Interleukin 12

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ljudski interleukin 12
IL12 Crystal Structure.rsh.png
Kristalna struktura ljudskog IL-12
Identifikatori
Simbol IL12
PDB 1F45
Drugi podaci
Interleukin 12A
Identifikatori
Simbol IL12A
Alt. simboli CLMF1, NKSF1, p35
Entrez 3592
Hugo 5969
OMIM 161560
RefSek NM_000882
UniProt P29459
Drugi podaci
Lokus Hrom. 3 p12-q13.2
Interleukin 12B
IL12b Crystal Structure.rsh.png
Kristalna struktura IL-12B
Identifikatori
Simbol IL12B
Alt. simboli CLMF2, NKSF2, p40
Entrez 3593
Hugo 5970
OMIM 161561
PDB 1F42
RefSek NM_002187
UniProt P29460
Drugi podaci
Lokus Hrom. 5 q31.1-33.1

Interleukin 12 (IL-12) je interleukin koji prirodno proizvode dendritske ćelije[1], makrofage i ljudski B-limfoblastoidne ćelije (NC-37) u odzivu na antigensku stimulaciju.[2][3]

Gen i struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

IL-12 se sastoji od snopa sa četiri alfa heliksa. To je heterodimerni citokin kodiran sa dva posebna gena, IL-12A (p35) i IL-12B (p40). Aktivni heterodimer, i homodimer p40 se formiraju nakon sinteze proteina.

Funkcije[uredi - уреди | uredi izvor]

IL-12 učestvuje u diferencijaciji naivnih T ćelija u Th0 ćelije koje se dalje razvijaju u bilo Th1 ćelije ili Th2 ćelije. On je poznat kao stimulišući faktor T ćelija, koji može da stimuliše njihov rast i funkciju. On podstiče produkciju interferona gama (INF-γ) i tumor nekrosis faktora-alfa (TNF-α) iz T i prirodni ubica (NK) ćelija, i umanjuje IL-4 posredovanu IFN-γ supresiju. T ćelije koje proizvode IL-12 imaju koreceptor, CD30, koji je asociran sa IL-12 aktivnošću.

IL-12 igra važnu ulog u aktivnostima prirodnih ubica ćelija i T limfocita. IL-12 posreduje povećanje citotoksične aktivnosti NK ćelija i CD8+ citotoksičnih T limfocita. Isto tako izgleda da postoji link između IL-2 i prenosa IL-12 signala u NK ćelijama. IL-2 stimuliše izražavanje dva IL-12 receptora, IL-12R-β1 i IL-12R-β2, održavajući izražavanje kritičnog proteina u IL-12 signalizaciji u NK ćelijama. Poboljšan funkcionalni odziv se manifestuje IFN-γ produkcijom i ubijanjem ciljnih ćelija.

IL-12 takođe ima antiangiogenetsku aktivnost. To se ostvaruje putem povećanja produkcije interferona gama, koji povećava proizvodnju hemokina zvanog induktivni protein-10 (IP-10 il CXCL10). IP-10 posreduje antiangiogenetski efekat. Zbog njegove sposobnosti da indukuje imuni odziv i njegove antiangiogenetske aktivnosti, postojao je interest za IL-12 testiranje kao mogućeg antitumorskog leka. Međutim, dosad nije bilo je pokazano da poseduje značajnu aktivnost na tumorjima. Postoji link između IL-12 i autoimunih bolesti kao što je psorijaza i upalna bolest creva, što može biti koristno u razvoju novih tretmana.

Transdukcija signala[uredi - уреди | uredi izvor]

IL-12 se vezuje za IL-12 receptor, koji je heterodimerski formira od IL-12R-β1 i IL-12R-β2. IL-12R-β2 se smatra da igra ključnu ulogu IL-12 funkciji, pošto nađen na aktiviranim T ćelijama i stimulisan je citokinima koji promovišu razvoj Th1 ćelije i inhibiran onima koji promovišu razvoj Th2 ćelija. Nakon vezivanja, IL-12R-β2 podleže tirozin fosforilaciji i stvara mesta za vezivanje kinaza, Tyk2 i Jak2. One su važne za aktivaciju kritičnih transkripcionih faktora kao što je CTAT4 koji je impliciran u IL-12 signalizaciju u T ćelijama i NK ćelijama. Ovaj put je poznat kao JAK-CTAT put.[4]

IL-12 i autoimunitet[uredi - уреди | uredi izvor]

IL-12 administracija kod ljudi obolelih od autoimunih bolesti je pokazala da on pogoršava autoimuni fenomen. Veruje se da je to zbog njegove ključne uloge u indukciji Th1 imunog odziva. U kontrastu s tim, IL-12 gen nokaut kod miševa ili tretman sa IL-12 specifičnim antitelima umanjuje manifestacije bolesti.

Rezultati objavljeni u Žurnalu za kliničku iminologiju iz studije gde su miševi koji su odgojeni da budi alergični na kikiriki, su pokazali da IL-12 nije prisutan. To ukazuje na mogućnost da ovaj molekul normalno zaustavlja razvoj alergija na hranu. Dalja istraživanja su u toku da bi se utvrdilo da li su ovi rezultati promenljivi kod ljudi.[5][6]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Kaliński P, Hilkens CM, Snijders A, Snijdewint FG, Kapsenberg ML (1997). "IL-12-deficient dendritic cells, generated in the presence of prostaglandin E2, promote type 2 cytokine production in maturing human naive T helper cells". J. Immunol. 159 (1): 28–35. PMID 9200435. 
  2. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. http://bcs.whfreeman.com/immunology6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0. 
  3. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. http://www.sciencedirect.com/science/book/9780124983403. 
  4. Kathy S. Wang, David A. Frank, and Jerome Ritz. Blood, Vol 95 No. 10 pp. 3183:3190 "Interleukin-2 enhances the response of natural killer cells to interleukin-12 through up-regulation of the interleukin-12 receptor and STAT4".
  5. Temblay JN, Bertelli E, Arques JL, Regoli M, Nicoletti C. Production of IL-12 by Peyer patch-dendritic cells is critical for the resistance to food allergy, J Allergy Clin Immunol. 2007 Sep;120(3):659-65. Epub 2007 Jun 28.
  6. [1] Food allergy molecule discovered

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]