Prijeđi na sadržaj

Interleukin 7

Izvor: Wikipedija
edit
Interleukin 7
Identifikatori
SimboliIL7; IL-7
Vanjski IDOMIM146660 MGI96561 HomoloGene680 GeneCards: IL7 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez357416196
EnsemblENSG00000104432ENSMUSG00000040329
UniProtP13232Q3UT18
Ref. Sekv. (iRNK)NM_000880NM_008371
Ref. Sekv. (protein)NP_000871NP_032397
Lokacija (UCSC)Chr 8:
79.81 - 79.88 Mb
Chr 3:
7.56 - 7.59 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Interleukin 7 (IL-7) je protein[1] koji je kod ljudi kodiran IL7 genom.[2][3][4]

Funkcija

[uredi | uredi kod]

IL-7 je hematopoetski faktor rasta izlučen iz stromalnih ćelija u koštanoj srži i timusu. NJega isto tako proizvode keratinociti, dendritske ćelije, neuroni i endotelne ćelije, ali ga ne proizvode limfociti. IL-7 stimuliše diferencijaciju multipotentnih (pluripotentnih) hematopoetskih stem ćelija u limfoidne progenitor ćelije (u kontrastu sa mijeloidnim progenitor ćelijama gde diferencijaciju stimuliše IL-3). On takođe stimuliše proliferaciju svih ćelija limfoidne loze (B ćelije, T ćelije i NK ćelije). On je važan za proliferaciju u toku određenih faza sazrevanja B-ćelija, opstanka, razvoja i homeostaze T i NK ćelija.[5]

IL-7 citokin je važan za razvoj B i T ćelija. Ovaj citokin i faktor rasta hepatocita (HGF) formiraju heterodimer koji funkcioniše kao stimulišući faktor rasta B ćelija. Za ovaj citokin je nađeno da je kofaktor za V(D)J preuređivanja receptora beta T ćelija (TCRB) u toku ranog T ćelijskog razvoja. Ovaj citokin može biti proizveden lokalno od strane crevnih epitelijalnih i goblet ćelija, i on može da služi kao regulatorni faktor za crevne limfocite sluznice. Nokaut studije na miševima sugerišu da ovaj citokin igra esencijalnu ulogu u ćelijskom opstanku limfoida.[6]

IL-7 receptor nokaut miševi pokazuju atrofiju grudne žlezde, arest razvoja T-ćelija u dvostruko pozitivnoj fazi, i ozbiljnu limfopeniju. IL-7 administracija kod miševa rezultuje u povećanju broja B i T ćelija, i poboljšanom oporavku T ćelija nakon ciklofosfamid administracije ili nakon trasplantacije kičmene moždine.

IL-7 uvećava hematološki malignitet (akutna limfoblastna leukemija, limfom T ćelija).[7]

Klinička primena

[uredi | uredi kod]

Rekombinantni IL-7 je bio bezbedno administriran pacijentima u nekoliko kliničkih ispitivanja faze I i II. IL-7 studija na ljudima obolelim od raka je demonstrirala da administracija ovog citokina može da tranzijentno poremeti homeostazu CD8+ i CD4+ T ćelija sa proporcionalnim padom u zastupljenosti CD4+CD25+Fohp3+ T regulatornih ćelija.[8] Objektivna regresija raka nije primećena, međutim dozno ograničavajuća toksičnost (DLT) nije ostvaren u ovoj studiji usled razvoja neutralizujućih antitela protiv rekombinatnog citokina.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Namen AE, Lupton S, Hjerrild K, Wignall J, Mochizuki DY, Schmierer A, Mosley B, March CJ, Urdal D, Gillis S (June 1988). „Stimulation of B-cell progenitors by cloned murine interleukin-7”. Nature 333 (6173): 571–3. DOI:10.1038/333571a0. PMID 3259677. 
  2. Goodwin RG, Lupton S, Schmierer A, Hjerrild KJ, Jerzy R, Clevenger W, Gillis S, Cosman D, Namen AE (January 1989). „Human interleukin 7: molecular cloning and growth factor activity on human and murine B-lineage cells”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 86 (1): 302–6. PMC 286452. PMID 2643102. 
  3. Sutherland GR, Baker E, Fernandez KE, Callen DF, Goodwin RG, Lupton S, Namen AE, Shannon MF, Vadas MA (July 1989). „The gene for human interleukin 7 (IL7) is at 8q12-13”. Hum. Genet. 82 (4): 371–2. PMID 2786840. 
  4. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  5. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. 
  6. „Entrez Gene: IL7 interleukin 7”. 
  7. Or R, Abdul-Hai A, Ben-Yehuda A (December 1998). „Reviewing the potential utility of interleukin-7 as a promoter of thymopoiesis and immune recovery”. Cytokines Cell. Mol. Ther. 4 (4): 287–94. PMID 10068062. 
  8. Rosenberg SA, Sportès C, Ahmadzadeh M, Fry TJ, Ngo LT, Schwarz SL, Stetler-Stevenson M, Morton KE, Mavroukakis SA, Morre M, Buffet R, Mackall CL, Gress RE (2006). „IL-7 administration to humans leads to expansion of CD8+ and CD4+ cells but a relative decrease of CD4+ T-regulatory cells”. J. Immunother. 29 (3): 313–9. DOI:10.1097/01.cji.0000210386.55951.c2. PMC 1473976. PMID 16699374. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]