Kiselina

Kiselina je jedna od osnovnih kategorija hemijskih jedinjenja.

Klasične kiseline

Po Arenijusovoj definiciji: kiselina je svako jedinjenje, koje unošenjem u vodeni rastvor povećava koncentraciju $H^+$ jona.

Po protolitičkoj teoriji kiselina je svako jedinjenje koje je u uslovima date reakcije donor jona vodonika $H^+$.

Reakcija neutralizacije, odnosno kiseline i baze, izgleda ovako:

$HA + B \to A^- + HB^+$

Jedinjenje HA je kiselina a B baza. Jon $A^-$ je novonastala baza (takozvana konjugovana baza kiseline HA), a $HB^+$ nova kiselina (tzv. konjugovana kiselina baze B). Usled reakcije kiselina sa bazom uglavnom nastaju soli.

Hemijska jedinjenja (sa izuzetkom nekoliko veoma jakih kiselina i baza) mogu u zavisnosti od uslova da vrše funkciju kiselina i baza - takva jedinjenja nose naziv amfoterna jedinjenja.

Drugu opštiju definiciju kiselina dao je Luis: Kiselina je jedinjenje, koje je akceptor (primalac) elektronskog para, (tako da je baza donor elektronskog para).

Ova definicija obuhvata i klasične kiseline jer se odvajanje vodonikovog jona od molekula zasniva na prekidanju veze sa vodonikom.

Ova definicija obuhvata i hemijska jedinjenja, koja se ponašaju kao kiseline, jer imaju veliki deficit elektrona, iako u svojoj strukturi nemaju atome vodonika (npr. aluminijum (III) hlorid $AlCl_3$).

Važnije kiseline

Najvažnije kiseonične neorganske kiseline su:

• azotna kiselina
• azotasta kiselina
• sumporna kiselina
• sumporasta kiselina
• fosforna kiselina
• ugljena kiselina
• hlorna kiselina
• borna kiselina

Najvažnije nekiseonične neorganske kiseline su:

• hlorovodonična kiselina
• cijanovodonična kiselina
• fluorovodonična kiselina
• bromovodonična kiselina
• jodovodonična kiselina

Kiseline su spojevi koji sadrže vodik (H) i kiselinski ostatak. Kiselinski ostatak obavezno sadrži element nemetal, a veoma često i kisik.

• H₂SO₄ - sumporna/sulfatna
• H₂SO₃ - sumporasta/sulfitna
• HNO₃ - azotna/nitratna
• HNO₂ - azotasta/nitritna
• H₂CO₃ - ugljična/karbonatna
• H₃PO₄ - fosforna/fosfatna
• HCl - hlorovodična/hloridna

Kiseline dobijaju naziv po nemetalu iz kiselinskog ostatka, npr. H₂S - sumporovodična.

Dobijanje kiselina

Oksid nemetala + voda ---> kiselina

SO₂ + H₂O ----> H₂SO₃ (sulfitna/sumporasta kiselina)

2C + 3O2 ---> 2CO3

CO3 + H2O ---> H2CO3

H2CO3 ---> 2H + CO3

H2CO3 ---> H + H2CO3

HCO3 ---> H + CO3 2.Nemetal + H--->beskiseonicna kiselina

Osobine

Kiseline su najčešće tekučine kiselog okusa. Laknus papir boje u crveno.

U vodenom rastvoru sve kiseline se disociraju na pozitivne ione vodika (H⁺) i negativni kiselinski ostatak.

Vidi još

• pH vrednost
• Baza

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

Kiselina