Todor Pavlov
| Todor Dimitrov Pavlov | |
| |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 14. februar 1890. |
| Mesto rođenja | Štip (Osmansko carstvo) |
| Datum smrti | 8. 5. 1977. (87 godina) |
| Mesto smrti | Sofija (Narodna Republika Bugarska) |
| Državljanstvo | Narodna Republika Bugarska |
| Narodnost | Bugarin |
| Veroispovest | ateista |
| Politička partija | Bugarska komunistička partija |
| Potomstvo | Vera Pavlov |
| Diploma sa | Univerzitet u Sofiji |
| Profesija | doktor filozofskih nauka |
| Mandat(i) | |
| regent Bugarske | |
| 9. septembar 1944 — 15. septembar 1946. | |
| Monarh | Simeon II od Bugarske |
| Naslednik | monarhija ukinuta |
| predsednik Bugarske akademija nauka | |
| 1947 — 1962. | |
uredi  |
|
Todor Dimitrov Pavlov (Štip, Osmansko carstvo, 14. februar 1890 — Sofija, NR Bugarska, 8. maj 1977) je istaknuta ličnost Bugarske komunističke partije, regent Bugarske (9. septembra 1944 — 15. septembra 1946.).
Biografija[uredi | uredi kod]
Todor Pavlov je rođen 14. februara 1890. u Štipu (tada Otomanska imperija) u porodici učitelja Dimitra Pavlova Grozdanofa. 1914. godine diplomirao je na Univerzitetu u Sofiji specijalizovo je filozofiju i pedagogiju, a zatim predavao kao nastavnik.
U 1919. godini, pridružio se Bugarskoj komunističkoj partiji. Od 1922—1923, bio je urednik pro-komunističkih novine "Mladih". U leto 1923. je bio uhapšen, ali je kasnije pušten. 1924. godine je izabran u rukovodstvu pravno legalne Laburističke partije i Centralnog komiteta Кomunističke partije u ilegali.
Nakon napada na Crkvu "Svete Nedelje" i 16. aprila 1925. godine je uhapšen i osuđen na zatvor u trajanju od dvanajst godina. 1929. godine je pomilovan i pušten. Radi u nastavi kao profesor u antiratnoj ligi. 1932. godine je emigrirao u SSSR i postao profesor dijalektičkog materijalizma na Institutu za Crvene profesore u Moskvi. 1936. godine se vratio u Bugarsku kada se posvećuje novinarskim radom. Između 1941—1943, bio je interniran u koncentracione logore.
Dana 9. septembra 1944. odlukom Nacionalnog komiteta Otačbinskog fronta i vladinom uredbom je imenovan za regenta Кraljevine Bugarske. Кao regent vežbe sva prava zadržana su u Ustavu iz Trnova, uključujući i pravo da imenuje i razrešava visoku vojnu komandu.
U januaru 1945. godine izabran je počasnog predsednika "makedonskog Naučnog instituta Dimitar Vlahov". Učestvujte u izradi "makedonske ideje" i štiti probugarske i promakedonske nacionalne ideje.
1945. godine je izabran za akademika. Pavlov je bio profesor na Univerzitetu u Sofiji u periodu 1946—1948, kao i nacionalni predstavnik od 1946. do 1976. godine.
Bio je član Centralnog komiteta Кomunističke partije Bugarske od 1957. do 1977. član Politbiroa Кomunističke partije od 1966. do 1976. i dva puta član Prezidijuma Narodne skupštine (1947—1954 i 1962—1971).
Predsednik Bugarske akademije nauka bio je u periodu 1947—1962, direktor Instituta za filozofiju Akademije nauka (1949—1952 i 1960—1977), počasni predsednik Saveza književnika Bugarske. Dva puta je proglašen za "Heroj socijalističkog rada" (1960. i 1965.) i jednom za "Heroja Narodne Republike Bugarske" (1970).
Literatura[uredi | uredi kod]
- Tašev, T., „Bъlgarskata voйska 1941-1945 - enciklopedičen spravočnik“, Sofiя, 2008, „Voenno izdatelstvo“ EOOD, ISBN 978-954-509-407-1
- Grebenarov, Aleksandъr. Legalni i taйni organizacii na makedonskite bežanci v Bъlgariя (1918 - 1947), MNI, Sofiя, 2006. pp. 375, 377, 386.
- „Rečnik na bъlgarskata literatura“, 3 tom, IК na BAN, Sofiя, 1982. pp. 8-9.
- "Rečnik na bugarskata literatura", 3 tom, Izdavačka kuќa na BAN, Sofija, 1982. pp. 8-9.
- [http://www.ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-51636.ln-ru}-]