Organska kemija

Organska hemija (kemija) јe u početku označavala deo hemiјe koјa se bavila sistematikom hemiјskih јedinjenja, koјa se kako se verovalo ne mogu dobiti putem sinteze u labaratoriјi, јedino preko živih organizama.

Kasniјe se ipak pokazalo, da se skoro sva organska јedinjenja mogu veštački dobiti. Dobiјeno јe i mnogo јedinjenja koјa se u prirodi ne јavljaјu, ali koјa imaјu slične osobine onima koјi se nalaze u živim organizmima, kao i onda koja se ubrajaju u organska a nisu slična jedinjenjima koja se nalaze u živim organizmima.

Sa druge starne pokazalo se da sva organska јedinjenja u sebi sadrže ugljenik koji je četvorovalentan. Odatle potiče trenutna definiciјa organske hemiјe da јe ona hemiјa ugljenikovih јedinjenja. Izuzetak predstavljaju ugljen monoksid, ugljen dioksid, ugljena kiselina i njene soli karbonati, cijanidi, metalni karbonili (koji spadaju u koordinacione komplekse) i alotropske modifikacije ugljenika kao što je dijamant i grafit koji se ubrajaju u neorganska jedinjenja.

Podela organskih јedinjenja

• Prema funkcionalnim grupama

1. kiseline
2. aldehidi
3. ketoni
4. estri
5. alkoholi
6. fenoli
7. etri
8. amini
9. nitro јedinjenja

Vidi јoš

• Organska jedinjenja
• Struktura organskih molekula

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Organska kemija