upotrebu su fenotiazini. Druga generacija antipsihotika je poznata kao atipični antiphihotici.

Obe generacije lekova blokiraju receptore u moždanom dopaminskom signalnom putu, mada u poređenju sa tipičnim, atipični antipsihotici su manje skloni uzrokovanju ekstrapiramidalnog invaliditeta motorne kontrole, koji obuhvataju pokrete tela poput obolelih od Parkinsonove bolesti, telesnu ukočenost i nekontrolisane tremore.[3] Ovi abnormalni telesni pokreti mogu da postanu permanentni, čak i nakon prestanka tretmana.

Reference[uredi - уреди]

  1. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. http://books.mcgraw-hill.com/medical/goodmanandgilman/. 
  2. Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. http://www.pdr.net/Default.aspx. 
  3. Culpepper, L. (2007) A Roadmap to Key Pharmacologic Principles in Using Antipsychotics, Primary Care Companion To The Journal of Association of Medicine and Psychiatry 9(6) 444-454 Retrieved from http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2139919/

Vidi još[uredi - уреди]