Albin Vilhar

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Albin Vilhar
Datum rođenja: 27. februar 1902.
Mesto rođenja: Postojna (Austrougarska, danas Slovenija)
Datum smrti: 24. jul 1975.
Mesto smrti: Beograd (SFRJ, danas Srbija)

Albin Vilhar (Postojna, Slovenija 27. februar 190224. jul 1975, Beograd) klasični filolog, prevodilac i leksikograf.

Život i delo[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je kao sedmo dete zanatlijske porodice u slovenačkoj Postojni. Pohađao gimnaziju u Šentvidu, koju su vodili katolički sveštenici. Započeo studirati teologiju u Ljubljani, ali je napušta posle godinu dana, te nastavlja studirati klasičnu filologiju u Ljubljani i Beču. Doktorat stiče na Ljubljanskom univerzitetu 1924. (Questiones Parthenianae, Izabrana pitanja o Parteniju). Kada je Istra pripojena Italiji, s drugovima beži u Jugoslaviju. Radi kao gimnazijski profesor u Novom Mestu u Sloveniji, premeštaju ga potom u Zaječar, gde predaje osam godina, onda radi u Niškiću, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Zemunu do Drugog svetskog rata. Do odlaska u penziju, radio je u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu i tamošnjoj Klasičnoj gimnaziji, od njenog osnivanja. Nekoliko godina bio je lektor za latinski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radeći u Zaječaru, upoznao je profesora istorije Vukosavu Rašić i oženio se njome. Dobili su sina Vladimira, neuropsihijatra.

Poznavao je klasične i moderne jezike (nemački, talijanski i engleski), uz maternji slovenački, i mnogo prevodio s njih. Sastavio je nekoliko rečnika (srpsko–talijanski, talijansko–srpski; nemačko–srpski, srpsko–nemački), gimnazijske udžbenike za latinski i engleski i latinsku čitanku. Prikupio je Latinske citate, koji su imali više od deset izdanja.

Preveo je Apuleja (Zlatni magarac), Marka Aurelija (Samom sebi), Platona (Menon, Gorgija, Država, Zakoni), Plutarha (Dion i Brut), Seneku (Pisma prijatelju), Prokopija iz Cezareje (Tajna istorija), Plinija Mlađeg (Pisma) i više latinskih tekstova u zborniku Poetika humanizma i renesanse I–II. Nagradu za najbolji prevod dobio je 1973. za Diogena Laertija (Život i mišljenja istaktunih filozofa). S modernih jezika dao je prevode Žlebnika (Istorija školstva), Frojda, Ozguda, Aksela Muntea, Sabine Osvalt, Džozefa Konrada, H. G. Velsa i drugih. Priredio je Legende o junacima starog Rima (Beograd 1967) i objavio više originalnih naučnih studija na srpskom, nemačkom i slovenačkom. Pisao je samo ćirilicom.

Autorska dela[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Doktorska disertacija: Izbrana vprašanja ο Parteniju, 1924.
  • Đurđevdan i rimske parilije. 1926. Zaječar, godišnji izveštaj gimnazije.
  • Orfej i orfizem. Studija ο grčkoj religiji, 1931. Ljubljana
  • zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927.
  • Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928.
  • Latinski citati, 11 izdanja. Matica srpska i „Dereta“, 2002.
  • Čitanka za V razred gimnazije (Latinska), 1929.
  • Udžbenik latinskog jezika za I razred gimnazije, 1966.
  • Udžbenik latinskog jezika za II razred gimnazije, 1966. Oba ova udžbenika štampana su i na albanskom jeziku.
  • Legende ο junacima starog Rima, 1967. Narodna knjiga i „Dereta“, 2002.
  • Udžbenik engleskog jezika (u zajednici sa puk. P. Ećimovićem) za vojne akademije, 1945.
  • Srpskohrvatsko-slovenački rečnik, Ljubljana, 1927.
  • Slovenačko-srpskohrvatski rečnik, Ljubljana, 1927.
  • Nemačko-srpski rečnik, Beograd, 1941.
  • Srpsko-nemački rečnik, Beograd, 1941.
  • Italijansko-srpskohrvatski rečnik, Beograd, 1957.
  • Srpskohrvatsko-italijanski rečnik, Beograd, 1963.

Prevodilački rad[uredi - уреди | uredi izvor]

Prevodio je sa slovenačkog, nemačkog, engleskog, latinskog, starogrčkog, italijanskog i francuskog jezika.

Priredio i preveo[uredi - уреди | uredi izvor]

U izdanju „Dečja radost“ 1952. i „Dereta“ 2002/2003.

Pored navedenih radova imao je više priloga u Profesorskom glasniku i „Domu i školi“, bio je urednik i redaktor za nemački, engleski i francuski jezik lista „Perfekat“ namenjenog učenju i usavršavanju jezika.

Skoro sve njegove knjige doživele su više izdanja, neke i po desetak. Za svoj prevodilački rad a posebno za prevod dela: „Životi i mišljenja istaknutih filozofa“ od Diogena Laertija 7. decembra 1973. godine dodeljena mu je prevodilačka nagrada Miloš N. Đurić.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]