Onkostatin M

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
edit
Onkostatin M

PDB prikaz baziran na 1evs.
Dostupne strukture
1evs
Identifikatori
SimboliOSM; MGC20461
Vanjski IDOMIM165095 MGI104749 HomoloGene10741 GeneCards: OSM Gene
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez500818413
EnsemblENSG00000099985ENSMUSG00000058755
UniProtP13725Q3U1Y5
RefSeq (mRNA)NM_020530NM_001013365
RefSeq (protein)NP_065391NP_001013383
Lokacija (UCSC)Chr 22:
28.99 - 28.99 Mb
Chr 11:
4.14 - 4.14 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Onkostatin M, takođe poznat kao OSM, je protein koji je kod ljudi kodiran OSM genom.[1][2]

OSM je pliotropski citokin koji pripada interleukin 6 grupi citokina.[3] Od tih citokina on je najbliži leukemija inhibitornom faktoru (LIF) po strukturi i funkciji.[3] Međutim, to je još nedovoljno definisano. Za njega je pokazano da je važan u razvoju jetre, hematopoezi, inflamacija i možda u CNS razvoju. On je takođe bio asociran sa koštanom formacijom i destrukcijom.[4]

OSM signal se prenosi kroz receptore na ćelijskoj površini koji sadrže protein gp130. Tip I receptor se sastoji od gp130 i LIFR, a tip II receptor se sastoji od gp130 i OSMR.[5]

Otkriće, izolacija i kloniranje[uredi - уреди | uredi izvor]

Ljudski OSM je originalno bio izolovan 1986. godine iz medijuma za rast PMA tretiranih U-937 histiocitnih limfoma ćelija na osnovu njegove sposobnosti da inhibira rast ćelijskih linija izvedenih iz melanoma i drugih čvrstih tumora.[6] OSM je robustan protein koji je stabilan između pH 2 i 11, i koji je otporan na jednočasovno izlaganje toploti na 56 °C. Parcijalna kiselinska sekvenca je omogućila izolaciju ljudskog OSM cDNA i naknadno genomsko kloniranje.[7] Kompletan cDNA hOSM klon kodira prekurzor sa 252 aminokiseline. Prvih 25 aminokiselina funkcionišu kao sekretorni signalni peptid. Nakon odstranjenja prekusora nastaje rastvorni pro-OSM sa 227 aminokiselina. Odsecanje 31 ostatka sa C-terminusa na tripsinu-sličnom mestu odsecanja proizvodi aktivnu formu sa 196 ostatka. Dva potencijalna mesta N-glikozilacije su prisutna u hOSM, i oba su zadržana u maturisanoj formi.[8][9]

OSM sa 196 ostatka je predominantna forma izolovanja iz varijeteta ćelijskih linija, i ona odgovara glikoproteinu od 28 kDa, mada duža pro-OSM forma sa 227 ostatka može biti izolovana iz ćelija sa prekomernom transfekcijom. Pro-OSM ligand je za jedan red veličine manje efikasan u testovima inhibicije rasta. Putem testova radio-ligand vezivanja je pokazano da pro-OSM ima sličan afinitet vezivanja.[9] Iz ovog sledi da post translacione promene mogu da imaju značajnu ulogu u in vivo OSM funkciji. Poput mnogih drugih citokina, ćelije proizvode OSM putem de novo sinteze, kojoj sledi izlučivanje kroz klasični sekrecioni put. OSM isto tako može biti oslobođen iz unapred formiranih ostava u poli morfonuklearnim limfocitima u toku degranulacije.[10] Još uvek nije poznato kako se OSM storira u tim intracelularnim kompartmanima.

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

Primarna sekventna analiza OSM alocira ovaj protein u gp130 grupu citokina. OSM je najsličniji sa LIF, sa kojim deli 22% sekventnog identiteta i ima sličnost od 30%. OSM i LIF geni se javljaju u tandemu na ljudskom hromozomu 22. Oba gena, LIF i OSM, imaju veoma sličnu genetsku strukturu. Oni imaju slične promotorske elemente i intron-ekson strukturu.[11] Ovi podaci sugestiraju da su OSM i LIF nastali relativno skoro u evolucionom smislu putem duplikacije gena.[1] Od pet cisteinskih ostataka unutar ljudske OSM sekvence četiri formiraju disulfidne mostove. Jedna od tih disulfidnih veza, koja je između heliksa A i B, je neophodna za OSM aktivnost. Slobodni cisteinski ostatak izgleda da ne posreduje OSM dimerizaciju.

Tri dimenzionalna struktura ljudskog OSM je bila rešena do atomske rezolucije, čime je potvrđena predviđena topologija dugačkog lanca sa svežnjom četiri heliksa.[12] Upoređenje ove strukture sa poznatim strukturama drugih LC citokina pokazuje da je najsličnija sa LIF strukturom (RMSD od 2.1 Å preko 145 ekvivalentnih Cα). Osobena kovrdža u A heliksu nastaje usled odstupanja od klasičnog alfa heliksnog šablona vodoničnih veza, što je osobina zajednička za sve poznate strukture citokina sa LIFR motivom. Ova iregularnost ima za posledicu različito međusobno pozicioniranje ektrema svežnja, što znatno menja aktivno mesto.

Receptori[uredi - уреди | uredi izvor]

Receptori za OSM se mogu naći na varijetetu ćelija u nizu tkiva. Uopšte ćelije izvedene iz endotelnih i tumorskih izvora izražavaju visoke nivoe OSM receptora, dok ćelije hematopoetskog porekla teže da ih imaju u manjim brojevima.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Rose TM, Bruce AG (October 1991). "Oncostatin M is a member of a cytokine family that includes leukemia-inhibitory factor, granulocyte colony-stimulating factor, and interleukin 6". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 88 (19): 8641–5. PMC 52565. PMID 1717982. 
  2. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. http://www.sciencedirect.com/science/book/9780124983403. 
  3. 3,0 3,1 Tanaka M, Miyajima A (2003). "Oncostatin M, a multifunctional cytokine". Rev. Physiol. Biochem. Pharmacol. 149: 39–52. PMID 12811586. doi:10.1007/s10254-003-0013-1. 
  4. Walker EC, McGregor NE, Poulton IJ, Solano M, Pompolo S, Fernandes TJ, Constable MJ, Nicholson GC, Zhang J-G, Nicola NA, Gillespie MT, Martin TJ, Sims NA (2010). "Oncostatin M promotes bone formation independently of resorption when signaling through leukemia inhibitory factor receptor in mice". J Clin Invest. doi:10.1172/JCI40568. Lay summaryScienceDaily. 
  5. Auguste P, Guillet C, Fourcin M, Olivier C, Veziers J, Pouplard-Barthelaix A, Gascan H (June 1997). "Signaling of type II oncostatin M receptor". J. Biol. Chem. 272 (25): 15760–4. PMID 9188471. 
  6. Zarling JM, Shoyab M, Marquardt H, Hanson MB, Lioubin MN, Todaro GJ (December 1986). "Oncostatin M: a growth regulator produced by differentiated histiocytic lymphoma cells". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 83 (24): 9739–43. PMC 387216. PMID 3540948. 
  7. Malik N, Kallestad JC, Gunderson NL, Austin SD, Neubauer MG, Ochs V, Marquardt H, Zarling JM, Shoyab M, Wei CM (July 1989). "Molecular cloning, sequence analysis, and functional expression of a novel growth regulator, oncostatin M". Mol. Cell. Biol. 9 (7): 2847–53. PMC 362750. PMID 2779549. 
  8. Linsley PS, Kallestad J, Ochs V, Neubauer M (May 1990). "Cleavage of a hydrophilic C-terminal domain increases growth-inhibitory activity of oncostatin M". Mol. Cell. Biol. 10 (5): 1882–90. PMC 360533. PMID 2325640. 
  9. 9,0 9,1 Malik N, Graves D, Shoyab M, Purchio AF (1992). "Amplification and expression of heterologous oncostatin M in Chinese hamster ovary cells". DNA Cell Biol. 11 (6): 453–9. PMID 1524679. 
  10. Grenier A, Dehoux M, Boutten A, Arce-Vicioso M, Durand G, Gougerot-Pocidalo MA, Chollet-Martin S (February 1999). "Oncostatin M production and regulation by human polymorphonuclear neutrophils". Blood 93 (4): 1413–21. PMID 9949186. 
  11. Rose TM, Lagrou MJ, Fransson I, Werelius B, Delattre O, Thomas G, de Jong PJ, Todaro GJ, Dumanski JP (July 1993). "The genes for oncostatin M (OSM) and leukemia inhibitory factor (LIF) are tightly linked on human chromosome 22". Genomics 17 (1): 136–40. PMID 8406444. doi:10.1006/geno.1993.1294. 
  12. PDB 1EVS; Deller MC, Hudson KR, Ikemizu S, Bravo J, Jones EY, Heath JK (August 2000). "Crystal structure and functional dissection of the cytostatic cytokine oncostatin M". Structure 8 (8): 863–74. PMID 10997905. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Schieven GL, Kallestad JC, Brown TJ, Ledbetter JA, Linsley PS (September 1992). "Oncostatin M induces tyrosine phosphorylation in endothelial cells and activation of p62yes tyrosine kinase". J. Immunol. 149 (5): 1676–82. PMID 1324279. 
  • Hermanns HM, Radtke S, Schaper F, Heinrich PC, Behrmann I (December 2000). "Non-redundant signal transduction of interleukin-6-type cytokines. The adapter protein Shc is specifically recruited to rhe oncostatin M receptor". J. Biol. Chem. 275 (52): 40742–8. PMID 11016927. doi:10.1074/jbc.M005408200. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]