Interleukin 22

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Interleukin 22
IL22 IL22R 3DGC.png
IL-22 kristalografska struktura (boje duge, N-terminus = plavo, C-terminus = crveno) u kompleksu sa IL-22R1 (magenta).[1]
Identifikatori
Simbol IL22
Alt. simboli ILTIF, IL-21, zcyto18, IL-TIF, IL-D110, TIFa, TIFIL-23, IL-22
Entrez 50616
Hugo 14900
OMIM 605330
RefSek NM_020525
UniProt Q9GZX6
Drugi podaci
Lokus Hrom. 12 q15

Interleukin 22 (IL-22) je protein koji je kod ljudi kodiran IL22 genom.[2][3][4]

IL-22 je član grupe citokina koja se zove IL-10 familija ili IL-10 superfamilija (uključujući IL-19, IL-20, IL-24, i IL-26),[5] klase potentnih medijatora celularnog inflamatornog odgovora. Ovaj interleukin deli IL-10R2 u ćelijskoj signalizaciji sa drugim članovima te familije, IL-10, IL-26, IL-28, i IL-29. IL-22 proizvodi aktivirane DC i ćelije, i inicira urođeni imuni odgovor protiv protiv bakterijskih patogena posebno u epitelnim ćelijama kao što su respiratorne i stomačne epitelijalne ćelije. IL-22 zajedno sa IL-17 se brzo proizvodi u slezinskim LTi-sličnim ćelijama [6], i može biti takođe proizveden od strane Th17 ćelija. On verovatno igra ulogu u koordiniranom odgovoru oba adaptivnog i urođenog imunskog sistema.[7]

IL-22 biološka aktivnost se manifestuje putem vezivanja za kompleks na ćelijskoj površini koji se sastoji od IL-22R1 i IL-10R2 receptorskih lanaca. Toj je dodatno regulisano putem interakcije sa rastvornim vezujućim proteinom, IL-22BP, čija sekvenca je slična sa sa ekstracelularnim regionom receptora IL-22R1 (sIL-22R1). IL-22 i IL-10 receptorski lanci igraju ulogu u celularnoj komunikaciji i transdukciji signala putem selektivne inicijacije i regulacije imunog odgovora.[1] IL-22 može da doprinese imunim bolestima putem stimulacije imflamatornog odgovora, S100s i defensina. IL-22 takođe promoviše preživljavanje hepatocita u jetri i epitelijalnim ćelijama pluća i stomaka, poput IL-10.[8]

Signaliziranje[uredi - уреди | uredi izvor]

IL-22, signalizira kroz interferon receptor-srodne proteine CRF2-4 i IL-22R.[3] On formira komplekse na ćelijskoj površini sa IL-22R1 i IL-10R2 lancima što rezultuje u signal transdukciji kroz receptor, IL-10R2. IL-22/IL-22R1/IL-10R2 kompleks aktivira inracelularne kinaze (JAK1, Tyk2, i MAP kinaze) i transkripcione faktore, posebno STAT3. On može da inducira IL-20 i IL-24 signalizaciju kad se IL-22R1 spari sa IL-20R2.

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

IL-22 je α-helikal citokin. IL-22 se vezuje za heterodimerični receptor na ćelijskoj površini koji se sastoji od IL-10R2 i IL-22R1 podjedinica.[1]

Kristalizacija je moguća ako se N-vezana glikosilaciona mesta odstrane u IL-22 mutantima vezanim za sIL-22R1 receptor visokog afiniteta. Kristalografski asimetrična jedinica sadrži dva IL-22-sIL-22R1 kompleksa.[1]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 PDB 3DGC; Jones BC, Logsdon NJ, Walter MR (September 2008). "Structure of IL-22 bound to its high-affinity IL-22R1 chain". Structure 16 (9): 1333–44. PMC 2637415. PMID 18599299. doi:10.1016/j.str.2008.06.005. 
  2. Dumoutier L, Van Roost E, Colau D, Renauld JC (August 2000). "Human interleukin-10-related T cell-derived inducible factor: molecular cloning and functional characterization as an hepatocyte-stimulating factor". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 97 (18): 10144–9. PMID 10954742. doi:10.1073/pnas.170291697. 
  3. 3,0 3,1 Xie MH, Aggarwal S, Ho WH, Foster J, Zhang Z, Stinson J, Wood WI, Goddard AD, Gurney AL (October 2000). "Interleukin (IL)-22, a novel human cytokine that signals through the interferon receptor-related proteins CRF2-4 and IL-22R". J. Biol. Chem. 275 (40): 31335–9. PMID 10875937. doi:10.1074/jbc.M005304200. 
  4. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. http://www.sciencedirect.com/science/book/9780124983403. 
  5. Pestka S, Krause CD, Sarkar D, Walter MR, Shi Y, Fisher PB (2004). "Interleukin-10 and related cytokines and receptors". Annu. Rev. Immunol. 22: 929–79. PMID 15032600. doi:10.1146/annurev.immunol.22.012703.104622. 
  6. Takatori H, Kanno Y, Watford WT, Tato CM, Weiss G, Ivanov II, Littman DR, O'Shea JJ. (2009). "Lymphoid tissue inducer-like cells are an innate source of IL-17 and IL-22.". J Exp Med. 206 (1): 35–41. PMID 19114665. doi:10.1084/jem.20072713. 
  7. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. http://bcs.whfreeman.com/immunology6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0. 
  8. Moore KW, de Waal Malefyt R, Coffman RL, O'Garra A (2001). "Interleukin-10 and the interleukin-10 receptor". Annu. Rev. Immunol. 19: 683–765. PMID 11244051. doi:10.1146/annurev.immunol.19.1.683. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]