Lista hemijskih elemenata

Sledeća tabela sadrži spisak 118 poznatih hemijskih elemenata.

Spisak

Z	Sym	Element	Poreklo imena	Grupa	Perioda	Atomska težina u (±)	Gustina g/cm3	Topljenje K	Ključanje K	Toplota J/g·K	Neg	Zastupljenost mg/kg
−999	!a	!a	!a	−999	−999	−999	−999	−999	−999	−999	−999	−999
1	H	Vodonik	sastoji se od grčkih elemenata hidro- i -gen sa značenjem 'koji formira vodu'	1	1	001 1.008	0.00008988	14.01	20.28	14.304	2.20	1400
2	He	Helijum	grčka reč helios, 'sunce'	18	1	004 4.002602(2)	0.0001785	0.95	4.22	5.193	–	0.008
3	Li	Litijum	grčka reč litos, 'kamen'	1	2	007 6.94	0.534	453.69	1560	3.582	0.98	20
4	Be	Berilijum	beril, mineral	2	2	009 9.012182(3)	1.85	1560	2742	1.825	1.57	2.8
5	B	Bor	boraks, mineral	13	2	011 10.81	2.34	2349	4200	1.026	2.04	10
6	C	Ugljenik	latinska reč karbo, 'karkol'	14	2	012 12.011	2.267	3800	4300	0.709	2.55	200
7	N	Azot	od grčkih reči nitron i '-gen' sa značenjem 'koji formira šalitru (niter)'	15	2	014 14.007	0.0012506	63.15	77.36	1.04	3.04	19
8	O	Kiseonik	od grčkog oksi-, sa značima 'oštar' i 'kiselina', i -gen, sa značenjem 'koji formira kiselinu'	16	2	016 15.999	0.001429	54.36	90.20	0.918	3.44	461000
9	F	Fluor	od latinskogn fluer, 'koji teče'	17	2	019 18.9984032(5)	0.001696	53.53	85.03	0.824	3.98	585
10	Ne	Neon	od grčke reči neos, sa značanjem 'nov'	18	2	020 20.1797(6)	0.0008999	24.56	27.07	1.03	–	0.005
11	Na	Natrijum	od engleske reči soda (natrium na latinskom)	1	3	023 22.98976928(2)	0.971	370.87	1156	1.228	0.93	23600
12	Mg	Magnezijum	Magnezija, distrikt Istočne Tesalije u Grčkoj	2	3	024 24.305	1.738	923	1363	1.023	1.31	23300
13	Al	Aluminijum	od alumina, jedinjenje (originalno aluminum)	13	3	027 26.9815386(8)	2.698	933.47	2792	0.897	1.61	82300
14	Si	Silicijum	od latinske reči silex, 'flint' (originalno silicium)	14	3	028 28.085	2.3296	1687	3538	0.705	1.9	282000
15	P	Fosfor	od grčke reči fosforos, 'koji nosi svetlo'	15	3	031 30.973762(2)	1.82	317.30	550	0.769	2.19	1050
16	S	Sumpor	latinski phoosphoros, 'sulfur'	16	3	032 32.06	2.067	388.36	717.87	0.71	2.58	350
17	Cl	Hlor	grčka reč chloros, 'zelenkasto žuto'	17	3	035 35.45	0.003214	171.6	239.11	0.479	3.16	145
18	Ar	Argon	grčka reč argos, 'zaludan'	18	3	040 39.948(1)	0.0017837	83.80	87.30	0.52	–	3.5
19	K	Kalijum	novo latinska reč potassa, 'potaša' (kalium u latinskom)	1	4	039 39.0983(1)	0.862	336.53	1032	0.757	0.82	20900
20	Ca	Kalcijum	latinska reč calx, 'kreč'	2	4	041 40.078(4)	1.54	1115	1757	0.647	1	41500
21	Sc	Skandijum	Scandia, latinsko ime za Skandinaviju	3	4	045 44.955912(6)	2.989	1814	3109	0.568	1.36	22
22	Ti	Titanijum	Titani, sinovi boginje Zemlje u grčkoj mitologiji	4	4	048 47.867(1)	4.54	1941	3560	0.523	1.54	5650
23	V	Vanadijum	Vanadis, staro nordijsko ime za skandinavijsku boginju Freju	5	4	051 50.9415(1)	6.11	2183	3680	0.489	1.63	120
24	Cr	Hrom	grčka reč chroma, 'boja'	6	4	052 51.9961(6)	7.15	2180	2944	0.449	1.66	102
25	Mn	Mangan	izvedeno iz magnesia negra, pogledajte magnezijum	7	4	055 54.938045(5)	7.44	1519	2334	0.479	1.55	950
26	Fe	Gvožđe	engleska reč (ferrum u latinskom)	8	4	056 55.845(2)	7.874	1811	3134	0.449	1.83	56300
27	Co	Kobalt	nemačka reč Kobold, 'goblin'	9	4	059 58.933195(5)	8.86	1768	3200	0.421	1.88	25
28	Ni	Nikal	od švedske reči kopparnickel, koja sadrži nemačku reč Nickel, 'zao duh'	10	4	058 58.6934(4)	8.912	1728	3186	0.444	1.91	84
29	Cu	Bakar	engleska reči (latinski cuprum)	11	4	064 63.546(3)	8.96	1357.77	2835	0.385	1.9	60
30	Zn	Cink	nemačka reč Zink	12	4	065 65.38(2)	7.134	692.88	1180	0.388	1.65	70
31	Ga	Galijum	Gallia, latinsko ime za Francusku	13	4	070 69.723(1)	5.907	302.9146	2477	0.371	1.81	19
32	Ge	Germanijum	Germania, latinsko ime za Nemačku	14	4	073 72.630(8)	5.323	1211.40	3106	0.32	2.01	1.5
33	As	Arsenik	engleska reč (latinski arsenicum)	15	4	075 74.92160(2)	5.776	1090 1090	887	0.329	2.18	1.8
34	Se	Selen	grčka reč selene, 'mesec'	16	4	079 78.96(3)	4.809	453	958	0.321	2.55	0.05
35	Br	Brom	grčka reč bromos, 'zadah'	17	4	080 79.904	3.122	265.8	332.0	0.474	2.96	2.4
36	Kr	Kripton	grčka reč kryptos, 'skriven'	18	4	084 83.798(2)	0.003733	115.79	119.93	0.248	3	.0001 1×10−4
37	Rb	Rubidijum	latinska reč rubidus, 'duboko crven'	1	5	085 85.4678(3)	1.532	312.46	961	0.363	0.82	90
38	Sr	Stroncijum	Strontian, mali grad u Škotskoj	2	5	087 87.62(1)	2.64	1050	1655	0.301	0.95	370
39	Y	Itrijum	Ytterby, Švedska	3	5	089 88.90585(2)	4.469	1799	3609	0.298	1.22	33
40	Zr	Cirkonijum	nemačka reč Zirkoon, 'jargon'	4	5	091 91.224(2)	6.506	2128	4682	0.278	1.33	165
41	Nb	Niobijum	Nioba, kći kralja Tantala iz grčke mitologije	5	5	093 92.90638(2)	8.57	2750	5017	0.265	1.6	20
42	Mo	Molibden	grčka reč molybdos sa značenjem 'olovo'	6	5	096 95.96(2)	10.22	2896	4912	0.251	2.16	1.2
43	Tc	Tehnicijum	grčka reč tekhnètos sa značenjem 'veštački'	7	5	098 [98]	11.5	2430	4538	–	1.9	.000000003 ~ 3×10−9
44	Ru	Rutenijum	Rutenija, novo latinsko ime za Rusiju	8	5	101.07(2)	12.37	2607	4423	0.238	2.2	0.001
45	Rh	Rodijum	grčka reč rhodos, sa značenjem 'sa bojom ruže'	9	5	102.90550(2)	12.41	2237	3968	0.243	2.28	0.001
46	Pd	Paladijum	nedavno otkriveni asteroid Palas, koji se svojevremeno smatrao planetom	10	5	106.42(1)	12.02	1828.05	3236	0.244	2.2	0.015
47	Ag	Srebro	engleska reč (argentum u latinskom)	11	5	107.8682(2)	10.501	1234.93	2435	0.235	1.93	0.075
48	Cd	Kadmijum	novo latinska reč cadmia, za kralja Kadmo	12	5	112.411(8)	8.69	594.22	1040	0.232	1.69	0.159
49	In	Indijum	indigo	13	5	114.818(1)	7.31	429.75	2345	0.233	1.78	0.25
50	Sn	Kalaj	engleska reč (stannum u latinskom)	14	5	118.710(7)	7.287	505.08	2875	0.228	1.96	2.3
51	Sb	Antimon	formira od grčkog anti, 'protiv', i monos, 'sam' (stibium u latinskom)	15	5	121.760(1)	6.685	903.78	1860	0.207	2.05	0.2
52	Te	Telur	latinska reč tellus, 'zemlja'	16	5	127.60(3)	6.232	722.66	1261	0.202	2.1	0.001
53	I	Jod	francuska reč iode (po grčkom ioeides, 'ljubičast')	17	5	126.90447(3)	4.93	386.85	457.4	0.214	2.66	0.45
54	Xe	Ksenon	grčka reč xenos, 'čudan'	18	5	131.293(6)	0.005887	161.4	165.03	0.158	2.6	.00003 3×10−5
55	Cs	Cezijum	latinska reč caesius, 'plavo nebo'	1	6	132.9054519(2)	1.873	301.59	944	0.242	0.79	3
56	Ba	Barijum	grčka reč barys, 'težak'	2	6	137.327(7)	3.594	1000	2170	0.204	0.89	425
57	La	Lantan	grčka reč lanthanein, 'ležati skriven'		6	138.90547(7)	6.145	1193	3737	0.195	1.1	39
58	Ce	Cerijum	nedavno otkriveni asteroid Ceres, koji se svojevremeno smatrao planetom		6	140.116(1)	6.77	1068	3716	0.192	1.12	66.5
59	Pr	Prazeodijum	grčke reči praseios didymos sa značenjem 'zeleni blizanac'		6	140.90765(2)	6.773	1208	3793	0.193	1.13	9.2
60	Nd	Neodijum	grčke reči neos didymos sa značenjem 'novi blizanac'		6	144.242(3)	7.007	1297	3347	0.19	1.14	41.5
61	Pm	Prometijum	Prometej iz grčke mitologije koji je ukrao vatru od bogova i dao je ljudima		6	145 [145]	7.26	1315	3273	–	1.13	.0000000000000000002 2×10−19
62	Sm	Samarijum	Samarskit, ime minerala iz koga je prvobitno izolovan		6	150.36(2)	7.52	1345	2067	0.197	1.17	7.05
63	Eu	Europijum	Evropa		6	151.964(1)	5.243	1099	1802	0.182	1.2	2
64	Gd	Gadolinijum	Johan Gadolin, hemičar, fizičar i mineralog		6	157.25(3)	7.895	1585	3546	0.236	1.2	6.2
65	Tb	Terbijum	Ytterby, Švedska		6	158.92535(2)	8.229	1629	3503	0.182	1.2	1.2
66	Dy	Disprozijum	grčka reč dysprositos, 'do koga se teško dolazi'		6	162.500(1)	8.55	1680	2840	0.17	1.22	5.2
67	Ho	Holmijum	Holmia, novo latinsko ime za Štokholm		6	164.93032(2)	8.795	1734	2993	0.165	1.23	1.3
68	Er	Erbijum	Ytterby, Švedska		6	167.259(3)	9.066	1802	3141	0.168	1.24	3.5
69	Tm	Tulijum	Thule, antičko ime za Skandinaviju		6	168.93421(2)	9.321	1818	2223	0.16	1.25	0.52
70	Yb	Iterbijum	Ytterby, Švedska		6	173.054(5)	6.965	1097	1469	0.155	1.1	3.2
71	Lu	Lutecijum	Lutetia, latinsko ime za Pariz	3	6	174.9668(1)	9.84	1925	3675	0.154	1.27	0.8
72	Hf	Hafnijum	Hafnia, novo latinskoime za Kopenhagen	4	6	178.49(2)	13.31	2506	4876	0.144	1.3	3
73	Ta	Tantal	Kralj Tantal, otac Niobe iz grčke mitologije	5	6	180.94788(2)	16.654	3290	5731	0.14	1.5	2
74	W	Volfram	švedska reč tung sten, 'teški kamen' (W dolazi od wolfram, starog imena minerala volframita)	6	6	183.84(1)	19.25	3695	5828	0.132	2.36	1.3
75	Re	Renijum	Rhenus, latinsko ime za reku Rajnu	7	6	186.207(1)	21.02	3459	5869	0.137	1.9	.0007 7×10−4
76	Os	Osmijum	grčka reč osmè, sa značenjem 'miris'	8	6	190.23(3)	22.61	3306	5285	0.13	2.2	0.002
77	Ir	Iridijum	Irida, grčka boginja duge	9	6	192.217(3)	22.56	2719	4701	0.131	2.2	0.001
78	Pt	Platina	španska reč platina, sa značenjem 'malo srebro'	10	6	195.084(9)	21.46	2041.4	4098	0.133	2.28	0.005
79	Au	Zlato	engleska reč (aurum u latiskom)	11	6	196.966569(4)	19.282	1337.33	3129	0.129	2.54	0.004
80	Hg	Živa	novo latisnko ime mercurius, dato po rimskom bogu (Hg dolazi od bivšeg imena hydrargyrum, od grčkog hydr-, 'voda', i argyros, 'srebro')	12	6	200.592(3)	13.5336	234.43	629.88	0.14	2	0.085
81	Tl	Talijum	grčia reč thallos, 'zelena grančica'	13	6	204.38	11.85	577	1746	0.129	1.62	0.85
82	Pb	Olovo	engleska reč (plumbum u latinskom)	14	6	207.2(1)	11.342	600.61	2022	0.129	1.87	14
83	Bi	Bizmut	nemačka reč, sa zastarela	15	6	208.98040(1)	9.807	544.7	1837	0.122	2.02	0.009
84	Po	Polonijum	Polonia, novo latinsko ime za Poljsku	16	6	209 [209]	9.32	527	1235	–	2.0	.0000000002 2×10−10
85	At	Astat	grčka reč astatos, 'nestabilan'	17	6	210 [210]	7	575	610	–	2.2	0.000000000000000000003 3×10−20
86	Rn	Radon	od radium, pošto je prvobitno detektovan kao emisija iz radijuma tokom radioaktivnog raspada	18	6	222 [222]	0.00973	202	211.3	0.094	2.2	.0000000000004 4×10−13
87	Fr	Francijum	Francia, novo latinsko ime za Francusku	1	7	223 [223]	1.87	300	950	–	0.7	0.000000000000000001 ~ 1×10−18
88	Ra	Radijum	latinska reč radius, 'zrak'	2	7	223 [226]	5.5	973	2010	0.094	0.9	.000000009 9×10−9
89	Ac	Aktinijum	grčka reč aktis, 'zrak'		7	227 [227]	10.07	1323	3471	0.12	1.1	.00000000055 5.5×10−10
90	Th	Torijum	Thor, skandinavski bog grmljavine		7	232.03806(2)	11.72	2115	5061	0.113	1.3	9.6
91	Pa	Protaktinijum	grčka reč protos, 'prvi', i aktinijum, koji se formira putem radioaktivnog raspada protaktinijuma		7	231.03588(2)	15.37	1841	4300	–	1.5	.0000014 1.4×10−6
92	U	Uranijum	Uran, sedma planeta u Solarnom sistemu		7	238.02891(3)	18.95	1405.3	4404	0.116	1.38	2.7
93	Np	Neptunijum	Neptun, osma planeta Solarnog sistema		7	237 [237]	20.45	917	4273	–	1.36	0.000000000003 ≤ 3×10−12
94	Pu	Plutonijum	Pluton, patuljasta planeta u Solarnom sistemu		7	244 [244]	19.84	912.5	3501	–	1.28	0.00000000003 ≤ 3×10−11
95	Am	Americijum	Amerike, element je prvobitno sintetisan na tom kontinentu, po analogiji sa europijumom		7	243 [243]	13.69	1449	2880	–	1.13	0.0000000000000000000000000001 ~ 10−27
96	Cm	Kirijum	Pierre Curie, fizičar, i Marie Curie, fizičar i hemičar, imenovan po ovim velikim naučnicima po analogiji sa gadolinijumom		7	247 [247]	13.51	1613	3383	–	1.28	0.00000000000000000000000000000001 ~ 10−32
97	Bk	Berklijum	Berkeley, California, mesto gde je element prvi put sintetisan, po analogiji sa terbijumom		7	247 [247]	14.79	1259	2900	–	1.3	0.000000000000000000000000000000001 ~ 0
98	Cf	Kalifornijum	Kalifornija, gde je element prvi put sintetisan		7	251 [251]	15.1	1173	1743 (1743)	–	1.3	0.000000000000000000000000000000001 ~ 0
99	Es	Ajnštajnijum	Albert Einstein, fizičar		7	252 [252]	8.84	1133	1269 (1269)	–	1.3	0 0
100	Fm	Fermijum	Enrico Fermi, fizičar		7	257 [257]	–	1125 (1125)	–	–	1.3	0 0
101	Md	Mendeljevijum	Dmitrij Mendeljejev, hemičar i pronalazač		7	258 [258]	–	1100 (1100)	–	–	1.3	0 0
102	No	Nobelijum	Alfred Nobel, hemičar, inženjer, pronalazač, i proizvođač naoružanja		7	259 [259]	–	1100 (1100)	–	–	1.3	0 0
103	Lr	Lorencijum	Ernest O. Lawrence, fizičar	3	7	266 [266]	–	1900 (1900)	–	–	1.3	0 0
104	Rf	Raderfordijum	Ernest Rutherford, hemičar i fizičar	4	7	267 [267]	23.2 (23.2)	2400 (2400)	5800 (5800)	–	–	0 0
105	Db	Dubnijum	Dubna, Rusija	5	7	268 [268]	29.3 (29.3)	–	–	–	–	0 0
106	Sg	Siborgijum	Glenn T. Seaborg, naučnik	6	7	269 [269]	35.0 (35.0)	–	–	–	–	0 0
107	Bh	Borijum	Niels Bohr, fizičar	7	7	270 [270]	37.1 (37.1)	–	–	–	–	0 0
108	Hs	Hasijum	Hessen, Nemačka, gde je element prvi put sintetisan	8	7	269 [269]	40.7 (40.7)	–	–	–	–	0 0
109	Mt	Meitnerijum	Lise Meitner, fizičar	9	7	278 [278]	37.4 (37.4)	–	–	–	–	0 0
110	Ds	Darmštatijum	Darmstadt, Nemačka, gde je element prvi put sintetisan	10	7	281 [281]	34.8 (34.8)	–	–	–	–	0 0
111	Rg	Rentgenijum	Wilhelm Conrad Röntgen, fizičar	11	7	281 [281]	28.7 (28.7)	–	–	–	–	0 0
112	Cn	Kopernicijum	Nicolaus Copernicus, astronom	12	7	285 [285]	23.7 (23.7)	–	357 357	–	–	0 0
113	Nh	Nihonijum	IUPAC systematic element name	13	7	286 [286]	16 (16)	700 (700)	1400 (1400)	–	–	0 0
114	Fl	Flerovijum	Georgy Flyorov, physicist	14	7	289 [289]	14 (14)	340 (340)	420 (420)	–	–	0 0
115	Mc	Moskovijum	IUPAC sistematsko ime elementa	15	7	289 [289]	13.5 (13.5)	700 (700)	1400 (1400)	–	–	0 0
116	Lv	Livermorijum	Nacionalna laboratorija Lovrens Livemor (u Livemoru, Kalifornija) koja je sarađivala sa JINR na njegovoj sintezi	16	7	293 [293]	12.9 (12.9)	708.5 (708.5)	1085 (1085)	–	–	0 0
117	Ts	Tenes	IUPAC sistematsko ime elementa	17	7	294 [294]	7.2 (7.2)	673 (673)	823 (823)	–	–	0 0
118	Og	Oganeson	IUPAC sistematsko ime elementa	18	7	294 [294]	5.0 (5.0)	258 (258)	263 (263)	–	–	0 0
9e99	~z	~z	9e99	9e99	9e99	9e99	9e99	9e99	9e99	9e99	9e99

Kategorije metalnih i nemetalnih trendova

Boja pozadine prikazuje potkategoriju trenda metala, metaloida i nemetala: Metal Metaloid Nemetal Nepoznata hemijska svojstava Alkalni metal Zemnoalkalni metal Lan­tanoid Aktinoid Prelazni metal Post-​tranzicioni metal Poliatomski nemetal Diatomski nemetal Plemeniti gas

Napomene

• ^1 Element nema stabilne nuklide, i vrednost u zagradama, e.g. [209], označava maseni broj najduže živećeg elementa. Međutim, četiri takva elementa, bizmut, torijum, protaktinijum, i uranijum, imaju karakteristične zemaljske izotopske kompozicije, i stoga su njihove standardne atomske težine date.
• ^2 Izotopska kompozicija ovog elementa varira u nekim geološkim uzorcima, i varijacija može da premaši neizvestnost navedenu u tabeli.
• ^3 Izotopska kompozicija elementa može da varira u komercijalnim materijalima, što može da uzrokuje znatne devijacije atomske težine od date vrednosti.
• ^4 Izotopska kompozicija varira u zemaljskom materijalu tako da se preciznija atoska težina ne može dati.
• ^5 Atomska težina komercijalnog litijuma može da varira između 6,939 i 6,996 — analiza specifičnog materijala je neophodna da bi se odredila precizna vrednost.
• ^6 Ovaj element ne očvršćava na pritisku od jedne atmosfere. Gore navedena vrednost, 0,95 K, je temperatura na kojoj helijum očvršćava pri pritisku od 25 atmosfera.
• ^7 Ovaj element sublimira na pritisku od jedne atmosfere
• ^8 Transuranski elementi 99 i iznad se ne javljaju u prirodi, ali su neki od njih proizvedeni veštački.
• ^9 Navedena vrednost je konvencionalna atomska težina podesna za trgovinu. Stvarna vrednost se može razlikovati u zavisnosti od izotopsk kompozicije uzorka. Od 2009, IUPAC daje standardne vredsnosti atomskih težina za ove elemente koristeći notaciju intervala. Korespondirajuće standardne atomske težine su:
  • Vodonik: [1.00784, 1.00811]
  • Litijum: [6.938, 6.997]
  • Bor: [10.806, 10.821]
  • Ugljenik: [12.0096, 12.0116]
  • Azot: [14.00643, 14.00728]
  • Kiseonik: [15.99903, 15.99977]
  • Magnezijum: [24.304, 24.307]
  • Silicijum: [28.084, 28.086]
  • Sumpor: [32.059, 32.076]
  • Hlor: [35.446, 35.457]
  • Brom: [79.901, 79.907]
  • Talijum: [204.382, 204.385]
• ^10 Elektronegativnost na Paulingovoj skali. Standardni simbol: χ
• ^11 Vrednost nije precizno izmerena, obično zato što elemenat ima kratko poluvreme eliminacije; vrednost data u zagradama je predviđanje.
• ^12 Sa opsezima greške: 357+112
  −108 K.
• ^13 Ova predviđena vrednost je za tečni ununoktijum, a ne za gasoviti ununoktijum.

Literatura

• Wieser, Michael E.; Holden, Norman (2013). „Atomic weights of the elements 2011 (IUPAC Technical Report)”. Pure Appl. Chem. (IUPAC) 85 (5): 1047–1078. DOI:10.1351/PAC-REP-13-03-02.  (for standard atomic weights of elements)
• Sonzogni, Alejandro. „Interactive Chart of Nuclides”. National Nuclear Data Center: Brookhaven National Laboratory. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-21. Pristupljeno 2008-06-06.  (for atomic weights of elements with atomic numbers 103–118)

Vanjske veze

• Atoms made thinkable, an interactive visualisation of the elements allowing physical and chemical properties to be compared