Spisak elemenata

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Sledeća tabela sadrži spisak 118 poznatih hemijskih elemenata.

Spisak[uredi - уреди | uredi izvor]

Z Sym Element Poreklo imena[1][2] Grupa Perioda Atomska težina
u (±)
Gustina
g/cm3
Topljenje
K
Ključanje
K
Toplota
J/g·K
Neg[2] Zastupljenost
mg/kg
 
−999 !a !a !a −999 −999 −999 −999 −999 −999 −999 −999 −999
1 H Vodonik sastoji se od grčkih elemenata hidro- i -gen sa značenjem 'koji formira vodu' 1 1 1.008[3] [4] [5] [6] 0.00008988 14.01 20.28 14.304 2.20 1400
2 He Helijum grčka reč helios, 'sunce' 18 1 4.002602(2)[7] [8] 0.0001785 0.95[9] 4.22 5.193 0.008
3 Li Litijum grčka reč litos, 'kamen' 1 2 6.94[10] [11] [12] [13] [14] 0.534 453.69 1560 3.582 0.98 20
4 Be Berilijum beril, mineral 2 2 9.012182(3) 1.85 1560 2742 1.825 1.57 2.8
5 B Bor boraks, mineral 13 2 10.81[15] [16] [17] [18] 2.34 2349 4200 1.026 2.04 10
6 C Ugljenik latinska reč karbo, 'karkol' 14 2 12.011[19] [20] [21] 2.267 3800 4300 0.709 2.55 200
7 N Azot od grčkih reči nitron i '-gen' sa značenjem 'koji formira šalitru (niter)' 15 2 14.007[22] [23] [24] 0.0012506 63.15 77.36 1.04 3.04 19
8 O Kiseonik od grčkog oksi-, sa značima 'oštar' i 'kiselina', i -gen, sa značenjem 'koji formira kiselinu' 16 2 15.999[25] [26] [27] 0.001429 54.36 90.20 0.918 3.44 461000
9 F Fluor od latinskogn fluer, 'koji teče' 17 2 18.9984032(5) 0.001696 53.53 85.03 0.824 3.98 585
10 Ne Neon od grčke reči neos, sa značanjem 'nov' 18 2 20.1797(6)[28] [29] 0.0008999 24.56 27.07 1.03 0.005
11 Na Natrijum od engleske reči soda (natrium u latinkom)[3] 1 3 22.98976928(2) 0.971 370.87 1156 1.228 0.93 23600
12 Mg Magnezijum Magnezija, distrikt Istočne Tesalije u Grčkoj 2 3 24.305[30] 1.738 923 1363 1.023 1.31 23300
13 Al Aluminijum od alumina, jedinjenje (originalno aluminum) 13 3 26.9815386(8) 2.698 933.47[4] 2792 0.897 1.61 82300
14 Si Silicijum od latinske reči silex, 'flint' (originalno silicium) 14 3 28.085[31] [32] 2.3296 1687 3538 0.705 1.9 282000
15 P Fosfor od grčke reči fosforos, 'koji nosi svetlo' 15 3 30.973762(2) 1.82 317.30 550 0.769 2.19 1050
16 S Sumpor latinski phoosphoros, 'sulfur' 16 3 32.06[33] [34] [35] 2.067 388.36 717.87 0.71 2.58 350
17 Cl Hlor grčka reč chloros, 'zelenkasto žuto' 17 3 35.45[36] [37] [38] [39] 0.003214 171.6 239.11 0.479 3.16 145
18 Ar Argon grčka reč argos, 'zaludan' 18 3 39.948(1)[40] [41] 0.0017837 83.80 87.30 0.52 3.5
19 K Kalijum novo latinska reč potassa, 'potaša' (kalium u latinskom)[3] 1 4 39.0983(1) 0.862 336.53 1032 0.757 0.82 20900
20 Ca Kalcijum latinska reč calx, 'kreč' 2 4 40.078(4)[42] 1.54 1115 1757 0.647 1 41500
21 Sc Skandijum Scandia, latinsko ime za Skandinaviju 3 4 44.955912(6) 2.989 1814 3109 0.568 1.36 22
22 Ti Titanijum Titani, sinovi boginje Zemlje u grčkoj mitologiji 4 4 47.867(1) 4.54 1941 3560 0.523 1.54 5650
23 V Vanadijum Vanadis, staro nordijsko ime za skandinavijsku boginju Freju 5 4 50.9415(1) 6.11 2183 3680 0.489 1.63 120
24 Cr Hrom grčka reč chroma, 'boja' 6 4 51.9961(6) 7.15 2180 2944 0.449 1.66 102
25 Mn Mangan izvedeno iz magnesia negra, pogledajte magnezijum 7 4 54.938045(5) 7.44 1519 2334 0.479 1.55 950
26 Fe Gvožđe engleska reč (ferrum u latinskom) 8 4 55.845(2) 7.874 1811 3134 0.449 1.83 56300
27 Co Kobalt nemačka reč Kobold, 'goblin' 9 4 58.933195(5) 8.86 1768 3200 0.421 1.88 25
28 Ni Nikal od švedske reči kopparnickel, koja sadrži nemačku reč Nickel, 'zao duh' 10 4 58.6934(4) 8.912 1728 3186 0.444 1.91 84
29 Cu Bakar engleska reči (latinski cuprum) 11 4 63.546(3)[43] 8.96 1357.77[4] 2835 0.385 1.9 60
30 Zn Cink nemačka reč Zink 12 4 65.38(2) 7.134 692.88 1180 0.388 1.65 70
31 Ga Galijum Gallia, latinsko ime za Francusku 13 4 69.723(1) 5.907 302.9146 2477 0.371 1.81 19
32 Ge Germanijum Germania, latinsko ime za Nemačku 14 4 72.630(8) 5.323 1211.40 3106 0.32 2.01 1.5
33 As Arsenik engleska reč (latinski arsenicum) 15 4 74.92160(2) 5.776 1090 [44] 887 0.329 2.18 1.8
34 Se Selen grčka reč selene, 'mesec' 16 4 78.96(3)[45] 4.809 453 958 0.321 2.55 0.05
35 Br Brom grčka reč bromos, 'zadah' 17 4 79.904[46] 3.122 265.8 332.0 0.474 2.96 2.4
36 Kr Kripton grčka reč kryptos, 'skriven' 18 4 83.798(2)[47] [48] 0.003733 115.79 119.93 0.248 3 1×10−4
37 Rb Rubidijum latinska reč rubidus, 'duboko crven' 1 5 85.4678(3)[49] 1.532 312.46 961 0.363 0.82 90
38 Sr Stroncijum Strontian, mali grad u Škotskoj 2 5 87.62(1)[50] [51] 2.64 1050 1655 0.301 0.95 370
39 Y Itrijum Ytterby, Švedska 3 5 88.90585(2) 4.469 1799 3609 0.298 1.22 33
40 Zr Cirkonijum nemačka reč Zirkoon, 'jargon' 4 5 91.224(2)[52] 6.506 2128 4682 0.278 1.33 165
41 Nb Niobijum Nioba, kći kralja Tantala iz grčke mitologije 5 5 92.90638(2) 8.57 2750 5017 0.265 1.6 20
42 Mo Molibden grčka reč molybdos sa značenjem 'olovo' 6 5 95.96(2)[53] 10.22 2896 4912 0.251 2.16 1.2
43 Tc Tehnicijum grčka reč tekhnètos sa značenjem 'veštački' 7 5 [98][54] 11.5 2430 4538 1.9 ~ 3×10−9
44 Ru Rutenijum Rutenija, novo latinsko ime za Rusiju 8 5 101.07(2)[55] 12.37 2607 4423 0.238 2.2 0.001
45 Rh Rodijum grčka reč rhodos, sa značenjem 'sa bojom ruže' 9 5 102.90550(2) 12.41 2237 3968 0.243 2.28 0.001
46 Pd Paladijum nedavno otkriveni asteroid Palas, koji se svojevremeno smatrao planetom 10 5 106.42(1)[56] 12.02 1828.05 3236 0.244 2.2 0.015
47 Ag Srebro engleska reč (argentum u latinskom)[3] 11 5 107.8682(2)[57] 10.501 1234.93[4] 2435 0.235 1.93 0.075
48 Cd Kadmijum novo latinska reč cadmia, za kralja Kadmo 12 5 112.411(8)[58] 8.69 594.22 1040 0.232 1.69 0.159
49 In Indijum indigo 13 5 114.818(1) 7.31 429.75 2345 0.233 1.78 0.25
50 Sn Kalaj engleska reč (stannum u latinskom) 14 5 118.710(7)[59] 7.287 505.08 2875 0.228 1.96 2.3
51 Sb Antimon formira od grčkog anti, 'protiv', i monos, 'sam' (stibium u latinskom) 15 5 121.760(1)[60] 6.685 903.78 1860 0.207 2.05 0.2
52 Te Telur latinska reč tellus, 'zemlja' 16 5 127.60(3)[61] 6.232 722.66 1261 0.202 2.1 0.001
53 I Jod francuska reč iode (po grčkom ioeides, 'ljubičast') 17 5 126.90447(3) 4.93 386.85 457.4 0.214 2.66 0.45
54 Xe Ksenon grčka reč xenos, 'čudan' 18 5 131.293(6)[62] [63] 0.005887 161.4 165.03 0.158 2.6 3×10−5
55 Cs Cezijum latinska reč caesius, 'plavo nebo' 1 6 132.9054519(2) 1.873 301.59 944 0.242 0.79 3
56 Ba Barijum grčka reč barys, 'težak' 2 6 137.327(7) 3.594 1000 2170 0.204 0.89 425
57 La Lantan grčka reč lanthanein, 'ležati skriven' 6 138.90547(7)[64] 6.145 1193 3737 0.195 1.1 39
58 Ce Cerijum nedavno otkriveni asteroid Ceres, koji se svojevremeno smatrao planetom 6 140.116(1)[65] 6.77 1068 3716 0.192 1.12 66.5
59 Pr Prazeodijum grčke reči praseios didymos sa značenjem 'zeleni blizanac' 6 140.90765(2) 6.773 1208 3793 0.193 1.13 9.2
60 Nd Neodijum grčke reči neos didymos sa značenjem 'novi blizanac' 6 144.242(3)[66] 7.007 1297 3347 0.19 1.14 41.5
61 Pm Prometijum Prometej iz grčke mitologije koji je ukrao vatru od bogova i dao je ljudima 6 [145][67] 7.26 1315 3273 1.13 2×10−19
62 Sm Samarijum Samarskit, ime minerala iz koga je prvobitno izolovan 6 150.36(2)[68] 7.52 1345 2067 0.197 1.17 7.05
63 Eu Europijum Evropa 6 151.964(1)[69] 5.243 1099 1802 0.182 1.2 2
64 Gd Gadolinijum Johan Gadolin, hemičar, fizičar i mineralog 6 157.25(3)[70] 7.895 1585 3546 0.236 1.2 6.2
65 Tb Terbijum Ytterby, Švedska 6 158.92535(2) 8.229 1629 3503 0.182 1.2 1.2
66 Dy Disprozijum grčka reč dysprositos, 'do koga se teško dolazi' 6 162.500(1)[71] 8.55 1680 2840 0.17 1.22 5.2
67 Ho Holmijum Holmia, novo latinsko ime za Štokholm 6 164.93032(2) 8.795 1734 2993 0.165 1.23 1.3
68 Er Erbijum Ytterby, Švedska 6 167.259(3)[72] 9.066 1802 3141 0.168 1.24 3.5
69 Tm Tulijum Thule, antičko ime za Skandinaviju 6 168.93421(2) 9.321 1818 2223 0.16 1.25 0.52
70 Yb Iterbijum Ytterby, Švedska 6 173.054(5)[73] 6.965 1097 1469 0.155 1.1 3.2
71 Lu Lutecijum Lutetia, latinsko ime za Pariz 3 6 174.9668(1)[74] 9.84 1925 3675 0.154 1.27 0.8
72 Hf Hafnijum Hafnia, novo latinskoime za Kopenhagen 4 6 178.49(2) 13.31 2506 4876 0.144 1.3 3
73 Ta Tantal Kralj Tantal, otac Niobe iz grčke mitologije 5 6 180.94788(2) 16.654 3290 5731 0.14 1.5 2
74 W Volfram švedska reč tung sten, 'teški kamen' (W dolazi od wolfram, starog imena minerala volframita)[3] 6 6 183.84(1) 19.25 3695 5828 0.132 2.36 1.3
75 Re Renijum Rhenus, latinsko ime za reku Rajnu 7 6 186.207(1) 21.02 3459 5869 0.137 1.9 7×10−4
76 Os Osmijum grčka reč osmè, sa značenjem 'miris' 8 6 190.23(3)[75] 22.61 3306 5285 0.13 2.2 0.002
77 Ir Iridijum Irida, grčka boginja duge 9 6 192.217(3) 22.56 2719 4701 0.131 2.2 0.001
78 Pt Platina španska reč platina, sa značenjem 'malo srebro' 10 6 195.084(9) 21.46 2041.4[4] 4098 0.133 2.28 0.005
79 Au Zlato engleska reč (aurum u latiskom) 11 6 196.966569(4) 19.282 1337.33[4] 3129 0.129 2.54 0.004
80 Hg Živa novo latisnko ime mercurius, dato po rimskom bogu (Hg dolazi od bivšeg imena hydrargyrum, od grčkog hydr-, 'voda', i argyros, 'srebro') 12 6 200.592(3) 13.5336 234.43 629.88 0.14 2 0.085
81 Tl Talijum grčia reč thallos, 'zelena grančica' 13 6 204.38[76] 11.85 577 1746 0.129 1.62 0.85
82 Pb Olovo engleska reč (plumbum u latinskom)[3] 14 6 207.2(1)[77] [78] 11.342 600.61 2022 0.129 1.87 14
83 Bi Bizmut nemačka reč, sa zastarela 15 6 208.98040(1)[79] 9.807 544.7 1837 0.122 2.02 0.009
84 Po Polonijum Polonia, novo latinsko ime za Poljsku 16 6 [209][80] 9.32 527 1235 2.0 2×10−10
85 At Astat grčka reč astatos, 'nestabilan' 17 6 [210][81] 7 575 610 2.2 3×10−20
86 Rn Radon od radium, pošto je prvobitno detektovan kao emisija iz radijuma tokom radioaktivnog raspada 18 6 [222][82] 0.00973 202 211.3 0.094 2.2 4×10−13
87 Fr Francijum Francia, novo latinsko ime za Francusku 1 7 [223][83] 1.87 300 950 0.7 ~ 1×10−18
88 Ra Radijum latinska reč radius, 'zrak' 2 7 [226][84] 5.5 973 2010 0.094 0.9 9×10−9
89 Ac Aktinijum grčka reč aktis, 'zrak' 7 [227][85] 10.07 1323 3471 0.12 1.1 5.5×10−10
90 Th Torijum Thor, skandinavski bog grmljavine 7 232.03806(2)[86] [87] 11.72 2115 5061 0.113 1.3 9.6
91 Pa Protaktinijum grčka reč protos, 'prvi', i aktinijum, koji se formira putem radioaktivnog raspada protaktinijuma 7 231.03588(2)[88] 15.37 1841 4300 1.5 1.4×10−6
92 U Uranijum Uran, sedma planeta u Solarnom sistemu 7 238.02891(3)[89] 18.95 1405.3 4404 0.116 1.38 2.7
93 Np Neptunijum Neptun, osma planeta Solarnog sistema 7 [237][90] 20.45 917 4273 1.36 ≤ 3×10−12
94 Pu Plutonijum Pluton, patuljasta planeta u Solarnom sistemu 7 [244][91] 19.84 912.5 3501 1.28 ≤ 3×10−11
95 Am Americijum Amerike, element je prvobitno sintetisan na tom kontinentu, po analogiji sa europijumom 7 [243][92] 13.69 1449 2880 1.13 ~ 10−27
96 Cm Kirijum Pierre Curie, fizičar, i Marie Curie, fizičar i hemičar, imenovan po ovim velikim naučnicima po analogiji sa gadolinijumom 7 [247][93] 13.51 1613 3383 1.28 ~ 10−32
97 Bk Berklijum Berkeley, California, mesto gde je element prvi put sintetisan, po analogiji sa terbijumom 7 [247][94] 14.79 1259 2900 1.3 ~ 0
98 Cf Kalifornijum Kalifornija, gde je element prvi put sintetisan 7 [251][95] 15.1 1173 (1743)[96] 1.3 ~ 0
99 Es Ajnštajnijum Albert Einstein, fizičar 7 [252][97] 8.84 1133 (1269)[98] 1.3 0 [99]
100 Fm Fermijum Enrico Fermi, fizičar 7 [257][100] (1125)[101] 1.3 0 [102]
101 Md Mendeljevijum Dmitrij Mendeljejev, hemičar i pronalazač 7 [258][103] (1100)[104] 1.3 0 [105]
102 No Nobelijum Alfred Nobel, hemičar, inženjer, pronalazač, i proizvođač naoružanja 7 [259][106] (1100)[107] 1.3 0 [108]
103 Lr Lorencijum Ernest O. Lawrence, fizičar 3 7 [266][109] (1900)[110] 1.3 0 [111]
104 Rf Raderfordijum Ernest Rutherford, hemičar i fizičar 4 7 [267][112] (23.2)[113] (2400)[114] (5800)[115] 0 [116]
105 Db Dubnijum Dubna, Rusija 5 7 [268][117] (29.3)[118] 0 [119]
106 Sg Siborgijum Glenn T. Seaborg, naučnik 6 7 [269][120] (35.0)[121] 0 [122]
107 Bh Borijum Niels Bohr, fizičar 7 7 [270][123] (37.1)[124] 0 [125]
108 Hs Hasijum Hessen, Nemačka, gde je element prvi put sintetisan 8 7 [269][126] (40.7)[127] 0 [128]
109 Mt Meitnerijum Lise Meitner, fizičar 9 7 [278][129] (37.4)[130] 0 [131]
110 Ds Darmštatijum Darmstadt, Nemačka, gde je element prvi put sintetisan 10 7 [281][132] (34.8)[133] 0 [134]
111 Rg Rentgenijum Wilhelm Conrad Röntgen, fizičar 11 7 [281][135] (28.7)[136] 0 [137]
112 Cn Kopernicijum Nicolaus Copernicus, astronom 12 7 [285][138] (23.7)[139] 357 [140] 0 [141]
113 Nh Nihonijum IUPAC systematic element name 13 7 [286][142] (16)[143] (700)[144] (1400)[145] 0 [146]
114 Fl Flerovijum Georgy Flyorov, physicist 14 7 [289][147] (14)[148] (340)[149] (420)[150] 0 [151]
115 Mc Moskovijum IUPAC sistematsko ime elementa 15 7 [289][152] (13.5)[153] (700)[154] (1400)[155] 0 [156]
116 Lv Livermorijum Nacionalna laboratorija Lovrens Livemor (u Livemoru, Kalifornija) koja je sarađivala sa JINR na njegovoj sintezi 16 7 [293][157] (12.9)[158] (708.5)[159] (1085)[160] 0 [161]
117 Ts Tenes IUPAC sistematsko ime elementa 17 7 [294][162] (7.2)[163] (673)[164] (823)[165] 0 [166]
118 Og Oganeson IUPAC sistematsko ime elementa 18 7 [294][167] (5.0)[168] [169] (258)[170] (263)[171] 0 [172]
9e99 ~z ~z 9e99 9e99 9e99 9e99 9e99 9e99 9e99 9e99 9e99
Kategorije metalnih i nemetalnih trendova
Boja pozadine prikazuje potkategoriju trenda metala, metaloida i nemetala:
Metal Metaloid Nemetal Nepoznata
hemijska
svojstava
Alkalni metal Zemnoalkalni metal Lan­tanoid Aktinoid Prelazni metal Post-​tranzicioni metal Poliatomski nemetal Diatomski nemetal Plemeniti gas

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

  • ↑1  Element nema stabilne nuklide, i vrednost u zagradama, e.g. [209], označava maseni broj najduže živećeg elementa. Međutim, četiri takva elementa, bizmut, torijum, protaktinijum, i uranijum, imaju karakteristične zemaljske izotopske kompozicije, i stoga su njihove standardne atomske težine date.
  • ↑2  Izotopska kompozicija ovog elementa varira u nekim geološkim uzorcima, i varijacija može da premaši neizvestnost navedenu u tabeli.
  • ↑3  Izotopska kompozicija elementa može da varira u komercijalnim materijalima, što može da uzrokuje znatne devijacije atomske težine od date vrednosti.
  • ↑4  Izotopska kompozicija varira u zemaljskom materijalu tako da se preciznija atoska težina ne može dati.
  • ↑5  Atomska težina komercijalnog litijuma može da varira između 6,939 i 6,996 — analiza specifičnog materijala je neophodna da bi se odredila precizna vrednost.
  • ↑6  Ovaj element ne očvršćava na pritisku od jedne atmosfere. Gore navedena vrednost, 0,95 K, je temperatura na kojoj helijum očvršćava pri pritisku od 25 atmosfera.
  • ↑7  Ovaj element sublimira na pritisku od jedne atmosfere
  • ↑8  Transuranski elementi 99 i iznad se ne javljaju u prirodi, ali su neki od njih proizvedeni veštački.
  • ↑9  Navedena vrednost je konvencionalna atomska težina podesna za trgovinu. Stvarna vrednost se može razlikovati u zavisnosti od izotopsk kompozicije uzorka. Od 2009, IUPAC daje standardne vredsnosti atomskih težina za ove elemente koristeći notaciju intervala. Korespondirajuće standardne atomske težine su:
  • ↑10  Elektronegativnost na Paulingovoj skali. Standardni simbol: χ
  • ↑11  Vrednost nije precizno izmerena, obično zato što elemenat ima kratko poluvreme eliminacije; vrednost data u zagradama je predviđanje.
  • ↑12  Sa opsezima greške: 357+112
    −108
     K.
  • ↑13  Ova predviđena vrednost je za tečni ununoktijum, a ne za gasoviti ununoktijum.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Wieser, Michael E. et al. (2013). "Atomic weights of the elements 2011 (IUPAC Technical Report)". Pure Appl. Chem. (IUPAC) 85 (5): 1047–1078. doi:10.1351/PAC-REP-13-03-02.  (for standard atomic weights of elements)
  • Sonzogni, Alejandro. "Interactive Chart of Nuclides". National Nuclear Data Center: Brookhaven National Laboratory. http://www.nndc.bnl.gov/chart/. pristupljeno 2008-06-06.  (for atomic weights of elements with atomic numbers 103–118)

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Atoms made thinkable, an interactive visualisation of the elements allowing physical and chemical properties to be compared