Interleukin 4

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
edit
Interleukin 4

Kristalna struktura ljudskog IL-4 (2INT)
Dostupne strukture
1bbn, 1bcn, 1cyl, 1hij, 1hik, 1hzi, 1iar, 1iti, 1itl, 1itm, 1rcb, 2b8u, 2b8x, 2b8y, 2b8z, 2b90, 2b91, 2cyk, 2d48, 2int
Identifikatori
SimboliIL4; BSF1; IL-4; MGC79402
Vanjski IDOMIM147780 MGI96556 HomoloGene491 GeneCards: IL4 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE IL4 207539 s at tn.png
PBB GE IL4 207538 at tn.png
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez356516189
EnsemblENSG00000113520ENSMUSG00000000869
UniProtP05112Q5SV00
Ref. Sekv. (iRNK)NM_000589NM_021283
Ref. Sekv. (protein)NP_000580NP_067258
Lokacija (UCSC)Chr 5:
132.04 - 132.05 Mb
Chr 11:
53.46 - 53.46 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Interleukin 4 (IL-4) je interleukin koga luče pomoćnički T2 limfociti (engl. Th2 cells) i deluje na B limfocite, mastocite, bazofile kao i na T2 pomoćničke limfocite (koji ga proizvode).[1] Izaziva proliferaciju B limfocita (prvobitno je nazvan faktor rasta B limfocita), indukuje sintezu antitela E klase kod B limfocita, diferentovanje pomoćničkih T limfocita u pravcu pomoćničkih T2 limfocita. Dejstva ovog interleukina na ćelije odbrambenog sistema su suprotna dejstvu interferona γ, koji pojačava funkciju makrofaga i celularnog imuniteta. Na taj način IL-4 podstiče humoralni, a inhibiše celularni tip imunog odgovora.[2][3]

Mehanizam dejstva[uredi - уреди | uredi izvor]

Interleukin 4 deluje tako što se vezuje za membranske receptore limfocita (i drugih ćelija). Vezivanjem za receptore na nediferentovanim (nezrelim) pomoćničkim T limfocitima usmerava njihovu diferencijaciju u pomoćničke T2 limfocite, koji su značajni za sintezu aktivaciju B limfocita i stvaranje antitela E klase. Vezivanjem IL-4 za pomenute receptore T limfocita aktiviše se STAT 6 signalni put koji izaziva diferencijaciju pomoćnikih limfocita u pomoćničke T2 limfocite. IL-2 takođe aktiviše i drugi (pored STAT 6) signalni put-supstrat koji odgovara na insulin (engl. insulin response substrate-IRS2), što dovodi do proliferacije (razmnožavanja) limfocita. Interleukin 4 takođe izaziva proizvodnju imunoglobulina E kod B limfocita, koji ima ulogu u borbi protiv parazitarnih infekcija, ali i u nastanku alergijskih reakcija (I tip hipersenzibilnosti).

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1-4292-0211-4. http://bcs.whfreeman.com/immunology6e/default.asp?s=&n=&i=&v=&o=&ns=0&uid=0&rau=0. 
  2. Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 86-82477-65-3. 
  3. Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ur. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. http://www.sciencedirect.com/science/book/9780124983403. 

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić. Opšta patološka fiziologija. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet. ISBN 86-82477-65-3. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]