VEGF receptor

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
FMS srodna tirozinska kinaza 1 (receptor vaskularnog endotelijalnog faktora rasta/receptor vaskularnog faktora permeabilnosti)
Identifikatori
Simbol FLT1
Alt. simboli FLT
Entrez 2321
Hugo 3763
OMIM 165070
RefSek NM_002019
UniProt P17948
Drugi podaci
EC broj 2.7.1.112
Lokus Hrom. 13 q12
Receptor kinaznog umetnog domena (tip III receptorske tirozinske kinaze)
Identifikatori
Simbol KDR
Alt. simboli FLK1, VEGFR, VEGFR2, CD309
Entrez 3791
Hugo 6307
OMIM 191306
RefSek NM_002253
UniProt P35968
Drugi podaci
EC broj 2.7.1.112
Lokus Hrom. 4 q11-q12
FMS srodna tirozinska kinaza 4
Identifikatori
Simbol FLT4
Alt. simboli VEGFR3, PCL
Entrez 2324
Hugo 3767
OMIM 136352
RefSek NM_002020
UniProt P35916
Drugi podaci
EC broj 2.7.1.112
Lokus Hrom. 5 q34-q35

VEGF receptori su receptori za vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF).[1][2] Poznata su tri glavna podtipa VEGFR. Oni su numerisani sa 1, 2 i 3. Oni mogu da budu vezani za membranu (mbVEGFR) ili rastvorni (sVEGFR), u zavisnosti od alternativnog splajsovanja.[3]

VEGF[uredi - уреди | uredi izvor]

Vaskularni endotelni faktor rasta (VEGF) je značajan signalni protein koji učestvuje u vaskulogenezi (formiranju cirkulatornog sistema) i angiogenezi (rastu krvnih sudova iz postojeće vaskulature). Dejstvo VEGF je ograničeno uglavnom na ćelije vaskularong endotela, mada ima uticaja na ograničeni broj drugih ćelijskih tipova (e.g. stimulacija migracije monocita/makrofaga). In vitro je pokazano da VEGF stimuliše mitogenezu endotelnih ćelija i ćelijsku migraciju. VEGF takođe pospešuje mikrovaskularnu permeabilnost, te se ponekad naziva faktorom vaskularne permeabilnosti.

Receptorska biologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Ligandi različitih VEGF receptora.[4][5]

Svi članovi VEGF familije stimulišu celularne response vezivanjem za tirozinske kinazne receptore (VEGFR) na ćelijskoj površini, čime uzrokuju njihovu dimerizaciju i aktivaciju putem transfosforilacije. VEGF receptori imaju ekstracelularnu komponentu koja se sastoji od 7 imunoglobulinu sličnih domena, jednoprolaznog transmembranskog regiona i intracelularnog dela koji sadrži tirozin kinazni domen.

VEGF-A se vezuje za VEGFR-1 (Flt-1) i VEGFR-2 (KDR/Flk-1). VEGFR-2 posreduje skoro sve poznate ćelijske response na VEGF.[1] Funkcija VEGFR-1 je manje poznata, mada se smatra da moduliše VEGFR-2 signalizaciju. Jedna dodatna funkcija VEGFR-1 receptora je da deluje kao maketa/lažni receptor, čime sprečava vezivanje VEGF za VEGFR-2 (postoje indikacije da je to posebno važno tokom embrionske vaskulogeneze). Jedna alternativno splajsovana forma VEGFR-1 (sFlt1) je za membranu nevezani protein, koji se izlučuje i prvenstveno funkcioniše kao lažni objekat.[6] Treći receptor (VEGFR-3) je poznat, međutim, VEGF-A nije ligand tog receptora. VEGFR-3 posreduje limfangiogenezu u responsu na VEGF-C i VEGF-D.

VEGFR antagonisti[uredi - уреди | uredi izvor]

Pojedini VEGFR antagonisti (inhibitori) (na primer lenvatinib, motesanib) se izučavaju za moguću primenu u tretmanu raznih kancera. Pazopanib je odobren za karcinom renalnih ćelija 2009. Regorafenib je odobren za kolorektalni kancer septembra 2012.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Holmes K, Roberts OL, Thomas AM, Cross MJ. (Oct 2007). "Vascular endothelial growth factor receptor-2: structure, function, intracellular signalling and therapeutic inhibition.". Cell Signal. 19 (10): 2003–2012. PMID 17658244. doi:10.1016/j.cellsig.2007.05.013.  Check date values in: |date= (help)
  2. Stuttfeld E, Ballmer-Hofer K (September 2009). "Structure and function of VEGF receptors". IUBMB Life 61 (9): 915–22. PMID 19658168. doi:10.1002/iub.234. 
  3. DOI:10.1016/j.bbrc.2008.05.044
    This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand
  4. cancerpublications.com.
  5. Interactions of VEGF ligands and VEGF receptors ResearchVEGF.com, retrieved on November 13, 2009
  6. Zygmunt T, Gay CM, Blondelle J, Singh MK, Flaherty KM, Means PC, Herwig L, Krudewig A, Belting HG, Affolter M, Epstein JA, Torres-Vázquez J. (August 2011). "Semaphorin-PlexinD1 Signaling Limits Angiogenic Potential via the VEGF Decoy Receptor sFlt1". Dev Cell. 21 (2): 301–314. PMC 3156278. PMID 21802375. doi:10.1016/j.devcel.2011.06.033. 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]